Pohlepa ubija muziku

Brisanje besplatnog internet sadržaja jedan je od pokazatelja da muzika više nije umetnost sviranja , pevanja i komponovanja već zarade novca.

Kajl: „Sve vreme smo bili preokupirani zaštitom naše muzike da smo zaboravili da sviramo.“

Lars Urlih (Metalika): „Ali čemu svirka, ako nećemo zaraditi milione dolara?“

Kajl: Zato što tako rade pravi umetnici. Ljudi će uvek naći načina kako da prekopiraju našu muziku i ponude je besplatno. Ako smo pravi muzičari onda samo treba da sviramo i budemo srećni što nas puno ljudi sluša.“

Sten: Štaviše, možda bi i naša muzika bila preuzimana besplatno, ali ako bi bile dobre pesme ljudi bi i dalje kupovali karte da vide naš bend na koncertu.“

Kajl: Od sada MUP (ime fitktivnog benda) ne interesuje novac. MUP je muzika! Prestajemo sa štrajkom! Koje uz nas?

[svi ćute, neko vreme nema nikakvog odgovora]

Britni Spirs: Nas interesuje samo novac [u pozadini ostali muzičari potvrđuju]

Ovo je dijalog preuzet iz epizode “Christian rock hard“ crtane serije „Saut Park“ u kojoj su tvorci serije Trej Parker i Met Stoun kroz svoje likove Stena i Kajla rekli mnogo toga. Naime ova dva junaka serije, 8-godišnji dečaci, štrajkovali su ne bi li se borili protiv piraterije zbog koje estradna umetnica Britni Spirs leti prošlogodišnjim modelom privatnog mlaznog aviona, a bubnjar Metalike ne može da piušti sebi bazen sa zlatnim pločicama. U par rečenica ilustrovano je stanje muzike i muzičara koji više nisu umetnici već biznismeni koji mare samo za profit i svoje honorare.

Nije nikakva novost da se muzičari bune protiv nelegalne upotrebe njihove muzike, borba je toliko eskalirala da se internet piraterija tretira kao organizovan kriminal. Međutim nešto novo je sukob muzičara, udruženja za zaštitu prava i izdavačkih kuća sa Guglom, vlasnikom internet servisa Jutjub oko besplatnog video sadržaja koji se distribuira putem tog vebsajta. Zapravo, Jutjub muzičarima plaća autorska prava, ali britanskom ogranku muzičke industrije to nije dovoljno. Dok se obe strane iza zatvorenih vrata dogovaraju sa Jutjuba je obrisano preko milion spotova.

Jutjub je internet servis za prezentovanje video materijala osnovan u februaru 2005. godine. Godinu dana kasnije internet gigant Gugl otkupio je vebsajt. Od tada je Jutjub postao jedan od najposećenijih sajtova, a mnogima služi i kao zamena za televizju. Prema statističkim podacima 300 miliona ljudi mesečno poseti Jutjub, a ukupno se na mesečnom nivou pogleda oko 5 milijardi spotova.

Bitka je počela

Marta 2007. Godine počeo je jedan od prvih većih sporova oko autorskih prava i zaštićenog materijala koji se besplatno distribuira korisnicima širom sveta putem Jutjuba. Tužbu je podnela kompanija Viakom u čijem su vlasništvu Em-Ti-Vi i Paramaunt. Sudski proces je završen jula meseca prošle godine i Guglu je naređeno da Viakomu preda sve informacije o svojim korisnicima.

Veliki udarac muzičkim fanovima zadala je akcija Vorner Mjuzika u decembru prošle godine kada je Jutjub uklonio sve video spotove ove kompanije. Do ovog poteza je došlo nakon odbijanja Gugla da Vorneru isplaćuje više novca za svaki pregledani video koji sadrži muziku nekog od njihov klijenata. Klijentela koju zastupa ova muzička korporacija su Madona, „Red hot čili pepers“, „Led cepelin“, „Metalika“, „Van Halen“… Pre uklanjanja video materijala Vorneru je po svakom pogledanom spotu plaćano manje od jednog britanskog penija, što je prevedeno u našu valutu manje od jednog dinara.

Od sada kada postavite neki video koji sadrži pesmu pod zaštitom Vornera ona će rekordnom brzinom biti obrisana a na vaš i-mejl stićiće poruka sledeće sadržine:

Dragi xxx (ime korisnika), Vaš video, (ime spota), sadrži materijal koji je vlasništvo Vorner Mjuzik Grupe.

Pravila igre

Na internetu postoji jedno nepisano pravilo koje se zove fair use (u prevodu poštena upotreba) koje dozvoljava korišćenje fotografija, tekstova i ostalog internet sadržaja besplatno, uz navođenje izvora, ukoliko se ne koristi u komercijalne svrhe. Kako je moguće da onda to ne važi i za muziku u slučaju JuTjuba. Na sajtu za Kriejtiv Komons licence se nalazi odgovor: ,,KK licence koje, kao deo zakona o zaštiti autorskih prava, dozvoljavaju deljenje autorskog dela sa drugima i dozvoljavaju korišćenje svih drugih sadržaja na internetu (muzika, slike, filmovi,tekstove…), koji su obeleženi KK licencama. Kriejtiv Komons licence definišu ceo spektar mogućnosti zaštite sopstvenog ili tuđeg rada – između tradicionalnog (SVA prava zadržana – ALL rights reserved) i javnog vlasništva (public domain – NIJEDNO pravo zadržano). Ove licence pomažu da se zadrže autorska prava dok se dozvoljava drugima korišćenje sopstvenog  rada pod određenim uslovima – po “NEKA prava zadržana” (some rights reserved) sistemu. Ono što je najvažnije, to je da su svi ljudi slobodni da bez sukoba sa važećim zakonima slušaju, gledaju, dele i na druge načine koriste nečiji rad, bez straha da ih ti zakoni tretiraju kao kriminalce. I sve dok to rade pod autorovim unapred definisanim uslovima za korišćenje.“

Od kada su razne kompanije počele da optužuju Jutjub, ovaj internet servis pooštrio je pravila postavljanja spotova. Vebsajt je pokrenuo program Odio Svap koji omogućava izmenu video sadržaja sa  materijalom zaštićenim autorskim pravima, umesto kao što je prethodno bila praksa, da se brišu. Takođe, pri neovlašćenom postavljanju zaštićenog materijala Jutjub je počeo sa upozoravanjem korisnika.

Sankcionisani Britanci

Stanovnici Velike Britanije od 10. marta izgubili su privilegiju gledanja oko milion klipova putem sajta Jutjub. Organizacija koja predstavlja prava muzičara iz Britanije (Pi-Ar-Si) zahtevala je od Gugla, vlasnika Jutjuba, da izvođačima čiji se materijal distribuira putem ovog sajta plaća više novca, nego dosad. Gugl je odbio zahtev i naložio brisanje svog materijala oko kojeg se vodi spor. Na stranu Pi-Ar-Si-a javno je stao veliki broj engleskih bendova oštro kritikujući Gugl zbog malih novčanih isplata muzičarima za njihov materijal, uprkos godišnjoj zaradi od, predpostavlja se, 3 milijarde američkih dolara. Bendovi poput „Geng of for“ i „Iks-Rej speks“ tvrde da muzičari u Britaniji slabo zarađuju od svirki i da je potrebno da više novca zarađuju od svojih snimaka, uključujići i materijal postavljen na Jutjubu. Pi-Ar-Si je ovom prilikom pokrenuo i internet peticiju na adresi fairplayforcreators.com.

Pi-Ar-Si je u aprilu objavio zarade ostrvskih muzičara i te cifre govore da se zarada povećala za 20 miliona funti u odnosu na prošlu godinu. Ukupna zarada je iznosila 139,6 miliona funti i to zahvaljujući internacionalnim turnejama bendova. Bi Bi Si je preneo da da se među 10 najprodavanijih albuma širom sveta našlo čak četiri iz Velike Britanije. Najprodavaniji je bio bend „Koldplej“; na 4. mestu je bila Dafi, a na 6. i 7. našle su se Leona Luis i Ejmi Vajnhaus.

Na stranu Jutjuba, ali i piraterije, stala je koalicija britanskih muzičara (Feautured artists’ coalition) koja se bori za veće isplate muzičarima ali ne protiv servisa koji tu muziku besplatno nude narodu već protiv izdavačkih kuća.

Koalicija muzičara sa radom je počela ranije ove godine na “In the city” festivalu u Mančesteru. Kaolicija za cilj ima pomaganje bendovima da se izbore za svoja prava u muzičkoj industriji. Komitet se već sastao sa engleskim Sekretarom kulture Endi Brnhamom kako bi diskutovali o rupi u zakonu o autorskim pravima koja omogućava proizvođačima Di-Vi-Di-a, da prodaju muziku bez plaćanja naknade bendovima. Koaliciju podržavaju muzičari i bendovi „Blur“, „Rejdiohed“, Dejvid Gilmor, „Ajron Mejden“, „Kajzer Čifs“, Robi Vilijams i mnogi drugi.

Pregovori između Gugla i UZAP-a odvijaju se iza zatvorenih vrata, ali su 18. maja prestavnici Jutjuba objavili da pregovori teču dobro. U istoj izjavi napomenuto je da će do sporazuma doći jedino ako on bude ekonomski prihvatljiv za Gugl.

Gde je Srbija?

Dok se po inostranstvu priča o milionskim novčanim ciframa i pregovara o zaradi od Jutjuba, za domaćeg muzičara to je apstraktan pojam. Disk jednog inostranog izvođača košta u proseku od 1.200 do 1.500 dinara, a disk domaćeg benda do 500 dinara. Prava naših muzičara štiti SOKOJ, ali ista organizacija ne sprovodi sankcije za zloupotrebu. Na sajtu organizacije stoji da je kršenje autorskih prava i puštanje muzike u kafiću, ali opet niko ne ide od kafića do kafića i kažnjava prekršioce. Zarada na internetu još uvek nije zaživela. Čak je tek nedavno  uvedena Kriejtiv Komons licenca, ali daleko od toga da naši muzičari, iako imaju pravo, mogu da se bune i traže isplate od Jutjuba. Demo i andergraund bendovima je najmanje stalo do zabave i oni su pravi primer kako muzičari treba da se ponašaju – da budu umetnici, a ne plaćenici. Njima je bitno i uvek su spremni da besplatno ponude svoj sadržaj na internetu.

Beše (umetnost), jeste (biznis), biće (privilegija bogatih)

Britanski bendovi koji se bune protiv besplatnog internet sadržaja i malih zarada od Jutjuba smetnuli su sa uma pirateriju. Što je manje ljudi u mogućnosti da besplatno dobije muzički sadržaj to je više onih koji će naći nelegalan način da dođu do njega. Ali bendovima ni tada ne valja. Nekada, sada već mnogo davno, 50ih godina „deca cveća“ ili „hipi pokret“ bio je vodeća sila rokenrola. Tada su bendovi potpuno besplatno držali koncerte. Sebe su smatrali umetnicima i bila im je privilegija da ih ljudi slušaju. Novac je bio na sekundarnom mestu, a jedina zarada im je bila od prodaje ploča. Da podsetim, tada nisu postojali video spotovi i rokeri nisu bili glavni akteri u reklamama. Danas muzičari zarađuju opravdano od prodaje karata za svoj nastup, jer tehnička oprema itekako košta. Međutim, u zarađivanju novca su se negde zaneli pa sada ogromne sume dobijaju za gostovanje u reklami, za pojavu njihove muzike u reklami, filmu i na drugim medijima, od prodaje singlova, studijskih, koncertnih i obaveznih i čestih albuma sa „najvećim hitovima“. Naravno, nije neuobičajno i izdati disk koji sadrži remiksovane verzije originalnih hitova ili popularne B strane na kojima se nalaze hitovi odbačeni sa albuma. Muzičke fanove čeka teška situacija – 1. jula ističe licenca koja je definisala način upotrebe muzike na internetu i na snagu će stupiti nova. Kakva će ona pravila uvesti još uvek se ne zna, ali je dovoljno napomenuti da njih određuje Pi-Ar-Si. Borba protiv piraterije svakog dana je sve jača. Iako je nju teško iskoreniti i zahteva jednu dugotrajnu akciju sve je više zakona koji povećavaju kontrolu internet saobraćaja i sve je više sudskih procesa kroz koje se provlače „sajber kriminalci“. Ako se stvari nastave ovim tokom, prosečan Srbin neće moći da priušti sebi dozu umetnosti. Biće prinuđen da sluša radio čijom plejlistom diktiraju trendovi ili tv parade, a tada individua gubi jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na izbor.

 

Ostavite komentar: