Ploče i dalje zavodljivo pucketaju

recordplayer1Gramofoni i ploče, kako u svetu, tako i kod nas, stiču sve veći broj poklonika. Oživljavaju berze ploča, u oglasima se nude polovne ploče i gramofoni a uvoznici audio opreme sve češće odlučuju da kupcima ponude gramofone i gramofonsku opremu.

Muzičari, kritičari, hroničari, kolekcionari… svi oni slažu se u jednom – ploče nikada nisu otišle sa scene. Iako je od pojave CD-a u muzičkoj industriji osamdesetih godina gramofonska ploča bila skoro skroz zanemarena, poslednjih godina velike diskografske kuće odlučile su da reizdaju neka izdanja iz šezdesetih i sedamdesetih i to na pločama. Tako je “Capitol Records” ponovo izdao albume “Abbey Road” od “Beatlesa”, “The Dark side of the moon” od “Pink Floyda”, kao i neke albume bendova “Guns’n’Roses” i “Metallica”. Muzička industrija aktivirala se i u izdavanju novih albuma, tako da su se na vinilu zavrteli singlovi grupa “Artic Monkeys”, “The Kaiser Chiefs”, “Coldplay”, “The Killers” i “Radiohead”. Umesto nekadašnjih 170, vinili sada imaju deset grama više. Prema rečima stručnjaka, zvuk je nešto kvalitetniji i čistiji, ali su troškovi proizvodnje veći, pa su i ove ploče nešto skuplje. Kod nas proizvodnja ploča ne postoji već 20 godina, a sudbina mašina za izradu vinila je nepoznata.

Ploče se prodaju i dan-danas, a tržište čak beleži veliki rast. Ipak, najveću vrednost imaju neka stara izdanja za koja su kolekcionari spremni da izdvoje velike sume novca. Magazin “Idesh” je napravio listu trenutno najskupljih ploča. Po njima, najskuplja je “The Quarrymen”: “That’ll Be the Day/ In Spite of All the Danger” (1958), procenjena na oko 200 hiljada dolara. Inače, “The Quarrymen” su mnogo poznatiji po svom kasnijem imenu “The Beatles”. Postoji samo jedan primerak ove ploče, a poseduje ga Pol Mekartni. Sledi je Džon Lenon: „Double Fantasy” (1980), koja vredi 150 hiljada dolara. To je ploča koju je Marku Čepmenu potpisao Džon Lenon neposredno pre nego što je ovaj pucao u njega. Prodata je 1999. za 150 hiljada dolara, a kupac je sada ponovo prodaje, i to za 600 hiljada dolara. Ako nađe kupca, to će biti najskuplja ploča na svetu. Kontroverzni album “The Beatles”: “Yesterday and Today” (1966) vredi od 45 do 85 hiljada dolara na trećem je mestu. Na omotu ovog albuma “The Beatles” su pozirali u mesari, sa razbacanim komadima mesa i delovima beba-lutki. Na četvrtom mestu je Bob Dilan: “The Freewheelin” (1963), koji vredi od 10 do 40 hiljada dolara dok petu poziciju drži “The Velvet Underground” čiji album “The Velvet Underground & Nico” (1967), vredi 25 hiljada dolara.

Umilni pucketavi zvuk….

lprecordSvi koji slušaju ploče reći će vam da je zvuk sa ploče najprirodniji ljudskom uvu. Rodžer Daltri iz grupe „The Who” je rekao da ne bi o ploči trebalo govoriti kao o mediju za muziku, nego kao o umetničkom delu. „Ploča vremenom postaje deo tvoje ličnosti, dok CD postaje parče plastike. Ploču slušaš onako kako je to umetnik zamislio i tu nema dugmeta za repeat. Ako hoćeš više puta da čuješ, ustaćeš i okrenućeš je.” Ljubav prema vinilu je zanimljiva, od njega se lako postaje zavisan. To je nešto posebno, ta atmosfera koja se strvara prilikom stavljanja ploče na gramofon, pucketanje iste, sam zvuk…

Održavanje ploča zahteva posebnu pažnju. Kako je ploča napravljena od polivinilske mase, teško se može polomiti, ali zbog statičkog elektriciteta materijala od kog je napravljena nemoguće je u potpunosti očistiti prašinu sa nje. Kolekcionari savetuju držanje ploča u originalnom pakovanju na policama, obavezno uspravno. One se ne smeju opterećivati nekim predmetima, a treba izbegavati i visoke temperature zbog krivljenja, kao i vlagu zbog buđanja.

HI-FI tehnika se uglavnom kupuje na internetu. Postoje čak i HI-FI forumi koji se bave isključivo online prodajom HI-FI tehnologije. U prodavnicama i oglasima gramofoni koštaju od 15 do 500 evra, a ručno rađeni od delova starih – od 500 do 2.000 evra. Preko sajta www.ttrecycled.com mogu se naći unikatni gramofoni sastavljeni od starih i recikliranih delova. Igle se mogu naći u “MG Electronik”, jednoj od retkih radnji u Srbiji. Cene komponenti zavise od kvaliteta i idu od 50 evra pa u nedogled. Ali, što se audiofilskog užitka tiče, sa dobrom opremom za slušanje dobija se i najkvalitetniji zvuk.

Vinilni vremeplovi

Svake nedelje ili jednom mesečno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvaraju se muzički vremeplovi – berze ploča koje okupljaju zaljubljenike u vinile, izlagače i kolekcionare. Kao u filmu “High Fidelity”, to je i zajednica ljudi, mesto gde ljudi dolaze, razgovaraju, raspravljaju…

Na beogradskom tržištu među natraženijim i najskupljim su ploče pank, metal i rok bendova iz SFRJ iz sedamdesetih i osamdesetih, kao što su “Pankrti”, “Šarlo akrobata”, “Pekinška patka”, “Pop mašina”, “YU grupa” ili “Igra staklenih perli”. Cene izdanja ovih sastava među kolekcionirima prelaze 100, a dostižu i 150 evra.

vinylBerza ploča u Nišu se održava jednom mesečno (uglavnom druge nedelje u mesecu) u klubu “Feedback”. Tamo se uglavnom mogu naći ploče domaćeg roka i progresiv roka sedamdesetih. Ljudi koji izlažu ploče su uglavnom Nišljije, mada ima i Kruševljana, Jagodinaca i Beograđana. U pitanju je ustaljena ekipa izlagača. Na niškoj berzi najskuplje su ploče yu metala i to izdanja koja su izašla početkom devedesetih i krajem osamdesetih, ali i pojedine ploče ex-yu progresiv roka sa kraja sedamdesetih. Cene zavise od tiraža i od toga da li je prvo ili drugo izdanje. Licence koje je neka ex-yu izdavačka kuća izdavala idu od 100 do 2.000 dinara. Pored licenci, tu su i ploče domaćeg roka čije cene variraju i zavise od tiraža. Na primer, pojedini albumi „Bijelog dugmeta” koji su štampani u bezbroj primeraka su bezvredni. Zatim slede albumi sa nekim većim tiražima koji vrede između 5 i 10 evra a od 20 evra pa na gore su ploče sa manjim tiražom. Interesantno je da su na niškoj berzi dosta tražene ploče domaćeg džeza a njihova cena je od 50 do 500 evra. Naravno, trguje se i pločama koje su svetski rok bendovi izdavali u svojim zemljama, takozvanim originalima. Njihove cene kreću se od 10 do 100 evra. “Led Zeppelin” i “Deep Purple” mogu se naći na svakom ćošku pa su od 10 do 20 evra. Nedavno je na berzi LP “Behemoth” prodat za 90 evra.

Ima i dosta skupih ploča. Recimo, “Opus” vredi oko 200 evra, dok je “Bloodbath” oko 150 evra. Dosta stranih metal ploča vredi oko 100 evra, mada se pojedina izdanja kreću i oko 500 evra.

U Nišu rokeri uglavnom kupuju “Deep Purple”, “Iron Maiden”, “Led Zeppelin” (početnici), dosta se traže i bendovi novog talasa: “EKV”, “Šarlo Akrobata”, zatim “Film”, “Smak”, “Riblja Čorba”… Berze u Novom Sadu i Beogradu, u pogledu kupaca, dosta su jače od niške. Učesnici niške berze kažu da je novosadska najjača – bar kada su kupci u pitanju.

„Da bi znao šta koliko vredi, treba ti bar šest meseci iskustva, da budeš u tim vodama i da se družiš sa kolekcionarima. A što se kolekcionara tiče, pojedini su toliko zagriženi da im je to glavna stvar u životu. Samo misle i pričaju o pločama. Znam par primera gde su ploče bile razlog za pucanje braka”, objašnjava Mlađan K, jedan od mlađih kolekcionara ploča iz Niša. On je svoju kolekciju nedavno obogatio pločom “Megadeth” – “Rust in Peace” koju je pazario za 15 evra a za koju se, kako nam reče, traži od 35 do 40 evra.

Mlađan se za čudesni svet vinila zainteresovao još kao mali jer su njegovi roditelji slušali ploče, ali se nije tako lako odlučio da sakupljanje ploča i započne. „Dugo mi je trebalo da se odlučim da počnem da skupljam ploče, valjda zato što nisam imao gramofon. Trenutno imam oko 200 ploča. Većina je metal, mada, ima tu i hard roka i yu roka… Omiljena ploča mi je “Mearciful fate”- “Melissa”. Skoro su mi nudili 80 evra za nju i nisam hteo da je dam. Ne vredi toliko, ali taj album mnogo volim i nije na prodaju. Realno vredi možda oko 30-40 evra najviše. Moja najskuplja ploča mislim da je “Metallica” – “Kill ’em all”. To je neko englesko audiofilsko reizdanje na 45 rpm i vredi oko 60 evra. Od domaćih sam skupio uglavnom sve albume „Divljih Jagoda”, „Riblje Čorbe”, „Atomskog Skloništa”. Imam neke albume „YU grupe” i, naravno, „Kerber” i „Mama Rock”. Od stranih su tu albumi bendova „Led Zeppelin”, “Deep Purple”, „Motorhead”… i, naravno, „Iron Maiden”, „ Manowar”, „Megadeth”, „Slayer”…”

Danas se posedovanje gramofona i slušanje ploča može smatrati prestižom. Cene ploča jesu velike ali to opravdava stari, dobar, prepoznatljiv i pucketajući zvuk sa gramofona. Ko se jednom navuče na slušanje ploča taj će ih voleti do kraja života. Diskutabilno je govoriti da li se vraćaju u modu, jer ploče nikada nisu u potpunosti nestale sa trišta.

Mini vinil-vremeplov

  • 1877 – Thomas Edison konstruisao prvi fonograf sa cilindrima.
  • 1887 – Emile Berliner konstruisao prvi gramofon sa diskom.
  • 1902 – Prva ploča koja je prodata u milionskom tiražu bila je „Vesti la giubba” koju je snimio italijanski pevač Enrico Caruso.
  • 1917 – Snimljena prva gramofonska ploča sa zvukom džeza.
  • 1926 – Prva fabrika za proizvodnju gramofonskih ploča na prostoru ex-Yu izgrađena je u Zagrebu pod nazivom „Edison Bell Penkala record”.
  • 1931 – Kompanija „RCA Viktor” predstavila je u Njujorku prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja.
  • 1948 – Poznata produkcijska kuća „Columbia Records” proizvela je prvu gramofonsku ploču.
  • 1951 – Snimljena je prva gramofonska ploča u Beogradu, u staroj garaži Radija Beograd.
  • 1959 – Izdata prva ploča pod etiketom PGP RTB. Bila je to ploča Đorđa Marjanovića – „Zvižduk u 8″.
  • 1981 – Dostignut vrhunac proizvodnje gramofonskih ploča jer je prodato 1,14 milijardi primeraka u svetu.

 

Napisala Ivana I. Božić, za 66. broj Pressinga.

Ostavite komentar: