Plesali smo, a da to nismo ni znali – Obojeni program i Auf Wiedersehen u Subeernom Centru

 

Foto: Obojeni program

Taj osećaj detinjstva kada smo kao blesavi svi zajedno jurili za plastičnom flašom, da bi je proturili između dva natovarena ranca. Kada je bilo bitnije naći dobar ćumez ili neki žbun za žmurku, nego razmišljati o nekim svakodnevnim problemima. Sve te male zezancije što su nas činile ludo slobodnima i srećnima, koje ni ne pomišljamo da uradimo danas u svetu Fejsbukova i ostalih digitalnih mega-sranja, dogodile su se sinoć na koncertu kultnog Obojenog programa. Dobro, ne baš stvarno, ali osećaj je bio isti. 

Upravo je naslov njihovog hita iz 2012. godine “Svaka definicija gubitak je slobode” bio ključni moto da se organizatori Kontakt muzičke konferencije odluče da upravo Branislav Babić Kebra i ekipa iz Novog Sada “oboje” njen revijalni deo treće večeri, a kao predgrupa u Suberernom centru nastupili su domaćini Auf Wiedersehen. 

Koncertno veče otpočelo je oko pola deset nastupom ovog dvojca, ili da kažem trojca, ako računamo njihov iMac koji je uvek nekako u centru pažnje. Već sa prvim rifom osetio se taj minimalistički gruv koji ovaj bend ima, ta neka mešavina garažnog roka i elektro muzike što ih čini posebnim na sceni. Za divno čudo klub nije bilo toliko prazan, iako su se ljudi još skupljali i masa postajala sve veća. Pomalo je bilo neobično da za vreme predgrupe ima dosta pubike, ali Auf Wiedershen je vrlo karakteran bend, i za ljubitelje ovog zvuka nije bio problem da budu prisutni dok se dešava magija. 

Oko desetke jazbina je krenula da se još brže puni, pa je do izlaska Programa nešto pre jedanaest sve bilo krcato. Prva pesma koja se našla na repertoaru bila jeABCD Avioni” i, iako je bend malo lošije zvučao na samom početku zbog mikrofonije, zadovoljna publika je dobro prihvatila sam start i krenulo je sveopšte ludilo. Odmah nakon prvog, usledila su još dva velika hita Kad se neko nečem dobrom nada” i “Dejvi”,  a posle njih “Mene to ne zanima“. Tekstovi su se urlali od prve do poslednje reči, što je dodatno podiglo atmosferu. Oni opušteniji u publici počeli su sa tim nekim besciljnim mlataranjem svih delova tela, ako se to može tako nazvati, dok je stidljivi deo publike prvo pomalo skakutao, ali posle par pesama i njih je uhvatio taj srećni ritam ludila koji se nastavio sa “Obećaj mi molim te”. Nakon nje, red je došao na najmlađa ostvarenja “Danas će se desiti nešto lepo” i “Vrlo jednostavno” … Glasovi Kebre i publike, gitara, dve basa i bubanj, je sve što vam je dovoljno za dobru žurku. 

Nezaustavljiva ljubav i radost prostirali su se zamračenim i pomalo hladnim Subeernim centrom. U publici klinci, a na bini duplo stariji, sa tridesetak godina rada, ali isti takvi klinci. Bar se tako činilo, jer, oni su se super zezali, mi smo se zezali… Ono što je iznenadilo jeste da Kebra nije imao onu njegovu svesku gde su mu svi tekstovi pesama. I to je možda jedini detalj koji je nedostajao. Sve ostalo je bilo na svom mestu. Kosmos je pucao iz srca.

Neko mi je nekad rekao za Program da je to bend “anti-ratnih sranja i nekih dobrih stvari” o kojima Kebra govori u svojim pesmama. Iako se ne sećam regrutacije i svih ti loših stvari koje su nam se dogodile, na ovom koncertu se moglo osetiti samo Dobro. Nije bilo ni trunke loše atmosfere, ničeg što bi moglo pokvariti sve ono što se sa bine prostiralo po celom klubu. I svi su to uhvatili i “plesali, a da nisu to ni znali”

U nastavku večeri mogle su se čuti i hitične “Kočnice”, “Kako ja to ne primećujem”, “Svi mi nekom trebamo”, “Svaka definicija gubitak je slobode”, “Kad bi malo…Sedam puta..Mozak stao”…  Odzvanjalo je “Preko noći sviramo, pa da svi poludimo” ( “U tvoj osmeh stane sve” ).

A onda bi bis sa Ona je tu” i “Štipaljka”. Ona i oni su bili tu, a publici definitino nisu radile kočnice. Sve u svemu, nezaboravan nastup Obojenog programa koji je ostavio pubilku radosnom i znojavom. 

Ostavite komentar: