Plastic Sunday

Komunikacija

Izdavač: Samostalno izdanje, 6.7.2014.

Producent: Goran Crevar

Žanr: Alternative rock, noise, garage rock, shoegaze

Trajanje: 27:43

3.8/5

Ocena

Posle tri godine, srpska alternativna struja izbacila je na obalu noviteta drugi po redu studijski album niškog trija Plastic Sunday, pod nazivom „Komunikacija“. DIY princip ne zastareva, te su Nišlije objavile album u sopstvenoj režiji i postavile ga za besplatan „download“ na bandcamp stranici.

Pomenuta struja dugo je usmeravala kretanje benda – od provincijske pozicije marginalaca do zavidne uloge perspektivne ekipe sa svetlom budućnošću na vidiku. Vucarala ih je od engleskog demo perioda (poslušati pesmu „My friends“), preko pevljivog hita („Radostan dan“), sve do noise momenta („Negde“) koji se zadržao do dan danas. Osim tog besnila, puštenog sa lanca preko gitare, basa i bubnjeva, ništa alarmantno se nije promenilo.

Na tekstualnom planu, ovde se vodilo krvavo drugovanje crnih misli i utopijskog stava. Kroz šest kompozicija, koliko ih ima na disku, vlada zaista turobna atmosfera. Jednom rečju – sivilo. Stihovi poput „osećam nemir, u meni hladno je“, zatim „sve što vidim je mrak, sve što osećam strah“, nešto kasnije „iza mene je put, ispred mene je zid“, govore u prilog teskobi koja se nadvija nad „Komunikacijom“. Čak i pilot singl „Ovaj grad“ i ključno pitanje „kuda ide ovaj grad?“ produbljuje ambis na koji slušalac, preslušavajući album, nailazi. Unakrsna vatra psihodelije i garažnog zvuka pokazala se kao dobra podloga za pomenutu lirsku apatiju. A primetna je i nit melanholije koja je veran pratilac od samog početka.

Poigravajući se efektima i sonicyouthovskom bukom polako se zaokružuje celina zvana pravac kojim se jedna grupa kreće. Istina je da Plastikaneri nisu imali mnogo žanrovskih turbulencija u ovih nekoliko godina postojanja, ali upravo su one često kritične za same muzičare koji – prirodno – žele da utemelje svoj položaj na sceni i da se otvore određenoj ciljnoj grupi. Onda se kreće u osvajanje muzički slično orijentisanog mnjenja i koncertne aktivnosti koje ne manjkaju kod ovih rokera, s obzirom da alternativa još uvek „muku muči“ sa agencijama, prostorima, izdavačima…

Kao i na prethodnom izdanju „Razum traži razloge“, još uvek nisu „sve karte otvorene“. Vremenski uklopljen više kao mini album ili nešto duži EP „Komunikacija“ ostavlja dosta toga nedorečenog. Iz prethodnog iskustva, verujem da je tako isplanirano, i da nije u pitanju puka slučajnost. Za snimanje je ponovo bio zadužen studio Digimedia. Sasvim pristojno odrađen posao: sirovo, oštro, glasno, minimalistički… Poslednji epitet je posebno vezan za gitaru. Koliko nam otkriva dosadašnji rad, taj se instrument prijatnije oseća uz rifove nego uz solaže. Nije da solo deonica nema, ali su one ovde utopljene u vrtlog haosa, za razliku on nekih ranijih kompozicija; poput simpatičnog gitarskog dela u „Letimo ka suncu“. Ovog puta, one dolaze do izražaja tek u poslednjem, osmominutnom gigantu „Pogledaj“. Dok gitara vrišti, a žice zavijaju, stiže nam poruka: „Pogledaj oko sebe, sada je svejedno!“. Time kao da nam niški rok „Nedeljnik“ stavlja do znanja da koji god zaključak bude stajao na kraju, njegov brod neće potonuti, niti će uticati na vetrove koji ga nose. Možda se ovde radi o malenoj barci u nemirnom moru punom opasnosti. Ali, ova barka je tek isplovila.

Spisak pesama:

1)  Šta se to događa
2)  Sam sebi dovoljan
3)  Ovaj grad
4)  Na krovu neba sam
5)  Dan je opet tu
6)  Pogledaj

Ostavite komentar: