Pink Floyd

The Endless River

Izdavač: Parlophone/Columbia, 10.11.2014.

Producent: David Gilmour, Youth, Andy Jackson, Phil Manzanera

Žanr: Instrumental rock, progressive rock, psychedelic rock, blues rock

Trajanje: 53:02

4.7/5

Ocena

Btw Pink Floyd album out in October is called “The Endless River”. Based on 1994 sessions is Rick Wright’s swansong and very beautiful. – Jedan tvit iz jula koji je uzdrmao svakoga ko iole zna nešto o muzici, a objavila ga je Poli Samson, lepša polovina Dejvida Gilmora. Mislili smo da će ova rečenica promeniti svet, kao da nam nije dosta što se snimaju novi Star Wars filmovi, već posle 20 godina moći ćemo da čujemo i novi album Pink Floyda. Bio sam oduševljen, a bogami i pomalo uplašen.

Razloga za strah bilo je mnogo. Hoće li to zvučati kao neki od klasičnih Floydova, hoće li biti Votersa, hoće li majstori objasniti današnjoj deci kako se pravi album… odgovor je na sve ne, i neće Y generacija dobiti jedan „Dark Side of The Moon“ svog vremena, makar ne od Floydovaca, to je sada već zagarantovano. Na žalost, nismo dobili ni novi „The Division Bell“, već ono što je preostala sa njega.

No, pre svega toga, vratimo se unazad i osvrnimo na samu karijeru benda. Osnovani su 1965. godine u Londonu, u vremenu kada je LSD upumpavao kreativnost u muzičke mozgove i iznedrio psihodelični rok. Vodio ih je na početku Sid Baret, sa kojim je bend objavio samo dva albuma, a opet dovoljno da uđe u legende. Druga faza benda i ona najbitnija funkcionisala je kao sklop kreativne genijalnosti Rodžera Votersa, Dejvida Gilmora, Nika Mejsona i Rika Rajta i 1970ih su važili za najveći bend na planeti koji eto i duboko u prvoj deceniji XXI veka niko ne može da dostigne. „The Darks Side of The Moon“, „Wish You Were Here“, „Animals“ i „The Wall“ su predstavljali vrhunac benda dok nisu unutrašnje svađe i egoizmi rasturili mašineriju. Izgnanstvo Rodžera Votersa predstavljalo je novo, poslednje poglavlje u radu Pink Floyda i okretanje komercijalnijem, melodičnijem i mekšem zvuku čiji je vrhunac bio „The Divison Bell“ iz 1994. godine. Od tada je Voters gradio solo karijeru a ostatak benda je služio kao podrška Dejvidu Gilmoru u njegovim solo poduhvatima. Nakon Rajtove smrti bilo je jasno da više nikada nećemo videti Pink Floyd ponovo na okupu.

Fanovi su uvek bili čudna sorta ljudi, zato je i termin potekao od „fanatik“ ili „fanatizam“. Ima ih svakakvih (ima gi razni, što bi naš narod rekao), od zadrtih pa do potpunih idiota i svaki bend ima svoju fan bazu. Floydovci se dele na nekoliko sorti: Prva – koji kažu da je Pink Floyd jedino bitan bio kada je sa njima bio Sid Baret. Takvima treba oduzeti pravo na slobodu govora i mišljenja, a možda preispitati i njihovo mentalno zdravlje. Druga – oni za koje je Pink Floyd mrtav i neslušljiv postao odlaskom Rodžera Votersa (pomalo ekstremno, ali svi fakti idu u prilog ovom razmišljanju); Treća – oni koji umeju da cene i poštuju svaku fazu u rada benda i gledaju na to kao evoluciju jednog muzičkog sastava. A upravo su oni najveći fanovi, najverniji. Da ne bi ispalo da je ovo baljezganje samo popunjavanje praznog prostora, ova klasifikacija bila je bitna da bi se razumele reakcije ljudi i muzičkih profesionalaca na novi album „The Endless River“. Treba čovek biti ekstremni ego-paćenik da misli da je vredan kritikovanja bilo kog Pink Floydovog albuma. Možemo samo konstatovati neke stvari i dati opservacije, ali reći da nešto iz njihove radionice ne valja, je jedna velika zajebancija. The Rolling Stones i The Beatles mogu da budu najveći bendovi na svetu, ali Pink Floyd su jedini na svetu koji znaju kako konstantno snimati vrhunske albume! Nije „The Endless River“ njihov opus magnum, ali je prijatan, slušljiv, profesionalan i opet studijski savršeno urađen.

Novi album je poslednja počast klavijaturisti Ričardu Rajtu, značajnom članu ovog benda. Čak i Voters koji ga je otpustio iz benda je znao da ne može bez njega da radi, pa ga je plaćao honorarno da snima i nastupa sa njima, iako zvanično više nije bio deo benda. Gilmor je odmah rekao da ovde neće biti novog materijala. Nije ovo bila ni nedovršena simfonija, ovo je budimo iskreni ono što se u muzičkom svetu naziva B-strana. A ovo je druga (ne mračna) strana „The Division Bell“. Pesme nastale pre 20 godina sada su samo ispolirane, dorađene i napokon upakovane i objavljene.

Jednočasovni instrumentalni užitak, poslednji trzaj britanskih majstora, oda je ne samo pokojnom Ričardu Rajtu već i samom Pink Floyd-u. Album je skoro ceo instrumentalan (osim „Louder Than Words“) i podeljen na četiri dela, kako su ih oni nazvali „strane“ (kao nekada na pločama). I sve celine su upravo to, celine, jedna velika pesma podeljena na manje delove. To je već format koji je prihvatljiv u današnje vreme umesto kompleksnih 15-ominutnih pesama. Na prvoj strani prepoznaje se „Shine On You Crazy Diamond“ boja i melodija klavijatura Ričarda Rajta uz gitarski Gilmoru specifičan pečat. Druga strana je dinamičnija i napetija, podseća na „Dogs of War“, tako je malo i mračna. Osvetljava je jedino poslednja u ovom delu „Anisina“ zahvaljujući saksofonskoj majstoriji koja je u duelu sa Gilmorovom gitarom. Treća strana je jednim delom atmosferičnija, drugim delom rokerska, energična a završava se još jednom referencom na „The Division Ball“, ponovnim gostovanjem kompjuterski moduliranog glasa naučnika Stivena Hokinga. Poslednja strana kulminira zvonima sa „High Hopes“ na dirljivoj i ubitačnoj oproštajnoj baladi “Louder Than Words” čije je stihove napisala Gilmorova žena.

Veliko je pitanje zašto je Pink Floyd ovakvim delom želeo da se vrati na scenu (ne u bukvalnom smislu te reči). Novca imaju za još dva života, uspeha imaju, Gilmor ima sjajnu solo karijeru. Možda Votersa da nerviraju jer je sa „The Wall“ turnejom raspametio svet, a možda i samo zarad fanova. Ko bi ga znao. Ja želim da verujem da su jednostavno Gilmor i Mejson rešili da jednim konačnim albumom Pink Floyd pošalju na poslednju plovidbu rekom u beskraj.

It’s louder than words/This thing that we do

Louder than words/This thing they call soul
Is there with a pulse/Louder than words

Spisak pesama:

1. “Things Left Unsaid”
2. “It’s What We Do”
3. “Ebb and Flow”
4. “Sum”
5. “Skins”
6. “Unsung”
7. “Anisina”
8. “The Lost Art of Conversation”
9. “On Noodle Street”
10. “Night Light”
11. “Allons-y (1)”
12. “Autumn ’68”
13. “Allons-y (2)”
14. “Talkin’ Hawkin'”
15. “Calling”
16. “Eyes to Pearls”
17. “Surfacing”
18. “Louder than Words”

Ostavite komentar: