Pedeset godina karijere – Josipa Lisac u Sava centru

Josipa Lisac; foto: Ivana Marjanović

Pedeset godina profesionalne karijere je nešto čime se retko ko može pohvaliti u bilo kom poslu. Džez, pop i soul pevačica Josipa Lisac uspela je u tome baveći se ovim neizvesnim zanimanjem – nefolk pevačice na Balkanu. Odlučila je da za početak slavlja ovog jubileja beogradskoj publici priredi koncert u Sava centru.

Svi traže svoja mesta u velikoj gužvi koja je nastala pre koncerta. Svetla se gase. Sledi aplauz, a Josipa i bend u potpunom mraku izlaze na binu i razgovaraju o početku pevačicine karijere. Njen put kao muzičara počeo je kad je bila vrlo mlada, sa 17 godina u rok grupi O’Hara, a prvi put u Beogradu je pevala 1967. u Domu omladine. Od početka se videlo da ovo neće biti samo koncert, već svojevrstan performans: muzike, glume i naracije.

Počinju novom pesmom “Moja magija“, punoća i kvalitet zvuka pokazuju da publika neće morati da brine o tome da će tehnički aspekti upropastiti svirku. Josipa iskusno napada i svojim specifičnim glasom “zakucava” svaki ton tamo gde mu je mesto. Publika je možda očekivala retrospekciju na karijeru pevačice, ali ona najavljuje da će biti dosta novih pesama pošto se mora ići napred. Iskreno govori i da oseća tremu, koja je zapravo odgovornost prema fanovima koju povećava ta velika brojka od pola veka karijere.

Oduševljene kod publike nastaje s prvim tonovima pesme “O jednoj mladosti” sa albuma “Dnevnik jedne ljubavi” koja je dobila novi aranžman i više vuče na džez, nego na svoju prethodnu evergrin verziju. Josipa posebno uživa u izvođenju ove pesme s albuma koji joj je doneo puno toga u profesionalnom i privatnom životu. Ovo je njen prvi studijski album koji je snimala ljubav njenog života – Karlo Metikoš.

Nastup je bio ispunjen s još novijih pesama, pop “1000 razloga”  i latino “Živim po svom” koja je uspela da neke ljude na balkonu podigne sa sedišta i natera na ples. Sledi solo na bubnjevima praćen eksplozijom osvetljenja koje je dodatno doprinelo uzbudljivosti. Pravo iz soloa počinju pesmu “Ja bolujem“, dinamičnu numeru sa intenzivnim promenama u tempu i harmoniji.

Kreće solo na harmonici i publika još uvek nije svestna o kojoj pesmi je reč, ali s prvim rečima Priča i san pod jastucima…, publika oduševljeno aplaudiram, jer zna da je to jedan od najvećih hitova, “Gdje Dunav ljubi nebo“. Josipa pokazuje svoju veštinu i sposobnost kontrole glasa.

Između pesama često su pravljene kraće pauze kako bi se Josipa obratila publici ili sa članovima benda popričala o određenim temama. Objašnjava da ne voli velika slavlja, a da joj ovo apsolutno nije jasno, jer ko još, kad nešto slavi, mora radit, jel? i za naziv i organizaciju ove turneje krivi svoj menadžment. Takođe, zanimljiv je bio razgovor između pevačice i trubača posle izvođenja nove pesme “Tu“. Josipa je konstatovala da ipak njenim novijim pesmama uvek treba više vremena nego u neka prošla vremena, na šta je trubač konstatovao da problem leži u hiperprodukciji, i tome da danas svako može snimiti album. Ljudi nisu dovoljno strpljivi, nekad ne možete izdržati ni da preslušate ceo album, već u velikoj ponudi prelazite na nešto drugo.

Kraj nastupa obeležile su dve poznate pesme u fanki ritmu: “Hir, hir, hir” i “Danas sam luda“, te hit “Magla” ovaj put u znatno sporijoj i atmosferičnijoj verziji za kraj regularnog dela. Između ovih pesma Josipa je iskoristila priliku da kaže: Šta su zapravo brojke. Pola veka na sceni. Nije malo, ali sam se trudila da budem uvek svoja, a ne drugačija po svaku cenu. Samo svoja. Ipak ostaje pitanje da li sam ja to zaslužila? Kada bi utihnula svetla i potpuno nestalo glamura, razmišljala sam u tami svoje sobe kako ipak trud i umetničko stvaranje ima smisla… Glavno je uvek se truditi da budeš bolji od samog sebe. Za bis ostaje rokerska “Ispočetka“, publika je na nogama i uživa u poslednjim tonovima svirke. Bend izlazi na prednji deo bine i poslednji put te večeri se poklanja publici.

Neverovatno je koliko je energije i emocija bilo u Sava centru ove večeri. Svako ko se bavi muzikom trebalo bi da teži ovakvom stavu i skromnosti koju poseduje Josipa Lisac. Svesna svojih kvaliteta i talenta, ali uvek tu da preispita svoj uspeh i zasluge. Odgovorna prema publici, a stalno svojstvena. Na putu ka izlazu svi su bili zadovoljni i pričali o koncertu. To je najvažnije, da vam sa koncerta niko ne izađe bez reči i utiska, ma kakav on bio. Josipa i njeni kvalitetni muzičari u tome teško da će ikada omanuti.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: