Pearl Jam

Lightning Bolt

Izdavač: Monkeywrench/Republic, 14.10.2013.

Producent: Brendan O'Brien

Žanr: klasik rok, alternativni rok

Trajanje: 47:07

4.0/5

Ocena

Posle manje studijske pauze i 22 godine duge karijere, pred nama je novi, deseti po redu studijski album američke grupe Pearl Jam –Lightning Bolt“.

Sa dvanaest novih pesama predstavlja naslednika „Backspacer“ iz 2009. godine. Bend je inače navikao svoje fanove da izdaju novi album na svake dve godine, mada to im možemo „oprostiti“ pojavljivanjem fantastičnog i iscrpnog dokumentarca „PJ Twenty“ uoči proslave njihove dvadesetogodišnjice. Alergični na trendove, momci iz Sijetla odavno su izašli iz kandži grandža, izdignuvši se na jedan potpuno svoj, autentičan nivo.

Na „Lightning Bolt“-u se smenjuju lične frustracije sa besom i gnevom. Mešavina optimizma i krajnjeg pesimizma. Duhovni vođa benda, Eddie Vedder je jako ozbiljan na albumu, a na trenutke i mističan. Primećuje se i njegova borba sa krizom srednjih godina. Edi predstavlja skeptika, sredovečnog oca koji se bori sa životom i ne oseća se ni malo prijatno u svojoj koži nalazeći nove probleme sa željom da se suoči sa njima.

Što se muzike tiče, album je jako blizak američkom klasičnom roku, na kojim su svi članovi benda odrasli. „Lightning Bolt“-om ipak dominira mirniji i laganiji tempo balada. Vidljivo je da je PJ prestao da pravi hitične i oštre pesme po kojima je ranije bio prepoznatljiv tako da i ovog puta stavljaju akcenat na samim emocijama, a ne na rifu. Njihov drug, kao i dugogodišnji producent Brendan O’Brien je još jednom odradio odličan posao.

Album otvara „Getaway“, prava rok uvertira. Prvi singl sa ove ploče koji se pojavio letos, „Mind Your Manners“ predstavlja besan pank stav, što je u samom početku zbunilo dosta PJ fanova. Oštra, prebrza i beskompromisna pesma, sa veoma zaraznom melodijom koju je komponovao Mike McCready na gitari. Jako kontrastna od genijalne balade na albumu, „Sirens“ koja predstavlja pravi biser. Pesma sa možda najlepšim stihovima Edija. Poslednju dekadu benda je definitivno obeležilo konstantno eksperimentisanje u muzici. To se posebno ogleda u pesmi „Pendulum“ koja je atipična za PJ. Direktni „krivci“ za ovu pesmu su Jeff Ament i Stone Gossard. Pored te, ovaj gitarski dvojac je uradio muziku i za “Infallible”.

Album u ušima samog slušaoca ume da varira. Možda najslabija pesma na albumu predstavlja „Sleeping By Myself“, obrada sa Edi Vederovog solo albuma „Ukulele songs“. Ta pesma je upravo vidljiv dokaz da se PJ u poslednjem periodu studijskog stvaralaštva fokusirao na samog Edija, njegov glas, kao i njegove tekstove, ne ostavljajući prostor da se ostali odlični muzičari u bendu malo više istaknu. Isto tako problematična pesma bez vidljivog PJ pečata koja zatvara album je „Future Days“. Klavir i akustična gitara jako podseća na Edijevu muziku iz filma „Into the Wild“.

„Munja“ predstavlja jedno vrlo zrelo i konzervativno izdanje benda, iako ne pretenduje da bude njihov najbolji album do sada. Prosedi mladići iz Sijetla nagoveštavaju da je period sirovih emocija je daleko iza njih, ali ne i buntovni rokenrol stav, stoga su nam podarili jedan prijatan album koji se postepeno brusi do tačke usijanja.

Spisak pesama:

01. “Getaway”
02. “Mind Your Manners”
03. “My Father’s Son”
04. “Sirens”
05. “Lightning Bolt”
06. “Infallible”
07. “Pendulum”
08. “Swallowed Whole”
09. “Let the Records Play”
10. “Sleeping by Myself”
11. “Yellow Moon”
12. “Future Days”

Ostavite komentar: