Peace Fest: John Lawton oduševio publiku hitovima Uriah Heep

arhivaJuče (9. maja) na gradskom stadionu u Dimitrovgradu održao se drugi „Peace” muzički festival na kome su celog dana nastupali mladi bendovi iz Srbije da bi se manifestacija završila spektakularnim nastupom Džon Lejtona (Džon Lawton) uz pratnju bugarskog benda BTR.

Najpre izvinjenje čitaocima zato što neću u svoj izveštaj uneti detalje nastupa svih mladih bendova jer sam zbog naše železnice kasno došao u Dimitrovgrad.

Negde oko 17 sati sam stigao na stadion gde je bina nelogično bila postavljana – okrenuta prema tribini koju su krasile brojne žvrljotine koje se ne bih usudio da nazovem grafitima. Tim potezom je predeo ispred bine bio izuzetno mali. A mlobrojnu publiku su u tom trenutku činili volonteri festivala i izvođači koji su ili završili ili čekali da nastupaju, sa svega par „pravih“ slušaoca. Kad već kritikujem organizaciju treba pomenuti (kako me je moj kolega obavestio) tonsku probu koja je trajala svega nekoliko minuta i tonac koji je bio potpuno nezainteresovan da namešta zvuk mladim bendovima da se čak nije udostojio ni da bude za miksetom sve do kraja nastupa Revolušna (Revolution) kada se pojavio posle 10 minuta dozivanja putem mikrofona. A kada se pojavio onda je ometao bendove šetajući se po bini.

Od mog dolaska prvi je nastupao niški bend Revolušn koji je odsvirao nekoliko pesama grupe Motorhed (Motorhead) sa velikom dozom profesionalizma. Trio je imao kratak ali energičan nastup.

Jedan od sledećih bendova koji je nastupao svirao je obrade domaćih rok bendova, ime mu ne znam jer su članovi predstavili sebe ali ne i sam bend. Instrumentalni deo benda je zvučao ok ali je pevač poprilično falširao.

Na binu se sledeći popeo niški pank sastav Dok 7 koji je imao dobre pesme. Jedina zamerka mi je statičnost benda i bezvoljno pevanje. Ali zato moram da pohvalim bubnjara Marka Tomovića koji fenomenalno lupa bubnjeve, i da nije bilo njega pitanje našta bi ličio nastup Nišlija. Za bend ne znam kakva ih budućnost čeka, ali Tomovića čeka uspeh. Interesantno je bilo gledati 4 člana publike kako su pravili šutke i veselili se uz zvuke njihovog omiljenog muzičkog pravca.

A onda je usledilo pravo iznenađenje. Na scenu je izašla niška grupa Arija Eterna (Aria Aeterna) kojima je ovo bio prvi nastup ikada. Svirali su simfo metal obrade grupa poput Najtviš (Nightwish) i Epika (Epica) i već sa prvim notama su pokazali da su u pitanju školovani muzičari koji itekako znaju da animiraju publiku. Njihovim nastupom i operskim glasom pevačice Marijane Mladenov svi prisutni su toliko bili oduševljenu da su ih čak zvali na bis. Grupa im je uslišila molbu i još jednom pesmom nam pokazala svoje umeće. Ovo je bend na koji u budućnosti obavezno treba obratiti pažnju i ja im želim da se probiju na našoj sceni i dožive međunarodni uspeh.

Posle njihovog nastupa niko nije mogao da ih dostigne, ali blizu tome je bio mlad bend (mlad samo jer je skoro osnovan) Popboks (Popbox) koga čine iskusni muzičari, kao što je i njihov frontmen, pevač i gitarista Aleks Blek (Alex Black) koji je svirao obrade pesama grupa poput Zizi Top (ZZ Top) i Vajtsnejk (Whitesnake). Njihovim nastupom ujedno je i završen nastup demo bendova.

Sada je već došlo do postavljanja nove scenske opreme i nove, ovog puta kompletne, tonske probe. U ovo vreme (21 čas) polako se skupljala i publika, mahom iz Bugarske. Kroz 10ak minuta prostor ispred bine je bio krcat ljudima. Veliko iznenađenje za mene su predstavljala mnogobrojna deca osnovnoškolskog uzrasta koja su se našla u prvim redovima da dočekaju svoje miljenike – grupu BTR.

Ovi momci su odsvirali nekoliko svojih pesma i jednu obradu pesme „It’s my life“ grupe Bon Džovi (Bon Jovi). Vidi se da su u pitanju iskusni i kvalitetni muzičari, ali moje nepoznavanje bugarskog jezika me je onemogućilo da potpuno uživam u njihovoj muzici. Kada su završili svoj nastup, pevač BTR-a je pozvao na binu zvezdu večeri – Džon Lejtona. BTR je na turneji po Bugarskoj sve vreme svirao kao Lejtonov prateći bend i pokazali su da su odlično usvirani zajedno. Lejton me je po izgledu i karizmi podsećao na njegovog zemljaka Rod Stjuarta (Rod Stewart). Narednih sat vremena čuli smo nekoliko Džonovih pesama poput „Hanging Tree“ i pesme njegovog starog benda Juraja Hip (Uriah Heep) „Sympahty“, „Easy Living“ i „Free me“, a naravno nije izostao ni veliki hit ove grupe, koju nam je Lejton odsvirao na akustičnoj gitari „Lady in Black“. Hit koji je svojevremeno nagrađen i gremijem se pretopio u pesmu „Give peace a chance“ (Dajte šansu miru) koja se uklopila sa imenom samog festivala. Svoj fenomenalni nastup Lejton je završio, vrativši se na bis, pesmom „Look at yourself“. Tokom svog nastupa Džon je pokazao da je prijateljski nastrojen prema publici kao i svoj smisao za humor.

Nakon koncerta je Lejton delio autograme a zatim se uputio ka hotelu u kome je za redakciju balkanrock-a dao intervju.

Ostavite komentar: