Pažljivo slušaj (oktobar 2016)

Pažljivo slušaj
Redakcija Balkanrocka je prošlog meseca sebi dala oduška što se rubrike Pažljivo slušaj tiče. Međutim, kada budete pročitali imena izvođača čije albume smo ovoga meseca recenzirali, prošlomesečni izostanak ćete nam automatski upisati u “opravdane”. Takođe se, nakon dužeg vremena, vraćamo i regionalnim izdanjima.

Pixies – Head Carrier (PIAS/Pixies, 30.09.2016.)

head-carrier-pixiesŠesti po redu album benda koji je nekoć davno izmislio alternativu za sve tadašnje nemejnstrim bendove ostavlja utisak osrednjeg stiska ruke. Francis Black i ekipa (da, znamo, nije to ekipa bez Kim Deal) napravila je album veran počecima benda, nema neveštog eksperimentisanja sa “Indie Cindy”, nema previše “škk?” tekstova, ali nema ni… uzbuđenja. U najboljem slučaju, “Head Carrier” je onaj ajvar koji vam napravi žena po receptu vaše majke al’ nije to to. Iako će na momente evocirati uspomene na najsvetliji (ujedno i najopskurniji) period benda svojim rifovima i zvukom gitare, album će vas na kraju ostaviti blago smorenim jer pati od nedostatka mladosti. Dobri sastojci, dobar recept i dobar način kuvanja padaju u vodu jer “nije bilo dovoljno soli”. Jednostavno, magija po kojoj su Pixies poznati ovde je simulirana. Doduše, i u toj simulaciji možete da nađete neki biser pa obratite pažnju na naslovnu numeru, “Talent”, “All the saints” i eventualno “Tenement Song”, koja će vam biti malo bolja svakim slušanjem. Ovo ostalo je, što reče kolega Nikolić u rezovima, samo za fanove.

Ocena: 3.5/5

Miloš Cvetković


Moby & The Void Pacific Choir – These Systems Are Failing  (Little Idiot, 14.10.2016.)

these-systems-are-failing-moby
Ćelavi ekscentrični introvert (???) Ričard Melvil Hol, poznatiji kao Moby, konačno je izašao iz svoje zone komfora ambijentalne muzike… I ušao u svoju drugu zonu komfora – naizgled pank pop-rok pesme temeljno prošarane elektronikom. Ovoga puta, dodatnu epiku pruža The Void Pacific Choir, ekipa koju je okupio sam ćelavac u nadi da će malo prodrmati svoju kreativnost. Ovo drmanje mu nije baš pošlo za rukom i, ako je po onome što čujete, Moby zvuči potpuno isprano, neinspirisano i isforsirano, ali (i to je jedno veliko ALI), kada jednom preslušate album, pustićete ga opet i opet i opet. Iako sve deluje kao da su u pitanju varijacije na temu, a ne posebne pesme, “These Systems Are Failing je album koji će vas voziti, nositi i dizati kao da je u pitanju 2005. godina. Izdvojili bismo “Are you lost in the world like me?”, “Don’t leave me” i “The Light is Clear in My Eyes”, ostatak je manje više, kao što rekosmo, homogena smeša malog broja elemenata. Elektronska energija za teretanu, agresivne ali ne toliko agresivne gitare, ritam sekcija koja pumpa i ne prestaje odlično se slažu sa prostim ali angažovanim tekstovima o današnjem stanju sveta. Sve u svemu, Mobi je napravio picu. Uzeo sve što je u tom trenutku imao u kući i ispekao na hlebu, a na ukus se neće mnogo njih žaliti.

Ocena: 3.5/5

Miloš Cvetković


Thee Oh Sees – A Weird Exits (Castle Face Records, 12.8.2016.)

a-weird-exits-thee-oh-seesGaražni rok bend iz San Franciska koji svake godine objavljuje barem po jedan album, Thee Oh Sees, napravio je prvi korak u 2016. godini svojim novim, sedamnaestim i vrlo progresivnim albumom “A Weird Exits“. Iako je zadržana garažna oštrica i neobuzdanost koja je bila prisutna i na dosadašnjim albumima, njihova muzika je pridobila neki kosmički vajb i sada je mnogo više okrenuta psihodeliji i krautroku. Od starta do finiša, ređaju se kreativne i vrišteće gitarske deonice, naticanje dva bubnja u bendu i promišljeni bas koji se najmanje eksponira, ali igra podjednako važnu ulogu. Od masne “Ticklish Warrior”, preko otkačene “Plastic Plant” i instrumentalne “Unwrap the Fiend Pt. 2”, do završne, teatralne “The Axis”, Thee Oh Sees realizuju jedno zanimljivo slušalačko iskustvo koje će dobiti svoj nastavak u vidu albuma “An Odd Entrances” koji izlazi u novembru ove godine.

Ocena: 4.0/5

Sergej Sokolov


Debeli precjednik/Mašinko – Godina majmuna/Majmun godine (Moonlee Records, Dirty Old Label, Dostava zvuka, 13.10.2016.)

debeli-precjednik-masinko-split-albumLege iz Osijeka, Debeli precjednik, te zagrebački pankeri Mašinko odlučili su se za suradnju i zajedničku objavu novih uradaka pa smo tako dobili split album čiji je naslov zanimljiva igra riječi – „Godina majmuna/Majmun godine“. Debeli precjednik pružio nam je već dobro poznati punk-rock zvuk s prepoznatljivim Kocinim vokalom i tekstovima na engleskom i hrvatskom jeziku, dok je Mašinko svojih šest pjesama odradio energično, pa i nešto veselije. Budući da se prije dva mjeseca navršilo i sedam godina od smrti Antuna Krajinovića Tune, pjevača i gitariste punk benda Mikrofonija, svakako treba izdvojiti i tu „sitnu“ poveznicu na oba albuma. Naime, i Debeli precjednik i Mašinko spominju Tunu – prvi u pjesmi „Zbogom svi“ („Odavno više ja ne osjećam strah, moj Tuna.“, „Još uvijek sanjam isti dječački san, moj Tuna.“), a drugi u „041“ („Sanjao samo Tunu prekjučer…“). Oba benda to rade vrlo nenametljivo, no svakako je riječ o lijepoj gesti. „Subotom Kićo, nedjeljom Slabinac“ i „Srkijev san 21“ singlovi su koji su nas obradovali i prije izlaska albuma, no Debeli precjednik sigurno će na nastupima uživo postići uspjeh i s brzom i nabijenom bijesom „Back to the Embryo“, a Mašinko s već spomenutom „041“ posvećenoj Zagrebu.

Ocjena: 4.3/5

Dajana Lerić


White Lies – Friends (BMG, 07.10.2016.)

friends-white-liesWhite Lies su svojim odličnim prvim albumom (“To lose my life…”) osvojili srca mladih ljubitelja post-punka i mračnijeg indieja. Na drugom izdanju (“Ritual”) su malčice posrnuli jer je izostao efekat iznenađenja ali ipak ostali na nogama i snimili nešto drugačiji “Big TV” koji je doneo još grandioznije refrene i ispao odličan bez obzira što je bend izgubio nijansu “mraka” koja ih je krasila. I dok se taj album tematski bavio selidbom zaljubljenog para u veliki grad (ili već tako nešto), “Friends” kao lajtmotiv krajnje nezanimljivo i neskriveno ima upravo temu prijateljstva. Muzički, album je ostao na receptu prethodnog (uz malo synth upliva osamdesetih) samo je ispao drastično manje upečatljiv. Prvi singl “Take it out on me” je obećavao sasvim suprotno. Pored nje se odmah izdvaja “Hold back your love” dok ostatak pliva u osrednjosti i razvlači se kao jedna te ista pesma. Oni koji baš vole bend dobiće svoju porciju i kratkotrajnu zanimaciju, ali momci izgleda da je vreme za nešto drugačije. Vratite bar malo taj mrak…

Ocena: 3.0/5                                                                                              

Aleksandar Nikolić


 

Wovenhand – Star Treatment (Sargent House, 9.9.2016.)

star-treatment-wovenhandPropovednik iz Denvera se vratio sa novom jednočasovnom seansom. Ovog puta “električniji” nego na prethodnim albumima i sa nešto bržim tempom (rokenrol beat bubnja je uočljiv kroz ceo album). Tek se u drugoj polovini albuma pojavljuje čuveni banjolin koji je Edwardsov zaštitni znak godinama unazad. Kao što smo već do sada navikli sa albumima ovog benda, sveprisutna je mešavina raznih žanrova, od nojza, folka, rokabilija pa sve do, na momente izraženih, pank i post hardkora. Album počinje i najenergičnijom pesmom “Come Brave”, da bi se nastavio u mantričnu “Swaying Reed”. Nakon toga slede tri pesme sa jako čudnom atmosferom “The Hired Hand”, “Crystal Palace” i “Crook and Flail” koja je ujedno i najmantričnija na albumu. Druga polovina albuma se vraća na, u neku ruku, tradicionalni Wovenhand pristup pisanju pesama. Zanimljivo je obratiti pažnju na činjenicu da Wovenhand izbacuje albume svake parne godine, tako je i sa ovim. Naslednik “Refractory Obdurate” možda nije na nivou na kome su bili prethodni albumi, ali definitivno se može zaključiti da je u pitanju bitan album za njegovu karijeru kao neki vid eventualne prekretnice u zvuku benda.    

Ocena: 4.0/5

                                 Uroš Kostić


Emma Ruth Rundle – Marked for Death (Sargent House, 30.9.2016.)

marked-for-death-emma-ruth-rundleEmma Ruth Rundle je jedno od najinteresantnijih imena na ženskoj alternativnoj sceni u poslednjih nekoliko godina. Već nekoliko godina predvodi post metal/shoegaze trio Marriages, pre toga je bila deo post rock benda Red Sparrows, a u poslednje dve godina izdala je i dva solo albuma, debi “Some Heavey Ocean” i ovogodišnji “Marked for Death”. Iako se na prvom albumu jako lepo iskazala kao solo autor, tek je ovde pokazala sav potencijal koji ima. Pored lepog, krajnje melodičnog, ali i jako stidljivog glasa pokazala je i da jako kreativno ume da se snalazi sa gitarskim melodijama, koje su u ovom slučaju preplavljene reverbom. Očigledno je, u tekstovima pesama, da je ova stidljiva devojka uspela da iz sebe izbaci sav bol, tugu i slomljeno srce. Jako mračan album koji će vas, ako mu se ozbiljno posvetite, naterati na ozbiljna razmišljanja. Emma Ruth Rundle je na odličnom putu, koji će je, kako sada stvari stoje, odvesti na prava mesta.

Ocena: 4.3/5

Uroš Kostić

Ostavite komentar: