Pažljivo slušaj (mart 2017)


Martovskim izdanjem rubrike Pažljivo slušaj slavimo buđenje iz zimskog sna i dolazak proleća uz psihodelične, mistične, žestoke i razigrane zvukove, koji dopiru sa albuma koje smo ovom prilikom odabrali i recenzirali za vas.

All Them Witches – Sleeping Through the War (New West Records, 24.2.2017)

Već pri prvom preslušavanju četvrtog albuma benda All Them Witches sasvim je jasno da će se “Sleeping Through the War” krajem godine pojaviti na raznim popisima najboljih albuma 2017. Nakon fantastičnog drugog albuma “Lightning at the Door” nešvilska četvorka sama je sebi postavila dosta visoku ljestvicu koju treći album “Dying Surfer Meets His Maker” prema nekima i nije dosegnuo jer je bio presirov. Međutim, njihov najnoviji uradak ne samo da je nadmašio “Lightning…” nego sva prva tri albuma zajedno – po tekstopisanju, melodijama, efektima i sveukupnom ugođaju albuma. Nakon “Bulls”, koja je jedina malo više generička rock pjesma na albumu, stvari se zahuktavaju i ne zaustavljaju do posljednje note. “Don’t Bring Me Coffee” je dijete Americane i stoner rocka sa solažom koju ćete sanjati i minimalnom potrebom za interpretacijom budući da Charles Michael Parks Jr. sve razjasni u refrenu: I don’t like the taste! Od sredine albuma redaju se pjesme “3-5-7” s hipnotizirajućim refrenom i prekrasnom psihodeličnom solažom, potom melankolična i sporija, ali ništa manje efektivna “Am I Going Up” te mračna i energična “Alabaster” s pomalo zlokobnim tekstom koja zaključuje blues-inspirirani trio. Ovo remekdjelo od albuma završava gotovo desetominutnom “Guess I’ll Go Live on the Internet” koja je vjerojatno više jam nego isplanirana stvar i koja će slušatelju pružiti priliku da se malo ohladi prije nego krene slušati album ponovno i ponovno i ponovno…

Ocjena: 4.8/5

Ana Šperkov


King Gizzard & the Lizard Wizard – Flying Microtonal Banana (Flightless, ATO, Heavenly, 24.2.2017)

U moru novih psihodeličnih rok bendova sa ne tako novim načinima razmišljanja, King Gizzard & the Lizard Wizard predstavljaju kreativni izuzetak. Nakon nekoliko muzičkih trikova koje su isprobali na svojim prethodnim albumima, bend se posvetio menjanju srži svojeg stvaralaštva i počeo da se interesuje za specifičan muzički fenomen – mikrotonove. Ono što eksperiment, prerušen u long-plejku, Flying Microtonal Banana čini takođe posebnim, jeste činjenica da je veoma malo muzičara uopšte i pokušalo da komponuje i izvodi rok muziku sačinjenu od mikrotonova – mahom su korišćeni u (post)modernoj klasičnoj ili džez muzici. Međutim, pored niza pevljivih i zaraznih melodija (Rattlesnake je postao hit za tili čas) i mantričnih ritmova, King Gizzard i dalje pomalo imaju problem da se potrude oko svojih aranžmana i načine svoju muziku konciznijom, često odlazeći u neke brljave segmente. Ipak, reč je o talentovanim muzičarima koji će u narednih nekoliko najavljenih albuma možda izvesti ovaj koncept na istinski upečatljiv način i mi se nadamo da će u tome uspeti.

Ocena: 3.8/5

Sergej Sokolov


Rag’n’Bone Man – Human (Columbia Records, 10.2.2017)

Velika fama se napravila oko ovog simpatičnog, bradatog i istetoviranog debeljka pod imenom Rag’n’Bone Man sa svojim media-pumped albumom, pre toga singlom, pod istim nazivom “Human”. Njegov singlić je svakako eksplodirao virtuelnim čaršijama, stoga je, nakon njega, usledio ništa slabiji album na krilima nekog, ako mogu slobodno da kažem, new wave soula, koji transponuje pozitivne vibracije njegovog gospel glasa, uprkos tugaljivim tekstićima koje ispevava ovaj dobroćudni div. Dapače, njegova glasčina je ono što ostatku muzičkih digitalizovanih avetinja nedostaje, a to za njegov prvi i, nadajmo se, ne poslednji album ne može da se kaže. Samo čuti božanstvenu pesmu sa tog albuma pod imenom Odetta je nešto približno prvom orgazmu.

Ocena: 4/5 

Nikola Krstić


Chuck Prophet – Bobby Fuller Died For Your Sins (Yep Rock, 10.02.2017)

Čak Profet je svoj novi album, Bobby Fuller Died For Your Sins“, okarakterisao kao “kalifornijski noarˮ (California noir). Iza ovog naizgled oksimoronskog pojma, preuzetog iz filmskog i književnog vokabulara, krije se suština ovog ostvarenja: dok s jedne strane prateći bend svira žestoki, razigrani, kalifornijski rokenrol, sa druge Profet u mikrofon kazuje priče pune misterije, ljubavi i smrti. Naziv albuma i naslovna numera u sećanje prizivaju Bobija Fulera, legendarnog rokera poznatog po izvedbi pesme I Fought The Law i po misterioznoj smrti, koja do danas nije razjašnjena. Ujedno, postavljanjem ove pesme na početak ploče označene su teme koje će u njoj dominirati: noar atmosfera, smrt i okrenutost ka rok mitologiji. Profet, poznat kao veliki  mitoman pop kulture proročkim tonom peva “Bobi Fuler je umro zbog vaših grehovaˮ, dižući tragični završetak ovog rokera na biblijski nivo. Pesma Bad Year For Rock and Roll“ omaž je rokerima preminulim prethodne godine, dok In The Mausoleum“ nosi podnaslov For Alan Vega. Uprkos dominantnoj temi smrti na ovom albumu, Čak i bend sviraju živahno, na momente čak i izrazito veselo, uspevajući da kroz svirku i tekstove u tmurnu noar tematiku upletu erotiku i humor, čime su na pravi način prezentovali i inkorporirali u rok muziku žanr koji je uspeo da objedini reči “Kalifornijaˮ i “noarˮ.

Ocena: 4/5

Luka Velanac


The Brian Jonestown Massacre – Don’t Get Lost (A records, 24.02.2017)

Još jedna godina, još jedan album Antona Newcombea i njegove psihodelične družine. Otkako je otvorio sopstveni studio u Berlinu, čovek ne prestaje da štanca (kvalitetnu) muziku. Šesnaesti album The Brian Jonestown Massacrea zove se po pesmi sa prethodnog, još uvek svežeg izdanja – Don’t Get Lost. Iako bi neko pomislio da je sa ovako malim razmacima između albuma nemoguće ponuditi svež i zanimljiv sadržaj, gospodin Anton ima više nego jednog keca u rukavu. Bez obzira na to što se na neki način ovaj album nadovezuje na Third World Pyramid, u pitanju je ozbiljan korak napred. Sa blagim uplivima elektronike (Acid 2 me is no worse than war“), malo koketiranja sa trip-hopom i downtempom (UFO Paycheck“ i gotovo džezerska Geldenes Herz Menz“), ovaj album predstavlja jedno od bitnijih izdanja benda. No, nisu izostali ni klasični drone psihodelični fazoni koje je ovaj bend doktorirao u međuvremenu. Svaka detaljna analiza ovog albuma demistifikovala bi njegovu lepotu – zavalite se, izaberite ono što vas baca u zen (ili trans, u zavisnosti od raspoloženja), zavrtite ovaj album, iskustvo koje vas čeka prilično je jedinstveno.

Ocena: 4.5/5

Miloš Cvetković

Ostavite komentar: