Pažljivo slušaj (maj 2017)


Novinari Balkanrocka vam u rubrici Pažljivo slušaj preporučuju albume na koje bi trebalo obratiti pažnju, a izašli su u skorije vreme. Izdvajamo one na koje bi trebalo usredsrediti veću pažnju i pažljivije ih poslušati.

Kendrick Lamar – Damn. (Henson Recording Studios, 14.4.2017)

Njanjavo je pisati o tome kako je Kendrick Lamar nova nada stare škole, što se tiče samog rapa na zapadnoj hemisfere planete Zemlje, ako gledamo iz ugla balkanskih naroda, već bi trebalo, ako baš neko ima želju, obratiti pažnju na dvosmisleni put kojim ova, već ne toliko mlada, ghetto zvezdica korača. Naime, “Damn.” nudi konceptualnu zbirku raznoraznih pesmica, pesama i pesmetina, koje su po svojoj strukturi, na prvi pogled izbušene komercijalnim injekcijama, dok, već na drugi, kreću da prikazuju ono Kendrickovo stihijsko žarište opakog talenta. U prvi mah, album ume da prevari, baš zbog premise o tome da je Lamar potonuo, zbog svojih singlića, koji nisu nešto obećavali, u žabokrečinu komercijalizovanog vilajeta, ali njegova tvrdoća, uprkos “mekom” glasiću, ne izostaje ni u jednom trenutku. Možda ovo nije nešto najbolje što je on mogao da odradi, ali je ovime zasigurno utabao kozju stazicu ka mnogo većem uspehu i ostvarenju.

Ocena: 4-/5

Nikola Krstić


Mark Lanegan – Gargoyle (Heavenly Recordings, 28.4.2017)

Dark Mark nas je krajem prethodnog meseca obradovao novim izdanjem. Novi album „Gargoyle“ je istog trenutka kada je izašao pokupio samo dobre kritike i kod publike i kod recenzenata. I defitnitivno se radi o jednom od njegovih najboljih albuma. Nakon prethodnog izdanja „Phantom Radio“ mnogi su se zapitali u kakvom će se smeru Laneganova solo karijera kretati u budućnosti. O brojnim kolaboracijama nema potrebe diskutovati jer se uvek radi o vrhunskim trakama. Heroj mračnog alter bluza krenuo je pre nekoliko godina da eksperimentiše sa elektronskim zvukovima koje je, kako je kružila priča, generisao preko aplikacije za iphone. Na najnovijem izdanju prisutna je i ta elektronska strana kao i uticaji post panka iz osamdesetih i neki nojz/shoegaze momenti. Međutim, sve to na stranu, Laneganova lirika i sam vokal su na ovom albumu maestralni. U ovakvom svetlu ga nismo čuli jos od „Bubblegum“ ere, iako se za taj period njegovog života vezuju samo najcrnje priče.

Ocena: 4.5/5

Uroš Kostić


The Afghan Whigs – In Spades (Sub Pop Records, 5.5.2017)

Pre tri godine The Afghan Whigs su se vratili na scenu albumom „Do to the Beast“ posle šesnaestogodišnje diskografske pauze. Početkom maja izašao je njihov novi, osmi po redu, album „In Spades“. Greg Dulli je i ovde, po ko zna koji put, pokazao da ne ume da razočara. „In Spades“ kao celina zvuči perfektno, sveže i sa upečatljivim zvukom The Afghan Whigsa, ponajviše zbog Dullijevog upečatljivog vokala. Isti utisak ostavlja i svaka pesma ponaosob. Afghani su opet pokazali da uz još par bendova stoje na tronu alternativne gitarske muzike i dan danas. Sumnjam da ima onih koji ovaj album neće izlizati od slušanja, od prve do poslednje pesme.

Ocena: 4.4/5

Uroš Kostić


Slowdive – Slowdive (Dead Oceans, 5.5.2017)

Dvadeset dve godine su prošle od poslednjeg izdanja „Pygmalion“ kultnog dream pop benda Slowdive. U međuvremenu, Rachel, Neil i ekipa su bili prisutni na sceni, svakako ne toliko uspešno, kroz Mojave 3, solo radove ili najnoviji Minor Victories. Međutim, valjda su za ove dvadeset dve godine shvatili da im najbolje ide pod imenom Slowdive te su rešili da sve fanove obraduju novim albumom. Očekivanja publike nisu bila mala jer je bend ostavio dubok trag u muzici, a samim tim i jako dobra izdanja. Prvo se pojavio singl „Star Roving“ početkom godine, a krajem marta su objavili i drugu traku „Sugar for the Pill“. Donekle se mogao naslutiti smer u kome će se album kretati, ali opet niko, još uvek, nije bio siguran šta tačno da očekuje. Ono što se već na prvo slušanje može primetiti je ne preveliko odstupanje od onoga što smo navikli da čujemo od Slowdivea. Zvuk modernizovan u skladu sa današnjim shoegaze trendovima, ali opet lepo upakovan i prikladno složen sa lepim vokalnim harmonijama. Ovo svakako nije „Souvlaki“, mada ne znam što bi iko to i očekivao posle 24 godine, ali je album kome treba posvetiti pažnju. I ono što je najbitnije, u pitanju je album koji će, nadam se, prodrmati prilično učmalu shoegaze/dream pop scenu koja poslednjih godina ima ozbiljne probleme sa kreativnim pogonom.

Ocena: 4.3/5

Uroš Kostić


The Life and Times – The Life and Times (Slimstyle Records, 28.4.2017)

Nakon “Lost Bees” koji je, uz debi izdanje “Suburban Hymns“, možda najuspešniji u diskografiji ovog isuviše obskurnog indie rock benda, The Life and Times se, nakon tri godine, vraćaju s još jednom pločom, gotovo naprasno i nenajavljeno objavljenom. Iako kreativno nije na nivou prethodnog izdanja, niti uopšte poseduje tekstove pesama koji su za pohvalu, i dalje je prisutan opipljivi, zarazni sonični šarm i specifičan karakter gitare i vokala Allena Epleya koji i na ovom izdanju oblikuju nekoliko odličnih deonica i sasvim solidnih pesama od kojih se izdvajaju “Dear Linda“, “Group Think“, balada “Falling Awake” i završna “We Know“.

Ocena: 3.6/5

Sergej Sokolov

Ostavite komentar: