Pažljivo slušaj (maj 2014)

Foto: Miloš Cvetković

Foto: Miloš Cvetković

Maj je bio krcat izdanjima i Balkanrock je ažurno propratio nove albume Coldplaya, Sabatona, The Black Keysa i Greenfingersa. Ono što je preostalo za rubriku “Pažljivo slušaj” uglavnom je bilo krajnje poražavajuće. Za pohvalu su Jonathan, Lajki Li, Majkl Džekson…a sa druge strane packu su zaslužili Blondie i Lili Alen.

The Horrors – Luminous (XL)

luminousThe Horrors su bili i ostali jedan „zastrašujući“ bend. Nikad mi nije bilo jasno zašto bi se neko bojao raznih metal bendova koji su nosili maske i pevali „đavolju“ muziku. Molim vas, to je šou, kakav Ozi Ozborn i Alis Kuper, kada pričamo o jezivim bendovima i muzici tu titulu nose The Cure. Svako ko je bio mali kada je video spot za „Lullaby“ malo je pišnuo u gaće, a da ne pričamo o crvenim svetlećim očima na senkama u spotu „Boys Don’t Cry“ (mada su i ona deca bila strašno jeziva). Danas, u muzičkom smislu, sličnu jezu umeju da izazovu The Horrors. Nažalost, novi album rastura tu iluziju. Čujete simpatičnu i veselu „So Now You Know“ i ne znate šta da mislite. Pokušali su da im muzika zvuči sablasno, pogotovo klavijature i pojedine gitarske deonice, ali džaba kada je muzički gledano ovo sve više u domenu sint popa. Nije loše izdanje, samo za sebe, ali neka hvala držaću se radije epske „Sea Within Sea“ ili kultnih „She Is The New Thing“ i „Death At The Chapel“.

Ocena: 2.5

Lily Allen – Sheezus (Regal, Parlophone)

sheezusOvo je trebalo da bude veliki povratak večite buntovnice Lili Alen. Umesto toga ispao je disk pun ogorčenosti prema modernoj sceni. Alenova je uvek bila oštra na jeziku, zbog toga je i bila zvezda, ali je to radila sa stilom, čega ovde nema. Već nazivom „Sheezus“ proziva Kanje Vesta za „Jeezus“. Tekstove ko god da joj je pisao zvuči gore nego da ih je pisala Marina Tucaković za Beoviziju. Muzički o albumu pisati bilo bi trošenje reči i traćenje vremena, jer se izgleda Alenova bori protiv komercijalnih pop izvođača istom muzikom, ali kao pošto ih u tekstu proziva onda se ne računa. Da, isto kao što ovi naši bendovi koji parodiraju turbo folk ne priznaju da sviraju turbo folk. U nedostatku ikakvog kreativnog ili pametnog komentara mogu samo da zaključim da album zvuči kao loš SEO (optimizacija internet pretrage), jer je pun ključnih reči (nasumično nabacana imena aktuelnih pevačica poput Kejti Peri i Lejdi Gage), ali bez kvalitetnog i originalnog sadržaja.

Ocena: 1.0

Michael Jackson – Xscape (Epic)

xscapeIzdavanje posthumnih albuma uglavnom nema veze sa odajom počasti preminulom muzičaru, već da se zaradi. Epic Records je doduše dosta novca i uložila u ovo izdanje, dovevši više poznatih producenata da pomognu oko finaliziranja pesama. Majkl Džekson, često oslovljavan kao Kralj popa apsolutno je zaslužio taj status. Muzika na ovom albumu dosta varira. Poznato je da je u svim sesijama ostavljao mnogo neobjavljenih materijala, a nije ni radio konceptualne albume, tako da je ostavio iza sebe bogatu muzičku arhivu. Neke od pesama na „Xscape“ deluju preproducirano, tako da je deo pesama dovoljno ubedljiv da prođe kao Džeksonova zamisao, dok je jedan deo samo producentska zamisao kako bi Džeksonova pesma zvučala da je danas živ i muzički aktivan. Ako ste imalo poštovalac njegove muzike, nema razloga da vam se ne dopadne album, za svakoga će se naći po neka pesma koja će prijati.

Ocena: 4.0

Lykke Li – I Never Learn (LL, Atlantic)

I_Never_LearnU nedostatku vremena, ovaj album koji zaslužuje jednu potpunu i zasebnu recenziju, dobija za sada samo ovaj kratak pregled. Lajki Li je pažnju svetske javnosti dobila prošlim albumom, prvenstveno zbog hita „I Follow Rivers“ koji se i dan danas vrti na žurkama kao aktuelni hit u ovoj ili onoj remiks varijanti. Poštovaocima alternative ta pesma je možda i stvarala odbojnost prema ovoj pevačici. Ali to je velika greška, jer ona sa trećim albumom pokazuje da želi da postane velika zvezda alternativnog popa. Ceo album je napisala nakon raskida sa momkom. Uspela je svu bol slomljenog srca da pretoči u fantastičnu emotivnu muziku i treba joj skinuti kapu. Bez preterivanja, balada, jedna od mnogih na ovom mahom akustinom albumu, „Love Me Like I’m Not Made Of Stone“ jedna je od najtežih koja se pojavila u poslednje vreme. Svrstavam je, bez problema, ispred Adel i Emili Sande. Lajki Li nije imala takvu medijsku i produkcijsku podršku, inače bi ova pesma bila daleko uspešnija. Ako se mnogo sluša, ubaciće vas u tešku depresiju album, i to mu je možda mana. Nema veselih pesama, nema pozitive, nema svetla na kraju tunela. Sve se svodi na to da Lajki neće „nikada naučiti“, „nikad voleti ponovo“, da joj je „srce od čelika“ i da se navikava na ideju da „spava sama“. Ako je to recept i njena inspiracija za vrhunsku muziku, onda joj apsolutno sebično želim sve najgore na ljubavnom planu.

Ocena: 4.2

Jonathan – Bliss

Jonathan - BlissKada prvi put naiđete na muziku benda Jonathan, bez ikakvog prethodnog informisanja o njima, pomislićete da se radi o odličnom britanskom indi rok bendu koji u najveće pustoši koncertnim Arenama. A ako vam kažemo da je u pitanju bend sa ovih prostora, konkretnije iz Rijeke? Ne pune baš tako velike arene, ali su prava klupska atrakcija i uz Punčke možda jedno od najvećih otkrovenja iz Hrvatske u poslednje vreme. Primećuju se uzori Interpola i sličnih alt. rok bendova. Dobro je što nisu mračni, već im pesme imaju i nešto pankerskog upliva, pa pretpostavljam da na njihovim koncertima ne može biti dosadno. „Bliss“ je lepo koncipiran disk sa ne mnogo iskakanja iz njihovog sopstvenog šablona. „Communicate“ je definitivno singl od koga treba krenuti, a on će vas jednostavno navesti da poslušate i celo izdanje, kome je teško naći manu.

Ocena: 5.0

 

Blondie – Ghosts of Download (Noble ID)

Ghosts_of_DownloadMuzička industrija je zajebana rabota, a potreba za zaradom dostigla je izgleda i Blondie. Bend koji je ponikao u CBGB-u i iz ruševina panka zavladao nju vejv scenom došao je do albuma kojeg treba da ih bude sramota. Instrumenata jedva da i ima, album je čista elektronika. Možda to ne bi bilo jadno da ovde nemate 68-godišnju Debi Heri koja želi da bude „kul baka“. Kao vaša baba kada dobije mobilni telefon ili roditelji naprave Fejsbuk nalog… uvek se loše završi. Ovo jednostavno im ne ide uz godine i status koji imaju, ipak je trebalo da odu u penziju dok su još bili bitan bend.

Ocena: 0.5

Guano Apes – Offline (Sevenone Music)

offlineBio jednom jedan rok/metal bend, žestok do bola koji predvodi još žešća pevačica Sandra Nasić. Tako će makar počinjati sve dalje recenzije Guano Apes-a, što se već dalo naslutiti prošlim albumom „Bel Air“. Sandra je ušla u haljinu, obula štikle i mora se priznati album je bio bolji nego što bi se moglo pretpostaviti. Jako ozbiljna produkcija i muzika, iako su smekšali. Novi album se direktno nadovezuje na prethodnika, ali izraženije zalazi u vode pauver popa i to im baš ne stoji najbolje. Treba vremena da se malo naviknemo na ovu promenu. Možda je bolje i ovo, nego rana penzija.

Ocena: 2.5

Big Bug – Broken (Black Planet Records)

Dizajn omota radili Milan Panić i Vladimir Popović

Sećam se kada sam prvi put čuo pirotski Big Bug. Bile su to kvalifikacije za Global Metal of Bands, održane u Nišu pre X godina. Ne sećam se da li je bend bio među tri koja su otišla u drugu rundu (a mislim da jeste), ali sećam se slušajući njihovu „High Frequency Man“ da sam se osećao kao kada sam prvi put zavrteo King Crimson. Bilo je tu dosta uticaja Pink Floyda i drugih „kosmičkih“ bendova. Dugo, dugo, od njih se nije moglo čuti nikakvo izdanje, a prošlog meseca napokon smo dočekali debi album. Nažalost, utisak više nije isti. Album je mnogo disonantniji i underground od onoga što se moglo očekivati povlačeći paralelu sa pomenutim GBOB nastupom. „Broken“-u se na osnovu mojih subjektivnih osećaja ne može sigurno zameriti na tehničkoj usviranosti, realizaciji ideja, i nikako u odličnoj produkciji Nikole Vranjkovića. Problem je što je sve to nešto što smo već čuli u modernoj muzici, nažalost dosta recikliranog post panka, industrijala i elektro roka. Sa druge strane, bude nostalgiju za bendovima iz tog vremena i to će nekome biti veliki plus. Mislim da je ovaj album trebalo da se pojavi mnogo ranije, najmanje 10ak godina ranije, da bi mogao da bude relevantniji za domaću scenu.

Ocena: 3.5

Ostavite komentar: