Pažljivo slušaj (jun 2017)

Pet je izdanja kojih vam preporučujemo u ovomjesečnoj rubrici Pažljiv slušaj. Vratili smo se i preporuci domaćih albuma, a što je to što nam je zaokupilo pažnju, provjerite u nastavku.

Face Off – Massive (Arsafes Records, 1.6.2017)

Kada pomisliš da je gotovo; kada ti se učini da više nema nade da se domaćinska scena izbori sa naletima, udarcima i nokautima ljigave isfoliranosti, samosažaljivosti i patetike; kada u poplavi nepotrebnih muzičkih stratišta i neprevaziđenih estradizovanih budaletina ne možeš jasno da vidiš; kada zamalo da odustaneš od regionalnog muzičkog preslušavanja i prebaciš se na isključivo podjebavanje istih – pred očima, na ekranu, izleti ti, takoreći, sci-fi album koji ti napravi takav tektonski poremećaj muzičkog ukusa, da ne znaš kako je nešto moglo ranije da bude bolje od ovakvog čuda. Naime, radi se o ekipi Face Off i njihovom EP novorođenčetu sa imenom „Massive“. To vanzemaljsko, nadrealno i, na trenutke, paranormalno čudo od pet pesama obrće, okreće, udara i seče mozak publike na dva dela, kao Mojsije more. Vokal devojke koji se uvlači u sve pore tunela unutar ušne školjke prevazilazi svaku granicu normalnosti, svesnosti i pribranosti svakog prosečnog, nezainteresovanog i nepristrasnog slušaoca. U tvrdokornom zanosu ka dostizanju atmosferičnog ambijenta heavy metala, svih pet komada, koji su urezani na IT, osciliraju kroz raznorazne padove i uspone transa, koji, ne da se ne viđaju u domaćoj muzičkoj pijaci, nego ne postoje. Tako da, ovakav bend zaslužuje počasno mesto u hall of fame rariteta pod ovozemaljskim suncem, koji su odstupili od floskula glupiranja i monotonije i odskočili od mediokritetskog zadaha muzičke scene.

Ocena: 5/5

Nikola Krstić


Egypt – Cracks and Lines (Valley of the Kings Musicworks, 20.6.2017)

Bend Egypt je godinu i pol nakon “The Endless Flight” izdao svojevrsni nastavak pod nazivom “Cracks and Lines” koji se sastoji od pjesama koje su ili bile nedovršene, ili se zvukom nisu uklopile u prošlo izdanje. Ovaj EP od kratkih i slatkih 40 minuta sadrži pet pjesama, od kojih je jedna, “Watchin’ You”, prerada KISS-ovog hita. Egypt su tijekom prošlih 12 godina više-manje ostali lojalni zvuku kojim su i započeli karijeru, uz povremena poboljšanja po pitanju produkcije, ali najočitija promjena je boja glasa i način pjevanja Aarona Esterbyja koji je priznao da je u tih desetak godina od njihovog prvijenca do danas popušio valjda milijun cigareta. No njegov hrapavi, bluzerski glas odlično se uklapa u svaku od pjesama, počevši od “Final Heist”. Iskreni heavy riff bez prenemaganja i nepotrebnih efekata, blaga promjena brzine i postepeni krešendo stvaraju klasični egyptovski ugođaj i slušatelja uvlače dublje u srce albuma. Živahnija “Cracks and Lines” pomalo zvuči kao hommage psihodeličnom rocku od prije 40 godina, a potpunu suprotnost njoj i ostatku albuma predstavlja “Dirge” – polagana, umirujuća doom balada s kompletno drukčijim vokalom od onog na koji su obožavatelji ovog benda navikli. Posljednju trećinu albuma čini “What Lights This Ocean” gdje Ryan Grahn i Neal Stein strpljivo razvijaju meditativnu melodiju na gitari koja se u drugoj polovici pjesme transformira u ugodno sazvučje i naposljetku raspliće u jeci činela.

Ocjena: 4.7/5

Ana Šperkov


Notilus – Notilus (Denovali Records, 12.5.2017.)

Ukoliko ste, kao i autor ovih redova, ljubitelj salonskog jazza, odnosno volite da mislite da slušate jazz, a u stvari možete da svarite samo njegove fusion varijacije koje ne drljaju po sluhu i malom mozgu, onda je Notilus bend godine za vas. Čoveče, ovoliko se nisam obradovao još otkad sam čuo Get the Blessing prvi put. Francuski kvintet povući će vas u svoj eklektični svet fusion jazza i atmosferične elektronike koji se u trenutku graciozno okrene od vajba krimi filmova sedamdesetih ka pejzažima savremenih sterilnih fashion showova. U prevodu: nisam siguran šta sviraju, ali sjajno zvuči. I produkcija mi se izuzetno sviđa. Ne umem da zađem u tehnikalije kao kolega Sergej, ali teče zvuk bistro ko potok. “Dobro jutro džeeezeeeri…”, kaže Momčilo.

Ocena: 4.5/5

Aleksandar Nikolić


Alessandro Cortini & Merzbow – Alessandro Cortini & Merzbow (Important Records, 21.4.2017)

Ovakva savršena kolaboracija je nešto što se ne čuje svaki dan. Alessandro Cortini već godinama svira u bendu Nine Inch Nail i pored toga ima jako uspešnu solo karijeru, a smatra se za jednog od najtalentovanijih ambijentalnih muzičara. Sa druge strane Masami Akita, odnosno Merzbow, jedan je od najbitnijih nojz muzičara u poslednjih nekoliko dekada. Njih dvojica spojili su se oko zajedničke ljubavi prema kultnom sintu “EMS Synthi” na kome je celokupan album i kreiran. Ovaj album je preporučljivo slušati od početka do kraja. Da, biće vam dosta čudno, pogotovu ako vam nojz nije baš najdraži žanr, ali Cortini i Merzbow su ovde još jednom pokazali da su neprikosnoveni u tome što rade čak i kada sebe ograniče na jedan sint, odnosno jedan instrument, za ceo album.

Ocena: 4/5

Uroš Kostić


Aphex Twin – Field Day LP (Not on Label, 3.6.2017)

Aphex Twin nas je počastio svojim novim “izdanjem” koje se pojavilo tokom njegovog mističnog Field Day nastupa u Londonu. Ovaj nastup najavio je sa par nejasnih klipova, kao i obično, putem NTS radija, na čijem sajtu je samo stajao datum 3. jun. Kada je taj famozni datum došao krenuo je live stream njegovog dvočasovnog seta. Malo je reći da je Aphex briljirao. Odmah nakon nastupa na netu se pojavio “Field Day LP” koji sadrži jedanaest novih stvari, koje nemaju ime. Za jednog ovakvog umetnika, čije je celokupna karijera jedna velika misterija, to što nemaju ime i što se album ne nalazi na nekom lejblu i nije neka velika stvar. Ono što je bitno reći je da je Richard D. James izbacio još jedno sjajno izdanje. Jeste konfuzno, jeste nemoguće na momente uhvatiti beat, a šta ste drugo očekivali? Elektronski mag ne prestaje da oduševljava svojim talentom.

Ocena: 4.4/5

Uroš Kostić

Ostavite komentar: