Pažljivo slušaj (jul 2017)


Šarenoliki izbor izvođača i albuma koje preporučujemo u julskom izdanju umnogome podseća na brojne muzičke festivale koji se održavaju ovog leta: kvalitetan odabir, žanrovska raznolikost i različit tempo ovih izdanja garantuje da ćete među njima naći neki koji odgovara Vašem ukusu i koji ćete pažljivo slušati u nastavku sezone.

In From The Cold – The Unknown Lives (7.6.2017)

Iz tamnih dubina, jezivog prizvuka, hororičnog izgleda, penje se jedan doomglasni EP od strane okultnog In From The Cold koji, sa svoja tri “paint in bloody dark” dela, najavaljuju pomračenja psycho hemisfere običnih, prosečnih, naivnih i radoznalih slušalaca, koji u krizi za muzičkim fiksom, dobijaju odista nekromansersku dozu pakleno dobrog – što je moguće tvrđeg, što je moguće izopačenijeg – metala koji iz tamnih vilajeta doziva Cthulhua i sve ostale drevne bogove Starog Sveta. Preslušavanje tri pesme, od kojih je jedna obrada, a dok treća traje blizu 10 minuta, može se više nazvati paranormalnim iskustvom, koje se retko doživi na ovim prostorima. Barem, ne u muzici.

Ocena: 4.5/5

Nikola Krstić


MORA – NEUMA (Tribal Rajber Label, 19.6.2017)

Kada pod psihoaktivnim uticajem Witchera 3, izbledelom omamljenošću Kosingasa i indirektnim udarcima paganskih mitologija, naletiš na novospravljeni EP od strane projektnog benda MORA, dođe ti da zaplačeš od adolescentne sreće, jer ono što su oni uradili, a da konja previše ne pohvalim, mora da dobije priznanje svakog debeloguzog, masnokosog, bradatog i bubuljičavog fana epske mitologije i fantastike brdovitog Balkana. Međutim, ono što malčice štrči su ti eksperimenti sa dubstepom, koje jedva mogu da svarim sa litrom želudačne kiseline, ali – that’s just me. Bez obzira na to, ženski vokali, poput anđela iz pakla, pevuše, dodolaju i prate svaki mogući ritam, uz bubnjeve, elektronska ubrzavanja i usporavanja, vodeći autora ovog teksta kroz univerzume mitova, dokazujući mu šta je sve ljudska ruka i dalje u stanju da uradi.

Ocena: 4/5

Nikola Krstić


Fleet Foxes – Crack-Up (Nonesuch Records Inc, 16.6.2017.)

Nakon traumatično duge pauze čekanja od zadnjeg albuma koji je izašao 2011. godine, od čega se još uvijek oporavljamo, Fleet Foxes su konačno izdali novi. Album Crack-up nastavak je i veliki pomak u odnosu na prethodni Helplessness Blues. Slojeviti tekstovi pjesama koji odražavaju literarni i glazbeni ukus Robina Pecknolda, frontmena i tekstopisca benda, te sadržavaju nebrojene slikovite aluzije na slike i druga umjetnička djela, poput najočitije na Goyinu Third of May s prvog singla albuma Third of May / Ōdaigahara. Usput rečeno, Ōdaigahara je grad u Japanu u kojem je zaključena zadnja turneja benda. Osim toga, pjesma je detaljno anotirana od samog Pecknolda na stranici Genius lyrcs, što samo svjedoči o kompleksnosti i prikrivenim značenjima utkanima u cijeli album. Otkrivanje referenci na Fitzeralda, Hamsuna i Kabat-Zinna nisu neznatni dio uživanja u albumu. To je ujedno i plus i jedini minus ovog albuma, što zahtijeva vrlo specifično raspoloženje koje razvija tijekom preslušavanja, a istovremeno svijest o tome da je teško razumjeti ga, posebno u samo jednom slušanju. Nadovezivanje i elaboracija ne prethodni album su vidljivi, do mjere nastavljanja note s početka Third of May na završnu s Grown Ocean. No, odmak je uočljiv. Iako je vidljiva folk pozadina iz koje proizlaze Fleet Foxes, grandioznost, eksperimentiranje i pompoznost do granica pretencioznosti čine album apsorbirajućim, nikada ne prelazeći tu granicu. Prekrasno za slušanje.

Ocjena: 4.6/5

Hana Marčetić


The Necks – Unfold (Ideologic Organ, 10.2.2017.)

Kultni australijski avangardni džez trio The Necks se, dve godine nakon Vertigo koji je bio još jedna u nizu dugačkih album-kompozicija u njihovoj diskografiji, vratio sa albumom Unfold koji čine četiri manje muzičke celine. One su veoma dezintegrisane, gotovo ne postoji ništa jasno i eksplicitno u njima, čak ni neka okvirna ideja, kakva je recimo oblikovala Hanging Gardens ili Drive-By, ali opet je prisutna neka magija i autentičnost koja je uvek krasila njihovu muziku uprkos zvučnim i konceptualnim promenama. Perkusije su fokusirane na pravljenju samo još jednog zvučnog sloja, umesto da drže sonična lutanja (“lutanja” koristim da bih pre opisao njihovu pojavu nego srž, uzimajući u obzir da muzika Necksa nije toliko koincidentalna ili improvizovana, koliko ume da deluje) basa i klavijatura na okupu i da im daju neki oblik. Iako je Overhear slabija kompozicija i mislim da bi bez nje album bio upečatljiviji, ostatak je vrlo uspešan u svojoj neobičnosti i najviše se izdvaja Blue Mountain koja demonstrira dinamiku Necksa i njihovu mogućnost građenja tenzije, čak asocira na Swanse (ili Swansi asociraju na Neckse) čiji Gira obožava ovaj bend. Zanimljivost: bend je objasnio da slušaoci sami treba da osmisle redosled pesama – na vinilnom izdanju strane nisu obeležene.

Ocena: 3.9/5

Sergej Sokolov


Remo Drive – Greatest Hits (samostalno izdanje, 16.3.2017.)

Power-pop u trenutnoj deceniji doživljava jedan očit preporod. Naime, Big Star predaje trofej Weezeru za najuticajniji bend ovog podžanra. Proteklih nekoliko godina dobijamo sve više izdanja koja su pod uticajem kreativne logike i prekomerno distorziranog zvuka ovog benda – Teens of Denial Car Seat Headresta je jedna od većih i poznatijih ploča koje odaju ovo (doduše, Toledo koketira i sa Pavementom i Strokesima), dok onih u podzemlju interneta ima u izobilju. Remo Drive je jedan od bendova uspešnijih i zapaženijih u ovoj derivativnosti, pre svega jer imaju dobre pesme, a zatim jer upijaju i modernije emo elemente, koji su sve popularniji sa trenutnom revitalizacijom ogranka ovog žanra (“ogranka”, s obzirom na to da je emo širok pojam i obuhvata širok vremenski period). Greatest Hits je njihov debi album i na njemu isporučuju deset stabilnih, melodičnih i energičnih pesama sa zanimljivim fuzzy gitarskim radom koji je gotovo neprekidno u hvatovima i akordima. I te kako ima prostora za napredak, aranžmanski prvenstveno, a zatim produkcijski i, ponekad, idejno, ali izdvaja se nekoliko pesama poput Art School i Strawberita (sa veoma zanimljivim preokretom u tempu u središnjem delu i nadahnjujućim predzavršnim delom) koje imaju odlične rifove i melodije i koje daju naznaku da će Remo Drive sazrevati vremenom i iznedriti kvalitetnije albume.

Ocena: 3.6/5

Sergej Sokolov


Angles 9 – Disappeared Behind the Sun (Clean Feed, 27.1.2017.)

Još jedno odlično džez izdanje; nonet Angles 9 na svojoj drugoj studijskoj ekstravaganci, Disappeared Behind the Sun, demonstrira odličan spoj Klezmera i Brötzmannovskog izrazito energičnog, soničnog ataka, koji jedva da kroz četrdeset i nešto minuta, koliko album traje, staje – postoje retki trenuci predaha, stvoreni uglavnom za demonstraciju sviračkih veština pojedinih članova orkestra. Kosture ovih pet kompozicija čine jednostavne i imaginativne ideje istočnoevropski harmonski orijentisanih, koje kroz duži vremenski period koji pesme mahom obuhvataju, evoluiraju, nadograđuju se i moduliraju, nekad ispoštovane unijom i kohezijom celog orkestra, a nekad interpretirane prilično asinhrono, ostavljajući utisak kao da će se sve raspasti. Dakle, ono što ove minimalistične aranžmane čini u bitnoj meri zanimljivim jeste maksimalističan zvuk i, iako on može učiniti slušalačko iskustvo malo napornim, opravdan je nedostatkom dosadnih segmenta na albumu. Najuspešnije su Equality & Death (Mothers, Fathers, Where Are Ye?) koja otvara album i naslovna numera Disappeared Behind the Sun koja je sa razlogom naslovna.

Ocena: 4.1/5

Sergej Sokolov

Ostavite komentar: