Pažljivo slušaj (januar 2014)

Pazljivo-slusajPažljivo slušaj” nova je mesečna kolumna Balkanrocka u kojoj će na kraju svakog meseca biti predstavljena neka od novih izdanja u vidu mini recenzija urednika portala Miloša Najdanovića. U prvom izdanju, januraskom, predstavljeni su novi albumi bendova Seven Mouldy Figs, Pixies S.A.R.S., Warpaint, The Jezabels i kompilacija Urbanish.

Razni izvođači – Urbanish ( B.A.U.K. )

 

urbanis

Pred sam kraj prošle godine, nakon konkursa za umetnike iz Niša, Baza alternativne umetnosti i kulture (B.A.U.K.) održala je obećanje i u 500 primeraka objavila kompilaciju „Urbanish“ sa 10 pesama. Kako je ovo rok portal, i kako sam nedovoljno upoznat sa hip-hopom i elektronskom muzikom, osvrt će se odnositi samo na rokerskiji deo diska, odnosno prve četiri pesme. Sve prisutniji i zapaženiji na niškoj sceni su instrumentalni Tevarbulebra koji pesmom „Nove patike“ demonstriraju neprikosnovenu uvežbanost jedne kompleksne džez rok fuzije. Alternativci Nahty na pesmi „Bored“ zvuče osveženije i uigranije. Nešto drugačiji Kristinin vokal briljira, a Nahty su mnogo melodičniji i produkcijski besprekorni. Može se reći da im je ovo jedna od najboljih pesama i da njome najavljuju uzbudljiv drugi album. Red River Valley sa „Bloom“ (objavljena na njihovom debi EP-ju) zvuče kao grandž muzika na LSD-u. Pretpostavljam da bi ovako zvučao Pearl Jam da su iz San Franciska, još u pratnji ženskog vokala Nevene Popović. „Laž“ grupe Foreplay tvrđa je od drugih pesama. Oseća se uticaj RATM i Beastie Boys, ali joj ipak nešto nedostaje. Možda je odjavni instrumentalni deo koji traje ceo minut ipak suvišan i nepotrebno komplikuje pesmu. Ostaje pouka „less is more“.

Ocena: 4.0/5.0


Seven Mouldy Figs – Anger Management

 

anger_managementNakon „studija o besu“ Zagrepčanke Seven Mouldy Figs novi EP predstavljaju kao „kontrolu besa“ odnosno „Anger Management“. Ovo je već drugi all female bend iz Hrvatske na koji sam naišao i koji mi je privukao pažnju. Prve su Punčke, koje su na regionalnoj sceni eksplodirale prošle godine svojim debi albumom. Taj alternativni i indi rok sa uticajem post panka prepoznatljiv je i kod Seven Mouldy Figs, s’ tim što Lucija iz Punčki peva na maternjem jeziku. 7MF na EP-u nisu izmislile toplu vodu, modernija alternativa ukorenjena u roku 90ih, koja je danas popularna u svetu. Na „Cherry Pie“ se primećuju problemi sa vokalom, kao da povremeno ispada iz tonaliteta. Mada, pre bih rekao da se taj utisak stvara samo zbog alternativnog gitarskog štima koji je pomalo neusklađen sa vokalnom linijom. „That Little Pain“ je poslednja numera, izdvajam je jer pomalo odskače od ostatka, kao laganija tačnije više downtempo u odnosu na ostale, te treba obratiti posebno pažnju na nju. Na kraju, 7MF su melodične, zanimljive za slušanje i sa ova dva EP-a su postavile dobre temelje za debi album koji će možda i skrenuti veću medijsku pažnju na njih.

Ocena: 3.6/5.0


Pixies – EP2

 

Pixies-EP2EP1 su Pixies objavili prošle godine, a sada su na samom početku ove, objavili njegovog naslednika sa brojem 2. Najveći problem koji u poslednje vreme imaju Pixies je odlazak Kim Dil za basom i pronalaženje adekvatne zamene. A Kim Dil i značaj koji je imala u bendu i na samu scenu 90ih godina je ogroman, pa će Pixies na tom polju i te kako imati problema. Da su u škripcu i da prolaze kroz krizu identiteta videlo se na prethodnom EP-u. Mahom loši tekstovi i nedovoljno smislena muzika. Kako dalje? Već „Blue Eyed Hexe“ nema mnogo smisla…dranje i buka. Brajan Džonson je zvao, želi da mu vratite vokalne deonice! „Magdalena“ je već druga priča – ona je Pixies, malo modernizovana i svetla tačka ovog izdanja. Za „Green and Blues“ je Blek Frensis rekao da je želeo da napravi zamenu za „Gigantic“ što nemam mnogo smisla, ali je pesma odlična. Već na prvo slušanje ulazi u uši. Nije baš „Gigantic“, ali budi nostalgiju i sećanje na Surfer Rosa. Završavaju EP sa solidnom „Snakes“. EP2 je nadmašio EP1…a videćemo na šta će u aprilu ličiti EP3.

Ocena: 3.0/5.0


Warpaint – Warpaint ( Rough Trade )

 

Warpaint-album-coverKalifornijske rokerke četiri godine nakon uzbudljivog debija i držanja u neizvesnosti objavile su naslednika koji nosi ime samog benda. Zanimljivo je da album počinje sa greškom, pogrešno kreću pesmu. Staju, ispravljaju se i kreću sve ispočetka. Simpatičan detalj zbog kojeg imate osećaj kao da bend svira pred vama, umesto da je to muzika sa diska, i da postoji određena iskrenost u njihovom radu. „Warpaint“ je apsolutno relaksirajuće delo. Umetnički rok, sa malo ambijentala i trip hopa čak u pojedinim trenucima. Muzički najbliži Blonde Redhead, ali devojke nisu još dostigle taj nivo. „The Fool“ je bio solidan debi, ali njegov naslednik nije uspeo mnogo da se odmakne odatle. Zavisno od raspoloženja, umesto relaksacije možda može da vas u baci i u monotoniju. Imaju i svoje pop/disko momenta, kao i po koju pesmu sa nostalgičnim drim pop zvukom. Najzapažljivije na albumu su pesme „Love is to die“, koja ej odabrana i kao prvi singl, „Teese“, „Go In“ i „Drive“.

Ocena: 3.5/5.0 Video:


S.A.R.S. – Ikone pop kulture

 

ikone-pop-kultureNe plašite se, nije ovo arogantan naslov, već upravo naslovna numera kritikuje senzacionalizam koji je preplavio domaće medije. Na albumu ima dosta akustike i posebno dominira duvačka sekcija. I na ovom albumu, kao i na prethodnima, ostaje pitanje šta S.A.R.S. zapravo svira? Proslavili su se hitom „Buđav lebac“ i prepoznatljivi su po Žaretovom specifičnom glasu. U suštini su rege/pop, ali tu ima dosta roka, fanka, pa i narodne muzike, i čega sve ne. Pesme uglavnom odskaču jedna od druge, pogotovo ako se pogledaju i dosadašnji albumi, iako muzički je sve to dobro odsvirano, na tekstovima treba poraditi. Ako ste nekako izdržali do pesme „Novo doba“, zvuk harmonike ubija vam svaki pozitivan vajb koji je imao dosadašnji tok diska, a stvari su potpuno uprskane sa narednom „Drekavac“ obojenom etno i starogradskim motivima. Ali, za one koji pregrme ove dve pesme i dođu do kraja, biće nagrađeni pravim S.A.R.S. draguljem, izuzetnom akustičnom baladom „Klinka“. Takva pesma pokazuje da ovaj bend, kada bi hteo, mogao bi da pravi mnogo bolju muziku. Stoga, dosta štancovanja albuma, eksperimentisanja i glupiranjima sa raznim „Mitohondrijama“ i „Rakijama“, vreme je da bend oblikuje svoj zvuk i daleko ozbiljnije pristupi kreiranju novih pesama.

Ocena: 3.2/5.0


The Jezabels – The Brink

 

the-brinkAustralijski rok bend The Jezabels je skoro pa potpuno nepoznat na našim prostorima i mogu reći da su neopravdano zapostavljeni u domaćim muzičkim medijima. Bend iako postoji od 2007. godine i ima nekoliko EP izdanja, tek je postao primetan 2011. godine sa albumom „Prisoner“ koji je zvučao kao brzi indi rok sa moćnim ženskim vokalom. Opisuju sebe često kao „napet indi“, što je u neku ruku simpatičan i korektan opis. Dinamična, napeta muzika, rokenrol bogat sint popom, ponegde sa uticajima gotike i disko popa. Za razliku od debija, „The Brink“ je ubrzaniji, što ne znači da nema i usporene numere. „Prisoner“ me je na prvo slušanje oduševio, prvenstveno što mi je bend bio pravo otkriće, što ne mogu reći i za „The Brink“. The Jazabels su sada igrali na sigurno, iskoristili sličan pristup, možda samo malo ispolirali, iskristalisali svoj zvuk, ali teško da će i ovim albumom moći da naprave proboj na svetskoj ceni. Album ima svoje dobre momente, ali ipak ima neku prazninu i nedostaje mu veliki hit koji će proslaviti Jezabels.

Ocena: 3.8/5.0

Ostavite komentar: