Pažljivo slušaj (februar 2017)

Pažljivo slušaj
Pošto je februar „okrnjen“ mesec, kraći od drugih, ovo izdanje rubrike Pažljivo slušaj je takođe kraće od standardnog. To nikako ne znači da su albumi koji smo ovomesečnim izdanjem prezentovali lošiji od uobičajenog. Stoga, do narednog izdanja, pažljivo slušajte i uživajte u ova četiri ostvarenja.

Black Prism – Black Prism (Easy Rider Records, 25.12.2016)

Black Prism su prije četiri godine objavili svoj prvi single i unutar doom zajednice instantno osvojili obožavatelje unatoč nekim kritičarima koji su ih (očekivano) optužili da previše zvuče kao Black Sabbath. Međutim, krajem 2016. nakon što su svi fanovi vjerojatno već i zaboravili da neki bend imena Black Prism uopće postoji, objavili su debitantski album i dokazali da su daleko od kopije nekog drugog benda. Istoimeni album kalifornijskog kvarteta sastoji se od osam pjesama, ali je u stanju privući pažnju već unutar prvih par sekunda. Prve dvije spore, doomerske minute pjesme “Lone Pine” slušatelja zaintrigiraju i natjeraju ga da sluša dalje, sve do klimaksa koji će mnoge iznenaditi ozzyosbourneovskim vokalom. Slijedi “Eye for an Eye” koja je u stanju ostati vam u glavi cijeli dan zbog odlične melodije i pamtljivog refrena, a prati je “Alaska” na kojoj Black Prism pokazuju da se usude eksperimentirati sa svojim zvukom. “Satan’s Country” s albuma zvuči puno čišće nego single objavljen 2013. što može biti i dobro i loše, ovisno o osobnom ukusu. Moj osobni favorit je upravo zadnja “Untitled” stvar koja se slušatelju prelijeva oko mozga sporo i glatko i gusto poput melase i vodi do fenomenalnog refrena tijekom kojeg gitara i bas padaju u drugi plan tek toliko da ih jedva osjetite kao melodično vibriranje, a u centar pozornosti dolaze vokal u svom najboljem obliku i odjekivanje činela. Refren se tada transformira u višeminutni instrumentalni komad kojim Black Prism pokazuju da bi opstali čak i bez vokala. Album bi definitivno trebao poslušati svaki obožavatelj dooma, ali i svaki skeptik koji je daleke 2013. bend odbacio kao nešto već viđeno – svaki bend ima svoje utjecaje, ali bitan je krajnji rezultat koji je u ovom slučaju jedan iznimno kvalitetan album i vrijedan dodatak doom sceni.

Ocjena: 4.666/5

Ana Šperkov


Rochelle, Rochelle – Od sumraka do sponzoruše (samostalno izdanje, 16.1.2017)

Zagrebački bend Rochelle, Rochelle svojim je debi albumom Od sumraka do sponzoruše svakako obradovao vjerne obožavatelje, a ostale koji su ga preslušali sigurno nije ostavio ravnodušnima. Ako ništa drugo, bar je omot izazvao reakcije jer je riječ o (kako iz benda kažu) ideji da to bude omaž albumu Bijelog dugmeta „Šta bi dao da si na mom mjestu“. Glavna razlika je u tome što je ovdje na omotu muška guza. :D Već po tome može se donekle zaključiti što album nudi – zabavu, humor, ali također i dobro podmazane instrumente. Naime, zvuk koji njeguju Rochelle, Rochelle kreće se između garage rocka i punka i to zvuči jako dobro (bez obzira na to što dečki kažu da su htjeli da album zvuči užasno). No, u slučaju da niste ljubitelji tekstova kakve ovi Zagrepčani nude na debiju, teško da ćete ga iznova i iznova slušati. A upravo s obzirom na to da ciljaju na zafrkanciju, nekako se ne može izbjeći usporedba s bendom Kawasaki 3P, tim više što upravo Tomfa gostuje na pjesmi Moja bivša ima djevojku. Ako tražite album koji će vas svojim neozbiljnim tekstovima nasmijati, ali uz dobru glazbenu podlogu, onda je „Od sumraka do sponzoruše” pravi album za vas. Možete ga preslušati na Bandcamp stranici benda.

Ocjena: 3.6/5

Dajana Lerić


The Godfathers – A Big Bad Beautiful Noise (Godfathers Recordings2, 10.2.2017)

Kad se stare njuške koje su harale osamdesetih prihvate održavanja legende u eri kada muzički valovi ne traju ni četiri takta, veliko je pitanje na šta će da liči finalni proizvod. Kada je New Order pre dve godine izdao Music Complete bilo je jasno da datum proizvodnje u slučaju te ekipe ne znači ama baš ništa. Srećom po ljubitelje gitarskog zvuka, isto se može reći i za deke iz The Godfathersa (ruku na srce, bend je doživeo promenu u postavi). Ono što je bio poslednji album New Ordera za njih, to je A Big Bad Beautiful Noise” za Kumove. U vremenu kada je gitarska muzika “riknula”, vaskrsla, opet otegla papke i opet se vozdigla iz mrtvih, matori Englezi uspeli su da smućkaju savršenu kombinaciju iskustva i inovativnosti. Kao i svi pošteni majstori na ovom svetu, The Godfathers se ne upliću tamo gde im nije mesto i drže se onoga što najbolje znaju – poletni i zarazni rifovi i usredsređene pesme sa tek ponekim izletom u apstrakciju. Od uvodne (i naslovne), preko singla “You don’t love me”, “Miss America” do poslednje maestralne “You and me against the world”, Kumovi će varirati od lepih pop fraza do noise-pop fazona koji gospodari trenutnom “gitarskom scenom”. Najveći uspeh ovog albuma nisu samo odlične pesme koje ne zahtevaju od vas da se preterano udubljujete kako biste progutali sve što vam se nudi, uspeh je to što su Godfathersi, uz pomoć ne tako aktuelnih trikova uspeli da prirede jedno lepo izdanje koje zub vremena ne zarezuje ni dva odsto. Iskustvo i znanje su roditelji uspeha. Dobro, i odlična produkcija.

Ocena: 4.3 / 5

Miloš Cvetković


Ty Segall – Ty Segall (Drag City, 27.1.2017)

Heroj mejnstrim garažne scene koji poseduje imidž i ekscentričnost nalik onoj koju je Jay Reatard imao svojevremeno, Ty Segall, odlučio je, da baš deveto samostalno studijsko izdanje naslovi prema svom imenu. Iako sa svakom pločom donosi prepoznatljiv, apsurdan i komičan pristup pisanju pesama, kao i enormnu buku, uvek su prisutni određeni noviteti – ovog puta smo dobili soničnu kombinaciju koja vuče znatno više na psihodelični i stoner rok u odnosu na prethodna izdanja. Gitare su dosta slobodnije, haotičnije i prljavije, a živi i dinamični osećaj produkcije Stiva Albinija im samo pomaže da još više dođu do izražaja. Iako je reč o konstantno solidnom izdanju, nesumnjivo se izdvaja složeni desetominutni ep parodičnog naslova Warm Hands (Freedom Returned), koji predstavlja jednu od najizvanrednijih pesama u Segallovom opusu, posedujući nekoliko promena tempa i nagle kontraste milozvučnih i razarajućih segmenta.

Ocena: 3.6/5

Sergej Sokolov

Ostavite komentar: