Pažljivo slušaj (februar 2015)

Pazljivo-slusajNovo izdanje kolumne “Pažljivo slušaj” objedinjuje osvrt na neke od najboljih ostvarenja objavljenih u februaru ove godine.

Father John MistyI Love You, Honeybear (Sub Pop)

Fjm-iloveyouhoneybearNajbolji album u februaru ima Josh Tillman koji je objavio svoj drugi solo album u karijeri pod pseudonimom Father John Misty. Pre više od dve godine, ploča “Fear Fun“ je odmah posle prvog slušanja zadobila sve moje simpatije, a ista stvar se dogodila kad sam prvi put preslušao      “I Love You, Honeybear“. U životu bivšeg člana benda Fleet Foxes, mnogo stvari se promenilo od tada. Ona najvažnija jeste da je pronašao svoju ljubav, Emu Gar, koja je lajt-motiv novog albuma. Mnogo je sazreo u periodu između dva izdanja, i kao čovek i kao muzičar. Za vodeći singl izabrana je numera “Bored in USA“, koja predstavlja kritiku života američke srednje klase, gde u svom maniru prepričava Springstinovu “Born in USA“. Zatim, u pesmi “True Affection“ (najelektronskija stvar u karijeri) iskazuje svoju frustraciju u vezi sa globalnom alijenacijom i savremenim vidovima komunikacije. Tu su i zabeleške iz bara, uz ogromnu količinu viskija u venama – “Nothing Good Ever Happens at the Goddamn Thirsty Cow“, kao i divno orkestrirana balada “Strange Encounter“. Ono po čemu se novi album umnogome razlikuje od prethodnog su numere inspirisane njegovom srodnom dušom, suprugom Emom. U naslovnoj numeri njega ne dotiče propast svetskog tržišta dok god leže nagi u krevetu, a u “Chateau Lobby #4 (in C for Two Virgins)“ opisuje druženje sa njom u Los Anđelesu, kad su se tek upoznali. U pesmi se može čuti i marijači bend, koji po njegovim rečima, predstavlja deo atmosfere toga grada koji se može osetiti u vazduhu. “When You’re Smiling and Astride Me“ je najemotivnija i najromantičnija pesma koju je ikad napisao u svojoj karijeri, a poslednjom “I Went to the Store One Day“ pripoveda o danu kad je prvi put sreo svoju buduću ženu. Divna ploča koja predstavlja krunu jedne ljubavi.

The DistrictsA Flourish and a Spoil (Fat Possum Records)

ArticleSharedImage-22974Novu ploču donosi nam sastav koji je svoj prvi album “Telephone“ snimio 2012.godine, dok su članovi još uvek pohađali srednju školu. Posle prošlogodišnjeg self-titled EP izdanja, bend sada ima novog gitaristu, a ovo im je prvi album za etiketu Fat Possum. Producent je John Congleton, koji je postigao značajne uspehe u saradnji sa izvođačima kao što su St. Vincent, Angel Olsen, Bill Callahan, Cloud Nothings i mnogim drugima. Opšti utisak je da je nova ploča rokerskija i prljavija nego debi izdanje, a to je najvećim delom njegova zasluga. Rob Grote, pevač benda, u melanholičnim tekstovima iskazuje svoju frustraciju životom u malom gradu, svetom oko sebe, a ono što ga najviše poražava jeste neprihvatanje nestašluka kojima se njegovi vršnjaci zabavljaju. To se najbolje primećuje u numerama “Suburban Smell“ i “Hounds“. Prve dve pesme “4th and Roebling“ i “Peaches“ podsećaju me na rane albume njhovih nešto iskusnijih kolega iz benda The Walkmen ili Interpol. Vrhunac albuma je “Young Blood“ gde u nešto manje od devet minuta talenat, energija i nagoveštaj za šta su The Districts sposobni dolaze do izražaja. Album zatvara akustična “6 AM“ koja pruža uvid u elokventnost i storytelling umeće frontmena benda. Vrlo dobra ploča, a nadam se da će i u budućnosti nastaviti putem koji su krenuli.

Rhiannon GhiddensTomorrow Is My Turn (Nonesuch)

MI0003821426Glavni vokal i multi-instrumentalista kantri i bluz sastava Carolina Chocolate Drops, tridesetsedmogodišnja Rhiannon Giddens, objavila je svoj prvi solo album. Ploča se sastoji od obrada pesama koje su napisale žene ili su postale poznate zahvaljujući ženskim izvođačima. Ovo izdanje nudi eklektičan spoj soula, džeza, bluza, amerikane, gospela i irske muzike gde Rhiannon svojom jedinstvenom bojom glasa svakoj numeri daje poseban pečat. Bilo da je reč o kantri klasiku Patsy Cline “She’s Got You” koja zvuči kao soul poslastica, folk standardu “O Love Is Teasin“, “Waterboy“ koju je Odetta načinila poznatom ili pesmi Elizabeth Cotten “Shake Sugaree“, koja je imala toliko obrada, pevačica iz Karoline je svakoj od njih udahnula nov život i zvuče kao da su nastale bar u ovom veku. To posebno važi za tradicionalnu “Black Is The Color“. Zasluge, svakako, zaslužuje nagrađivani producent T Bone Burnett, koji je okupio set vrhunskih muzičara koji čine violinista, dvojica basista, bubnjar, prateći vokal, gitarista i perkusionista, a učinio je da zvuče kao prekaljeni bend koji iza sebe ima pregršt zajedničkih nastupa. Na albumu se nalaze još i obrade pesme “Don’t Let It Trouble Your Mind“ Dolly Parton, gospel numera “Up Above My Head“, ali i jedina originalna, završna “Angel City“ gde vidimo njen talenat i kao tekstopisca. Vrhunac ploče je naslovna numera, a zvezda vodilja bila joj je Nina Simone čiju je video izvedbu gledala na youtubeu. S obzirom da je njen bend trenutno na pauzi, može se konstatovati da je Rhiannon otvorila novo poglavlje u svojoj karijeri, a ono izgleda veoma obećavajuće.

MournMourn (Captured Tracks)

homepage_large.39f39ad0Jedaneast pesama u 24 minuta (uključujući i bonus numeru). Pet pesama ne traje više od 100 sekundi. Čitav album snimljen za dva dana. Rezultat je pred nama- ploča “Mourn“. Debi izdanje španskog benda čiji članovi su još uvek tinejdžeri, a raspon godina među njima je između 15 i 18. Njihove godine im nikako nisu otežavajuća okolnost. Iz svake pesme, iz svakog riffa izbija mladalačka želja da se pokažu u svetu “odraslih“ i da uvere sve da tu i pripadaju. Oni sami to već znaju. Što se tiče savremenih bendova, uporedio bih Mourn sa Savages, The Coathangers ili Perfect Pussy. Autori koji su najviše uticali na njih su Patti Smith, PJ Harvey i Sleater-Kinney, pa se ova ploča može posmatrati kao svojevrsna posveta njihovim uzorima. Album je ispunjen svežim, ljutim, energičnim punk rock numerama, poput “Marshall“, “Silver Gold“ ili “Jack“, kao i melodičnijih “Your Brain Is Made Of Candy“ i “Squirrel“. “Dark Issues“, jedina preko tri minuta, osvaja na prvo slušanje, dok možda mala zamerka ide na konto “Misery Factory“ koja se prerano završava, odnosno pre nego što se razvila dovoljno da postane „prava“ pesma. Ali, i to je deo njihovog neodoljivog šarma. Smells Like Teen Spirit? Možete se kladiti u to.

Garage in JulyImaš li strasti?! (Dirty Mojo Records)

a1348870386_2Osječki Garage in July stvara muziku koja je spoj bluesa, rock’n’rolla i folka, a sami članovi benda taj spoj opisuju kao swamp’n’roll. Slušajući drugi studijski album naziva “Imaš li strasti!?“ kročili ste u vremensku mašinu koja vas vraća u šezdesete godine prošlog veka i vreme kada su stvarale istinske rnr legende poput Čaka Berija ili Madija Votersa. Pored njih, autorii čiji se uticaj na albumu nedvosmileno oseća jesu Iggy and the Stooges, Rolling Stones, David Bowie, VU. Pesme su bučne, žestoke i divlje i pružaju svakom članu grupe da podjednako iskaže svoje sposobnosti, te gitara, ritam sekcija i usna harmonika zvuče besprekorno. Sve to je začinjeno šarmantnim (Goran Bare nalik) vokalom Bojana Đurđevića. U odnosu na debi izdanje, veliki napredak ostvaren je u kvalitetu produkcije, a pohvale za to idu na adresu Filipa Sertića. Pesma “Velika duša“ na jedan neposredan način objašnjava suštinu ovog benda, dok refrenom u “Imam srce“ naglašavaju šta im je pokretačka snaga. Tu su i “swamp’n’punk“ numere “Let za P.K.G“. i “Imam svoj hod“, dok iz stvari “Za Iggyja“ zaista izbija sirova moć. Vrhunac albuma je “Sebe ugasiti blues“, sedamipominutni blues manifest koji jedva čekam da čujem uživo. Članovi mladog sastava su puni energije, životne radosti i strasti. Oni žele da znaju “A vi?“

Jose GonzalezVestiges & Claws (Mute Records)

vc-584x584Predstavnik švedskog indie folka, Jose Gonzalez, obradovao nas je svojim trećim solo izdanjem. Nakon pauze od gotovo osam godina i albuma “In Our Nature“, nova tura akustičnog, nežnog i melanholičnog zvuka je pred nama. Tridesetšestogodišnji kantautor u dosadašnjoj karijeri je izgradio jedinstven, autentičan stil, koji se ogleda u minimalističkoj estetici, intimnim, poetičnim tekstovima i dominantno tmurnim melodijama. Ploča je najvećim delom snimljena u njegovom kućnom studiju, a osim klasične gitare i glasa, u pojedinim numerama mogu se čuti perkusije i flauta, što zvuk čini punijim i bogatijim. Ritam u nekim pesmama daju dlanovi, poput “Leaf Off/The Cave“, “Afterglow“ ili “Stories We Build, Stories We Tell“, i one su, generalno, bržeg tempa . Pucketanje prstima predstavlja sastavni deo na omiljenoj “Let It Carry You“ dok njegovo sviračko umeće naročito dolazi do izražaja u instrumentalnoj “Vessel“. Prelepa ploča, koju ako volite Nika Drejka, Demijana Džurada ili Marka Ajcela, ne bi trebalo da propustite.

Ostavite komentar: