Pažljivo slušaj (avgust 2017)


Čini se da je ovoj godini, u muzičkom smislu, nakon dobrog starta bilo potrebno vremena da prikaže svoj pun kapacitet. To se desilo upravo u proteklih par meseci te vam ovom prilikom prezentujemo nešto veći broj albuma vrednih slušanja nego što ste u dosadašnjem toku sezone navikli. A pošto po najavama diskografskih kuća deluje da će ove jeseni biti „dobra berba”, ostanite uz nas, jer u narednim izdanjima sledi još puno recenzija albuma koji će svakako obeležiti godinu.

My Buddy Moose – IV (Dancing Bear, 12.7.2017)

Riječki bend My Buddy Moose ostavio nas je skoro pet godina da čekamo novi materijal, usred kojekakvih komplikacija, ali čekanje se definitivno isplatilo. Bilo da se odlučite udobno smjestiti u fotelju ili „ponijeti“ album u šetnju dok su sunčani dani još uvijek tu, IV vas neće iznevjeriti. Možda će biti pretjerano dati mu etiketu „ljetni album“, no svojim americana zvukom odiše vedrinom i opuštenošću. Kada se zadubite u tekstove, vidjet ćete da nije baš sve tako crno-bijelo, tu su i optimizam i melankolija, jedno drugome uz bok. Za tekstove je inače bio zadužen pjevač Luka Benčić (koji uz to svira i gitaru, i klavijature, i usnu harmoniku). Na svirku ove četvorke nema zamjerki, uigrani su i usvirani, a u to smo se mogli uvjeriti i uživo kada su početkom kolovoza svirali kao prateći bend M.Wardu na SuperUho festivalu u Primoštenu. Taj zvuk na albumu postigli su tako što su i ovaj album odlučili snimiti uživo, u jednom komadu, baš kao što su odrađivali na probama. Ako bismo trebali odabrati nekoliko favorita s albuma, neka to budu Terrible Place, singl koji je i najavio album, Waiting, duet s beogradskom kantautoricom Ivanom Smolović i skriveni biser albuma, te zarazna My People, uz koju je teško ne zaplesati.

Ocjena: 4.3/5

Dajana Lerić


Brand New – Science Fiction (Procrastinate Music Traitors, 17.8.2017)

Brand New na neki način podseća na svoje sunarodnike iz benda Thrice. I jedan i drugi bend su krenuli nekim emo/post-hardcore zvukom da bi vremenom počeli da „hvataju krivine” u svom stvaralaštvu ka nekim laganijim i progresivnijim notama. Ono najbitnije je da su oba benda (svako na svoj način) apsolutno uspela u tome. Dovoljan dokaz je novi, peti po redu, album četvorke sa Long Islanda. Science Fiction jeste možda „laganiji” album ali je napakovan dubinom, lepotom i iskrenošću. Bez problema će vas izvozati svih 62 minuta koliko traje. Album je manje-više došao niotkuda. Brand New su ga najavljivali još za prethodnu godinu, pojavilo se par pesama u međuvremenu (bez spotova) ali je bend nekako potonuo ispod medijskog radara sve dok fanovi poštom nisu dobili disk sa misterioznom pesmom od sat vremena. Naravno u pitanju je bio novi album koji se očekivao tek oktobra. Već prva pesma Lit me up vam kaže: slušaj biće ovo jedan jako dobar album, uživaj. I zaista je tako. Ako bi već trebalo izdvojiti još neku nameće se 137 sa blagim Heart-shaped box uvodom, zatim Waste i Desert. Same logic/Teeth je fenomenalna stvar i jedna od onih koja malo uzburkava atmosferu izdanja. Jedini problem je što je pesma od početka do kraja maksimalni rip off Modest Mousea. Gitarska deonica, tempo, stil, pevanje… ma sve. Loša strana ovog albuma je ta što je najverovatnije poslednji uradak benda jer su predskazali da će nakon 2018. prestati sa radom. Bar su se studijski oprostili u velikom stilu!

Ocena: 4.5/5

Aleksandar Nikolić


Prong – Zero Days (Steamhammer, 28.7.2017)

Tommy Victor (gitara, glas i jedini stalni član) izgleda proživljava drugu mladost. Nakon sjajnog albuma Carved Into Stone (2012) Prong je ušao u neki čudni vrtlog hiperprodukcije tako da  bukvalno objavljuju jedan album godišnje. Još čudnije je to što ni jedan od njih uopšte nije slab što čini ovaj bend jednim od najkonzistentnijih na sceni. Victor je takođe član Danzigovog benda sa kojim je uradio poslednja dva albuma tako da, iako možete baciti poneku zamerku na nove Prongove albume, svakako se čiči ne može osporiti enorman entuzijazam. Zero Days je 12. album benda i dobijate standardni udarački crossover trash/groove paket tu i tamo prošaran relativno uspešnim melodičnim vokalnim linijama. Victor je renomirani doktor rifoloških nauka i apsolutno zna svoj muzički teren na kome nema mnogo mesta za eksperimente. Nasuprot tome rešio je da se malo poigrava sa glasom i melodijama koje su uvek na klackalici između trasherskog i clean pevanja. Rezultat je, za njihove standarde, lagana Blood out of stone ili melodična The whispers i moram da priznam da im ta promena elegantno stoji. Ipak, albumom preovladavaju moćni rifovi i brzi bubnjevi što se odmah vidi i na uvodnoj However it may end. Ako obradite pažnju gore na omot, videćete obrise američke zastave u levom oku lobanje. Kada na to dodate imena pesama poput Forced into tolerance, Operation of the moral law ili Rulers of the collective uz jednostavne i efektne stihove kao : “don’t tell me, don’t fucking tell me, that it is what it is” jasno je da je Prong odve zagazio malo više u politiku nego inače. Još jedan i više nego solidan album za Victora i pajtose mada se ne može reći da je dobacio baš do Carved into stone. Karijerno gledajući ovo izdanje neće ništa promeniti.  Izgleda da je popularnost Pronga definitivno zacementirana u „drugoj ligi” uprkos trajanju, poštovanju i konstantnom kvalitetu. Svi su čuli za njih i gotive ih ali izgleda da to nije dovoljno. Nešto ko Millwall…

Ocena: 3.9/5

                                                                                                 Aleksandar Nikolić


Oh Sees – Orc (Castle Face, 25.8.2017)

Nakon oduzetog “Thee” iz naziva, Oh Sees su objavili Orc, pedesetominutnu ploču koja se nadovezuje na psihodelični/garažni rok prošlogodišnjeg albuma A Weird Exits, s tim što je zvuk sada malo suvlji, agresivniji i transoidniji. Tu je i dalje atak dva bubnja, odmerenog basa i Dwyerove prenaglašenih, vrištećih gitara koje, svako ko je čuo makar i dve pesme ovog benda, prepozna na milju kad god okupiraju vazduh. Iako su pesme očito duže i slobodnije nego što je to ranije bio slučaj, Oh Sees uspevaju da održe droneaste momente u nekoj sferi zanimljivosti koja nam omogućava da ne ugasimo pesmu poput Keys to the Castle na pola. Briljantna, teška rifaža i kakva-takva konciznost (mada je album više zasnovan na veštini razvlačenja ideja i soničnim kvalitetima, pre nego na pop strukturi) je, doduše, ipak ono što čini ovaj album vrednim slušanja i krasi pesme poput Animated Violence, The Static God, Jettisoned i Drowned Beast. Takođe se izdvajaju jako lepa, sintovima prošarana i zanimljivih harmonija Cooling Tower koja deluje kao neki odgovor na Unwrap the Fiend, Pt. 2 i završna Raw Optics sa dugačkom, izvrsnom bubnjarskom solažom u središnjem delu, koja zauzima veći deo pesme.

Ocena: 4.0/5

Sergej Sokolov


Thurston Moore – Rock n Roll Consciousness (Caroline International, 28.4.2017)

Nakon The Next Day, Thurston se vraća sa još jednom, malo drukčijom solo pločom koja naginje nekoj vintage rok estetici 70ih, istovremeno zadržavajući sve one prepoznatljive elemente svog sviranja i stvaranja – otvoreni i alternativni štimovi, neobični hvatovi i harmonije, kao i, u ovom slučaju u manjim količinama, gitarska buka. Pop struktura se odbacuje, aranžmani su minimalistični, gotovo na neki krautrokerski način, a razvoj pesama je veoma linearan i traje. Iako je pomalo monotono i aranžmanska rešenja (ako tako nešto i postoji na ovom albumu) su slična u svim pesmama, bend Thurstona odlično uspeva da iznese ovakav koncept i Rock n Roll Consciousness predstavlja jedno uspešno izdanje koje nas podseća ko je bio glavna, pokretačka sonična komponenta Sonic Youth.

Ocena: 4.1/5

Sergej Sokolov


Palm – Shadow Expert (Carpark, 16.6.2017)

Palm je mlad bend sa pohvalnom tendencijom da piše veoma eksperimentalne i uvrnute, ali istovremeno kreativne pesme, koje postaju zarazne nakon što se preslušaju više puta i uđe se njihovoj izlomljenoj logici u trag. Prva asocijacija pri puštanju Walkie Talkie jeste kako je bend dobrim delom zasnovao svoj zvuk na jednoj pesmi This Heata, Paper Hats (takođe favorit Viet Conga, verovatno), i prošarao ga infantilnim, moduliranim gitarskim efektima a la Mac DeMarco, ali to nekako prestane da smeta čim se slušalac udubi u njihovu muziku i počne da otkriva razne angularne, upečatljive, ponekad i subliminalne melodije koje su nepogrešivo Palmov jedinstven proizvod. Problem sa njihovom muzikom jeste što je previše homogena i komplesna, tako da nakon tri pesme postaje malo zamorno slušati je – prema tome, objavljivanje muzike u EP formatu i nije loša ideja ukoliko se budu držali iste zvučne formule ubuduće. Najviše se izdvajaju pomenuta Walkie Talkie, Shadow Expert i Sign to Signal i svakako zaslužuju vašu pažnju, ukoliko vas bude mrzelo da preslušate ceo EP.

Ocena: 3.7/5

Sergej Sokolov


One Piece Puzzle – III (samizdat, 29.4.2017)

Uz lutanje kroz sajber džunglu, u kojoj vrebaju svakakva monstruozna, čudovišna i nakazna muzička stvorenja, u dubini jedne memljive pećine, iz koje dopire opijajući miris underground iskustva, pronalazim prašnjavi dragulj pod nazivom “III”, na koji je urezano ime staroslavnog benda One Peiece Puzzle. Kroz deset pesama, koje su skrojene iz potpune sprdačine, dokonosti i bahatosti, slušalačka podsvest kreće da podrhtava nad njihovim stvaralačkim umećem, koje se umiljato poigrava sa svim mogućim žanrovima, podžanrovima i nadžanrovima ovozemaljske muzičke industrije.

Ocena: 4/5                                                                                                                 

Nikola Krstić


Boxer – Novi početak (22.7.2017)

Dok su mi se usta ispirala, kada sam frktao na lažne proroke novog talasa punka, svestrana i svakolika javnost me je kamenovala, pljuvala i ličnovala, kako moja neuka i, nadasve, idiotska malenkost nema pojma o čemu priča, niti zna šta je pravi punk. Ali, kao saksija iz vedra neba, Boxerov novi EP pod jednostavnim nazivom “Novi početak” iznova pokazuje, dokazuje i prikazuje da je onaj najsiroviji, najprljaviji i ludački punk, ipak, moguć u našem nebeskom narodu. Umesto da se frljaju sa šminkerskim zajebancijama, flertovanjem sa rečima i podilaženju publici, oni su na ojađeni auditorijum katapultirali titanijumski tvrdih, beskompromisno žestokih i varvarski krvoločnih šest komada, koji, barem, služe, ako ništa drugo, da probude čitav komšiluk.

Ocena: 4.5/5                                                                                                                   

Nikola Krstić

Ostavite komentar: