Pažljivo slušaj (avgust 2016)


Avgustovsko, kao i prethodno izdanje rubrike Pažljivo slušaj, uprkos tome što ne sadrži recenzije albuma regionalnih izvođača, donosi žanrovski šarenolik prikaz aktuelnih svetskih izdanja, probranih i recenziranih od strane novinara Balkanrocka.

Frightened Rabbit – Painting of a Panic Attack (Atlantic Records, 8.4.2016.)

Painting of a Panic Attack (frightened rabbit)Peti album “zečeva” nastavlja tamo gde je prethodni “Pedestrian Verse” stao. Ako je taj album predstavljao distanciranje od produkcijski sirovih indie početaka prigodnih za lokalne pijanice u glazgovskim pabovima, novi album uz pomoć Aarona Dessnera (The National) u ulozi producenta podiže raskoš zvuka na još viši nivo. Tako da očekujte više klavira i sintisajzera, a manje ogoljenih gitarskih akorda. Imajući u vidu da je centralna figura benda Scott Hutchison poznat kao frontmen koji za mikrofonom deluje kao da nikad nije u najboljim odnosima sa životom, mnogi fanovi su bili u strahu kako će se njegova zaljubljenost i selidba u Ameriku odraziti na zvuk benda i naročito na ono najbitnije – tekstove. Hutchison je izgradio reputaciju interesantnog tekstopisca koji vrlo vešto sklapa mizantropiju i lepotu. Na njihovu sreću on i dalje uspeva da se ubaci u adekvatno stanje prilikom stvaranja i da nam i ovde isporuči fenomenalne stihove u pesmama “Die like a rich boy”, “Lump street” ili An otherwise disappointing life”. Posebni Toma Zdravković vajb imamo u odličnoj “I wish that I was sober” na koju se logično nastavlja “Woke up hurting”. Ovaj album svakako nije “na prvu loptu”, ali dajte mu vremena i otključaće vam svoju lepotu. Jedno je sigurno, ovim su se Frightened Rabbit (uz Twilight Sad) nametnuli kao ključni igrači škotske melanholije.

Ocena: 4/5

                                                                                                                                         Aleksandar Nikolić


Dunsmuir – Dunsmuir (Hall of Records, 22.7.2016.)

Dunsmuir (Dunsmuir)Supergrupe u posljednje vrijeme niču kao gljive poslije kiše. Neke su više, neke manje uspješne, no uvijek bude zanimanje. Tako je bilo i prije skoro pola godine kada su Dunsmuir objavili prve dvije pjesme: „Our Only Master“ i „The Bats (Are Hungry Tonight)“. Već su sama imena članova benda bila dovoljna da se s nestrpljenjem očekuje album – pjevač Neil Fallon (Clutch), gitarist Dave Bone (The Company Band), basist Brad Davis (Fu Manchu) i bubnjar Vinny Appice (ex-Black Sabbath). Ovisno o tome što ste očekivali od takve postave, prvijenac „Dunsmuir“ je više ili manje ispunio očekivanja. Riječ je o konceptualnom albumu o sudbinama preživjelih u brodolomu, a glazbeno je to vrlo nabrijan heavy metal. Preslušavajući album vjerojatno se nećete moći oteti dojmu da zvuči vrlo slično onome što stvara Clutch, prije svega zbog Fallonovog specifičnog (neki će možda reći i ograničenog) vokala, no dakako da su i ostali članovi dodali svoje začine pa je tako za old school heavy metal najviše zaslužan Appice. Svakako najjača pjesma na albumu je ona koja ga zatvara, „Crawling Chaos!“, u kojoj Fallon nabraja asocijacije na Lovecraftovu istoimenu kratku priču, kao i nazive vulkana, dok u pozadini bukte instrumenti. Tko zna, možda Dunsmuir i ostane samo na ovom albumu (koji inače možete preslušati na njihovoj Bandcamp stranici), no bar će nam ostati ovaj interesantan uradak.

Ocjena: 4/5

Dajana Lerić


The Posies – Solid States (Lojinx, 29.4.2016.)

Solid States (The Posies)Nakon smrti bubnjara Dariusa Minwalle i basiste Joea Skywarda, čuveni autorski duo Kena Stringfellowa i Jona Auera, koji je izuzetno nepravedno zapostavljen uprkos svojim stvaralačkim veštinama, vraća se s još jednim izdanjem Posiesa koje donosi drukčiji zvuk u odnosu na onaj na koji je publika verovatno navikla od njih. Bend se potpuno odrekao gitarskih distorzija, posvetio klavijaturama i semplovima i stvorio jednu sasvim solidnu pop ploču. Iako su pesme ponekad uobličene producentskim klišeima kakve možemo naći u mejnstrim pop muzici, one su slojevite i maštovito napisane i pokazuju da su Posies sposobni da svoje ideje plasiraju u drukčijem formatu. I mora se priznati – njihovo oprobavanje u ovakvom stilu je kvalitetnije od muzike mnogih bendova koji se konstantno hvale ovakvim muzičkim konceptom, ali nemaju ideje da ga opravdaju.

Ocena: 3.6/5

Sergej Sokolov


Russian Circles – Guidance (Sargent House, 5.8.2016.)

Guidance (Russian Circles)Jedan od najhvaljenijih bendova post-metal žanrovske odrednice, Russian Circles, objavio je još jedan u nizu instrumentalnih albuma. Bend zvuči podjednako masivno i slojevito kao i na dosadašnjim albumima, pogotovo zahvaljujući čuvenom producentu i gitaristi Convergea, Kurtu Ballou, koji je bio zadužen za produkciju i miksanje albuma. Album ima vrlo ogoljen zvuk što je odlično, s obzirom na to da Russian Circles važe za koncertnu atrakciju i donekle prenosi tu živu energiju. Međutim, ono što najviše koči Russian Circles na “Guidance”, jesu njihovi ne tako zanimljivi aranžmani pesama koji se međusobno ne razlikuju puno i ne uspevaju da na pravilan način iznesu ideje koje su i zapravo solidne i drže ovaj album na okupu čineći ga sasvim pristojnim izdanjem za ljubitelje žanra.

Ocena: 3.5/5

Sergej Sokolov


Blues Pills – Lady In Gold (Nuclear Blast Records, 5.8.2016.)

Lady In Gold (Blue Pills)Da ste se 60-ih godina vozili po Route 66, iz zvučnika bi vam sigurno sviralo nešto slično ovom albumu. Međutim, Blues Pills su petogodišnji švedski bend koji je tek prije dvije godine svojim istoimenim prvijencem uspio privući malo više pozornosti. No njihov novi album, “Lady In Gold”, siguran je pokazatelj da su na dobrom putu da postanu jedan od najboljih bendova psychedelic rock žanra našeg vremena. Dorian Sorriaux (gitara), Zach Anderson (bas) i André Kvarnström (bubnjevi) nisu ništa manje od talentiranih virtuoza na svojim instrumentima, ali pažnju ipak krade pjevačica Elin Larsson koja svojim glasom punim soula i emocija priziva pionirke blues rocka i svojim raznolikim glasovnim sposobnostima izaziva trnce kod slušatelja. Osim toga, ovaj je četverac uspješno izbjegao jedan od najvećih problema modernih blues rockera – da im sve pjesme zvuče isto. Inače je običaj istaknuti nekoliko najboljih pjesama s albuma koje recenziramo, međutim svaka od deset pjesama sa “Lady In Gold”, bila sporija ili brža, više blues ili više rock, zaslužila je da je se “pažljivo posluša” jer će svojim rock ritmom, vrtoglavim solažama, sofisticiranim tekstom i zaraznim melodijama prisvojiti brojne obožavatelje.

Ocjena: 4.9/5

Ana Šperkov


Comet Control – Center of the Maze (Teepee Records, 24.6.2016.)

Center of the Maze (Comet Control)Moglo bi se reći da su si Kanađani Comet Control ljestvicu postavili poprilično visoko kad su 2014. izdali svoj istoimeni debitantski album koji su mnogi opisali kao visoko kvalitetan shoegaze uradak. Ali njihov drugi album naslovljen “Center of the Maze” sugerira da je ova nadarena petorka sasvim ležerno preskočila tu ljestvicu, povela nas u središte labirinta i lansirala ravno u svemir. Pjesmom “Dig Out Your Head” Comet Control uranjaju u vrtlog space rocka i vode slušatelja na dobar trip, “Criminal Mystic” pokazuje da su sposobni zvučati i nešto opakije, a baladom “Sick in Space” bude asocijacije na velikane Pink Floyd i svojim puzeće-epskim zvukovima tjeraju nas da se zaljubimo u njih. Raznolikost melodija, vihori fuzza, punoća zvuka i blagi vokali bez sumnje će vas povesti na vanzemaljsku avanturu i opravdati status benda Comet Control kao jednog koji prednjači u psych-rock renesansi.

Ocjena: 4.5/5

Ana Šperkov


65daysofstatic – No Man’s Sky: Music for an Infinite Universe (The Destruction of Small Ideas Ltd,  19.8.2016.)

No Man's Sky Music for an Infinite Universe (65daysofstatic)65daysofstatic godinama važi za jedan od najkompleksnijih alternativnih bendova. Svako ko je detaljnije slušao njihove albume u trenutku je bio uvučen u njihov svet izlomljenih bitova, šuštećih gitara i lepih klavirskih deonica. Album koji su izbacili zapravo je soundtrack za igricu No Man’s Sky, koja se već duže vreme reklamira svuda po internetu kao jedna od najneverovatnijih do sad. U pitanju je igrica gde ste smešteni u beskrajan univerzum, i u kojoj vam je cilj da ga obiđete. Sve to zvuči neverovatno na papiru i reklami, i još neverovatnije kada vam kažu da bi vam trebalo 5 miliona godina da je u potpunosti istražite. Na žalost igrica je potpuno propala, te je jedina dobra stvar vezana za nju soundtrack. Momci iz Šefilda su zaista odradili neverovatan posao. Slušajući album zaista se osećate kao da letite beskrajnim univerzumom. Svaka pesma ima ogroman intenzitet, toliko vas privlače da se vrlo lako može desiti da slušajući album primetite kod sebe da sve bliže i bliže prilazite zvučnicima. Takođe, detalji su dovedeni do savršenstva, produkcija takođe. Sve je isplanirano do najsitnijih detalja i tako organizovano da prosto ne primetite ako vam je plejer stavljen na repeat pa se album izvrti više puta. Ako neki bend u budućnosti dobije zadatak da radi soundtrack za igricu imaće težak zadatak da uradi bolje od 65DOS.

Ocena: 4.8/5

Uroš Kostić


Preoccupations – Preoccupations (Flemish Eye/Jagjaguwar 16.9.2016.)

Preoccupations (Preoccupations)Debi album za Preoccupations, a drugi za Viet Cong. Zvuči dosta konfuzno zar ne? Viet Cong, kanadski post punk bend je pre oko godinu rešio da promeni ime jer su tokom par godina postojanja imali dosta problema sa publikom i organizatorima koji su ih kritikovali jer je navodno njihovo ime bilo uvredljivo. Pre pola godine su objavili da će karijeru nastaviti pod imenom Preoccupations i tada su i najavili debi album istog naziva. Viet Congov debi album je skriveni dragulj za sve ljubitelje mračnije muzike, a njegov naslednik je nastavio sličnim putem. Teške teme kao i ranije, omamljući ritmovi i melodije, i hrapav i težak vokal su karakterne osobine koje morate prvo da probijete da biste došli do suštine ovog benda. Tu vas čeka prava poslastica. Nakon više slušanja ovaj album odaje utisak da je teži nego prethodni, ako je to ikako moguće. Na njihovoj bandcamp stranici stoji objašnjenje benda za svaku pesmu, i zaista se vidi, ako je suditi po tome, da im je taj period u poslednjih godinu dana jako teško pao. Međutim, uspeli su da iznedre odličan album. Samo se nadam da će se sa ovim imenom konačno stabilizovati, jer u trenutku kada su krenuli uzlaznom putanjom su ih omeli, a ako se to još jednom desi sumnjam da će uspeti da se ponovo podignu.

Ocena: 4.2/5

                                                                                                                                 Uroš Kostić

Ostavite komentar: