Pažljivo slušaj (jul 2014)

Foto: Miloš Cvetković

Foto: Miloš Cvetković

Jul je izgleda bio odličan mesec za Nišlije i njihove bendove. Styptic je izdao dugo, dugo iščekivani debi album “Noesis“, Paydo komma je svoje singlove uklopila u sajajn album “Strano” koji je pretendent za jedno od najboljih izdanja, Plastic Sunday se vraćaju na scenu sa odličnim drugim albumom “Komunikacija”, a i pankeri Dok7 objavili su svoj novi disk “Misli Mi Prete”. Na svetskoj sceni nije bilo tako uzbudljivo, ali je bilo nekoliko albuma vrednih predstavljanja.

Plastic Sunday – Komunikacija

komunikacijaOno što je za Novi Sad Obojeni Program, to je sve više Plastic Sunday za Niš. Napokon se pojavio naslednik debija “Radostan Dan”. Sirovog zvuka, a opet produkcijski odličan, uvodi nas u surovost moderne Srbije, apatiju i melanholiju našeg društva. Niš je lep grad, ali ima svoje marčne strane koje indirektno Plasticaneri predstavljaju na Komunikacijama. Odličan garažno-psihodelični spoj koji će ove zime svakako osvojite publiku po mračnim klubovima Srbije u kojima “buntovnici” traže utočište i istomišljenike. Svakako jedan od albuma koji odlično leži uz ovo “turbulentno” leto.

Ocena: 4.8/5

 

Dok7 – Ni 5 ni 6 (Multimedia Music)

ni5ni6Nišlijama je ovo drugi album, ali prvi za veću izdavačku kuću, tako da napokon u prodaji imaju i fizičko izdanje diska. Novina je da je ceo album otpevao gitarista Milutin Popović i da je odradio dobar posao, u skladu sa svojim vokalnim mogućnostima i zahtevima muzike, ali svakako da tu ima prostora za napredak. No, to je u pank muzici u drugom planu, bitni su ritam i stihovi, a tu je kod Dok7 sve na mestu. Tekstovi se ne bave socijalno-političkim temama već svakodnevnicom mladih ljudi i njihovih ličnih problema. Veselo, ritmično, pevljivo pod velikim uticajem popa i kalifornijskog panka.

Ocena: 4.0/5

### – Olovo

### OlovoTri tarabe, tri hashtaga ili onomatopeja “udaranja nasumičnog predmeta tri puta” jedan je od onih bendova kojima ide od ruke da buku naprave slušljivom. Redak sklop haosa sa jedne strane i melodičnog zvuka bez vokalnih deonica, treba napomenuti. Ovo je već njihov treći EP sa tri pesme i to je očigledno forma koja im dobro leži. Ako nastave ovako mogu uz Repetitor i slične bendove biti nosioci alternativne scene u regionu.

Ocena: 4.5/5

 

“Weird Al” Yankovic – Mandatory Fun (RCA)

mandatory-funUvrnuti Al nikada nije bio aktuelniji i popularniji. U vremenu kada scenom preovladava kič i neukus, treba imati jednog ovakvog komičara koji će na kvalitetan način parodirati i ismejati sve te nakaradne pojave. Sa Mandatory Fun je prevazišao sebe i napokon dostigao svoj vrhunac i vrlo lako osvojio top liste. Ako isključimo da se lepo našalio na temu muzike Foo Fightersa, Pixiesa i polke, Al je u stilu svojih čuvenih “Like A Surgeon” i “Amish Paradise” obradio aktuelne “Blurred Lines”, “Radioactive”, “Happy”, “Royals” i druge, i sve to u pratnji odličnih spotova. Sebe je prevazišao parodirajući Lorde u “Foil” i spotu koji je produkt njegove saradnje sa čuvenom ekipom College Humor.

Ocena: 4.5/5

Tom Petty & The Heartbreakers – Hypnotic Eye (Reprise Records)

hypnotic-eyeBez starca nema udarca! Dosetka koju je pre nekoliko godina potvrdio Brus Springstin sa “Magic”, zatim Bob Dilan sa “Modern Times” i Leonard Koen sa “Old Ideas”. Zajednički imenilac pomenutim albumima je što su bili napredniji, inovativniji a opet oldschool od njihovih radova u novije doba. Dok se mnogi muzičari u poznim godinama jedva bore da prodaju nekakav tiraž, pomenutima i sada Tom Petiju uspelo je da osvoje novu publiku i top liste. Tako je “Hypnotic Eye” prvo Tom Petijevo ostvarenje koje ga je dovelo na sam vrhe Bilbordove čuvene liste. Nije sve u listama i rejtingu, Peti je pažljivije i mudrije pristupio izradi albuma. Rokenrol koji se prelama kroz garažni rok, bluz i malo džeza, pa i psihodelije. Njegov najbolji album još od “Full Moona”!

Ocena: 4.7

Antemasque – Antemasque (Nadie)

antemasqueViše puta smo pisali o ovoj obećavajućoj supergrupi koju čine članovi Mars Volta i Flea iz Peppersa. Nažalost, svojim debi albumom nisu uspeli da održe kvalitet koji je imao isotimeni EP koji mu je prethodio. Set od tih nekoliko odličnih pesama nalazi se i na debiju, ali album u celosti vapi za originalnošću i nešto više muzičkog usmerenja. Previše recikliranog materijala i malo kvalitetnih numera, daleko su od eksperimentalnog zvuka koji su Mars Volta negovali.

Ocena: 2.5/5

Ostavite komentar: