Pažljivo slušaj (april 2015)

Pažljivo slušajAprilsko izdanje kolumne Pažljivo slušaj obeležavaju sjajni albumi bendova sa prostora bivše Jugoslavije, kao i nove ploče američkog kantautora i jedinstvene i neponovljive Tex-Mex bande.

Ti – Život u dvoje

Život u dvojeIlijina i Trajčetova kućna čarolija je pred nama. Drugi album dvojice sjajnih muzičara, naslednik odličnog prvenca “Vidimo se” iz prošle godine, bavi se temama koje uključuju mladalačke dileme, doživljaj (ne)sreće, ljubav, usamljenost, život sa drugim, a sve to na talasima sanjivog i na trenutke, hipnotičkog popa. Slično debiju, glavne odlike novog izdanja su prijatne i neopterećujuće pop melodije, pesme koje sadrže malo teksta, refreni koji se lako pamte, te ćete, sigurno, odmah nakon prvog slušanja pevušiti neku od numera koje su, a da niste to ni primetili, lagano već ušle u vašu svest. Na novom izdanju se nalazi sedam originalnih pesama i jedna obrada (“Istata sostojba”), starijih kolega sunarodnika koja u izvedbi TI zvuči nežnije i blaže. Seansu pod nazivom “Život u dvoje”, duo započinje sa “Kako da joj kažem da mislim na nju”, dinamičnom rock’n’roll numerom, koja opisuje dobro poznatu situaciju u kojoj smo se svi bar jedanput našli. Grupa TI me je pridobila pesmom “Da ti želim dobra jutra” sa prvog EP izdanja i njenim vrlo iskrenim, intimnim, ali i otrežnjujućim stihovima. Takav momenat i takvu snagu, na najsvežijem albumu, poseduje pesma “Stvari kad se promene” i stihovi stvari kad se promene/život biće isti k’o pre/dokle tako/pitam se. Zbog toga nije čudno što mi je ta jedna od najomiljenijih, uz naslovnu, koja me je uhvatila baš kada se i lično nalazim pred gotovo identičnom životnom nedoumicom, a koja je u toj pesmi iskazana na veoma šarmantan način. Vrlo nežna, sentimentalna i romantična ploča. Najtoplija preporuka.

ESC LifeAccess All Areas (PDV Records)

access-all-areasBez mnogo uvijanja, debitantsko ostvarenje sastava ESC Life je, rečnikom Ace Stojanovića, ne-ve-ro-va-tno! S druge strane, šta očekivati od muzičara koji su preiskusni kada je reč o hrvatskoj underground sceni i koji su bili prateći bend slavnog Granta Harta na evropskoj turneji prošle jeseni. “Access All Areas” pršti od zaraznih gitarskih rifova, pitkih melodija i pevljivih refrena. Za one koji pokušaju da definišu izraz kojim bi opisali zvuk na ovom albumu koji je kombinacija power popa i melodičnog punka, članovi benda su ih preduhitrili pa na njihovoj bandcamp stranici nude moguće odgovore u vidu bar core i billiard wave odrednica. Dok sam preslušavao ovaj album kroz glavu mi je prolazila misao kako su ESC Life hrvatski odgovor na Pixies. Ovo ponajviše zbog veoma vešto izbalansiranog odnosa u kome pesme levitiraju nad tananom linijom koja razdvaja underground i mainstream. Pored samih članova grupe, a to su Naranča, Sanjin, Elvis i Ante, ogromnu zaslugu ima i producent Mark Mrakovčić, koji se može podičiti stvaranjem izuzetno kvalitetnih izdanja u poslednje vreme. Album startuje silovito sa “Absentee”, a naslovna numera je nastavlja putanju u istom maniru. Refren iz mid-tempo singla “Bad Influence” dugo će odzvanjati u vašoj glavi nakon slušanja, dok će vas sočni i veseli zvuci “Let It Bleed” i “Band Aid” namah osvojiti.(Iako nema ničeg veselog u tekstovima poput “Let It Bleed” ili “She Won’t Dance”). “What We Want Is Useless” i “Full Circle” su predodređene za šutke, guranje i skakanje ma u kom prostoru ih bend izvodio. Pretposlednja pesma svojom sporom i nostalgičnom temom “Hero Of The Decade” odudara od ostatka čitavog albuma, a instrumentalna obrada “Ostani uz mene” Nena Belana (neočekivano i ne baš trijumfalno) završava putovanje na koje nas je poveo zagrebački sastav. Kada se crta podvuče,”Access All Area” je fantastičan album, čije će pesme obeležiti predstojeće festivalsko i koncertno leto.

CalexicoEdge of the Sun (Anti Records)

edge of the sunSuncem obasjani deveti album grupe Calexico na najlepši mogući način evocira uspomene koje donosi letnji period, te šalje najlepši mogući poziv lepom vremenu da konačno dođe i zadrži se što je moguće duže. Sve je tu, tropska vrelina Meksika i Kalifornije, pesak koji leti pod naletima pustinjskog vetra, njihova prepoznatljiva ezoterična Tex-Mex amerikana, rokabili koji pokreće žmarke kroz telo, a sve to začinjeno zvucima marijačija. Bend kome uvek polazi za rukom da sa svakim sledećim albumom zvuči sveže, isto, a opet drugačije. I ovoga puta su u tome uspeli. Takvom ishodu su umnogome doprineli mnoštvo specijalnih gostiju kao što su Ben Bridwell (Band of Horses), Nick Urata (DeVotchKa), Amparo Sanchez , Sam Beam (Iron & Wine), Neko Case, Gaby Moreno i Carla Morrison. Svako od njih prosuo je malo svoje magije po pesmama kako bi zvučale onako kako su Burns i Convertino zamislili. Pored nežne indie folk melodije, jedna od omiljenijih “Tapping in the Line” zarobila me je i zbog učešća pulsirajućeg pratećeg vokala Neko Case, a Amparo Sanchez svojim jarkim glasom najveselijoj, salsa stilu “Cumbia de Donde” daje posebnu čar. Na ploči se nalazi i jedna instrumentalna “Coyoacan” koja kao da je ispala iz nekog špageti vesterna, dok se predivno aranžirana “Woodshed Waltz” naslanja na nju svojom lenjom i dremljivom atmosferom. Duvačka sekcija iskazuje sav svoj potencijal i kreativnost u “Beneath The City Of Dreams” , dok je “When the Angels Played” prava alt-country poslastica, sa neizbežnim solom usne harmonike. Za ljubitelje melanholičnih pesama, tu je “Follow the River” kojom bend završava ovo eklektično putovanje. Album sa stilom, bez sumnje ćete uživati u njemu.

Josh RouseThe Embers of Time (Yep Roc)

TheEmbersOfTimeU aprilu smo se obradovali novom, jedanaestom pločom u karijeri Josha Rousea. U nešto manje od 35 minuta, kantautor iz Nešvila, koji već određeni vremenski period živi u Španiji, svojim toplim vokalom, podelio je sa slušaocima sve tegobe kroz koje prolazio u poslednje vreme, sa tmurnim i depresivnim mislima koje su ga opsedale. Krajnje introspektivan album obojen melanholijom i dirljivim tekstovima, nad kojima su nadvijeni tamni oblaci bez namere da odu. Međutim, melanholični i neretko depresivni tekstovi pesama su u suprotnosti sa pojedinim živopisno orkestriranim numerama. Uostalom, početna “Some Days I’m Golden All Night” je klasičan primer takvog odnosa, gde neprijatno priznanje o sopstvenoj promenljivoj i nestalnoj ličnosti prati dinamični ritam bubnjeva i gitara. Takve su, recimo, “Time” ili “Worried Blues” u kojima Rouse izražava zabrinutost zbog toga što ne drži konce vlastitog života u svojim rukama i konstantnih briga i obaveza koji nikako da prestanu. Na albumu se nalazi i duet sa Jessie Baylin (koja je, takođe, nedavno objavila fantastičnu ploču) “Pheasant Feather”, njihovi glasovi veoma dobro pašu jedno drugom, a njihovo unisono pevanje predstavlja jedan od najzapaženijih momenata na kompletnoj ploči. “Ex-Pat Blues” i “Coat for a Pillow” su dve gorke elegije u kojima se ogleda sva njegova bespomoćnost i ranjivost, a prihvatanje istine da nikada neće dostići slavu Neila Younga zabeleženo je u numeri “New Young” ukrašenoj prelepom melodijom usne harmonike. Rouse ne bi trebalo da se uzbuđuje previše, niko ne može biti toliko dobar kao Neil Young, a određenu satisfakciju može predstavljati činjenica da ogromna većina publike koja voli legendarnog kanadskog kantautora voli i ono što on radi.

PacifikSusret (Menart)

susretPacifik je novoformirani beogradski bend koga predvodi Željko Markuš Mrle, nekadašnji dugogodišnji član Kristala. Oko sebe je okupio iskusne kolege muzičare, te sa njima snimio debitantski album “Susret“. Na izdanju se nalazi deset pesama, Markuš je autor tekstova i glavni producent, dok se pomoć Saše Habića ogleda u snimanju i produkciji vokala. Ime albuma simbolično ukazuje na novi početak Markuša i ulogu glavnog vokala u kojoj se nalazi prvi put u karijeri. Lični utisak je da se vrlo dobro snašao i da njegov glas savršeno pristaje uz gitarski pop-amerikana zvuk koji dominira u pesmama. On voli ono što radi i uživa u tome, a to se i oseća prilikom preslušavanja ovog intimnog i uzbudljivog izdanja. Ogroman vetar u leđa imao je od ostalih članova benda, Jovana Jocića na gitari, čije su solo deonice na pojedinim pesmama zadivljujuće, te ritam sekcije koju čine basista Nemanja Jevtić i bivši saborac iz Kristala, bubnjar Ratko Ljubičić. Svakom je data potpuna sloboda da iskaže svoje sviračko umeće, a kao pravi muzički znalci ukazanu šansu su do maksimuma iskoristili, te je svako na svoj način doprineo stvaranju ovog kvalitetnog prvenca. Zbog toga ovaj album ne treba posmatrati kao lični muzički projekat Markuša, već isključivo kao delo nastalo zajedničkim trudom svih članova. Kada su u pitanju same pesme, preovlađuju univerzalne teme ljubavi, odnosa prema spoljnom svetu, životu, gradu i postavljanju pitanja samom sebi. Naslovna numera sa svojim tekstom u velikoj meri odgoneta suštinu albuma i “povratka“ Markuša i ekipe. “Ovo je taj dan” isijava taj bitlsovski “All You Need Is Love” senzibilitet, dok reči pesme “Ljubav je” moje si moje sve moja krv dočarava emotivnu ispovest čoveka koji voli, ali koji ne stiže da, od silnih obaveza i prenatrpanog radnog dana, tu ljubav češće pokaže. Završna pesma je obrada “Ne vidim zašto smo tu”, omaž Evi Braun koja se odlično se uklapa u koncept čitavog albuma. Laganu atmosferu kompletnog albuma na trenutak razbija pretposlednja “Okreni se”, sa svojim zaraznim melodijama i brzim tempom, i čini jedan od najsvetlijih momenata, te ne bih imao ništa protiv da na narednim izdanjima imaju više takvih iskoraka. A šuška će da će naredno izdanje biti vrlo uskoro. Ne bih imao ništa ni protiv toga.

Ostavite komentar: