Paydo Komma

Strano

Izdavač: Tribal Rajber Label, 1.7.2014.

Producent: Paydo Komma

Žanr: trip-hop, alternative

Trajanje: 44:31

4.8/5

Ocena

Mislim da će se dobar deo ljudi koji ovo čita složiti sa konstatacijom da je ovo jedan od najiščekivanijih albuma nišavskog okruga (i šire) u poslednjih godinu dana. Direktni krivac za to je EP prvenac “Povest eksplicitnog uma” iz 2012. godine koji nas je i upoznao sa Paydo Kommom.

Kolektiv se, u međuvremenu, svako malo oglašavao sa nekom novom pesmom na youtubeu i malo po malo širio svoju malu, ali odabranu, lokalno-drugarsku fan bazu. Moram da priznam da lično nisam bio lud za tim youtube singlovima. I to ne zato što pesme nisu valjale, već da ne bih sebi pokvario ugođaj uživanja kada se sve one nađu legitimno u okviru albuma. Jer teško je otrgnuti se utisku da smo debelo zaglibili u instant kulturu. Kao što srčemo kafe iz kartonskih čaša, ili nešto strpamo u želudac idući od tačke A do tačke B, tako smo navikli da sa pola mozga klikćemo na “play”, “stop” i “next” vršljajući usput po facebooku ili torentima. Kultura muzičke celine je prešla put od stavljanja ploče na gramofon ili, za nas mlađe, stavljanje CD-a u plejer i listanje bukleta sa ushićenjem, do toga da liči na razbijeno jato ptica gde retko koja od njih uspe da preživi prepuštena sama sebi. I tako smo navikli. Jedva svesni bauljamo na “random” u bunilu.

Zašto ovo pišem? Pa jednostavno. Da bih sebi dao šlagvort za ulazak u album. A cela ova priča sažeta je u pesmi “Dijagnostičarska” sa kojom ću početi, iako ona nije prva na izdanju. Nju smo imali prilike već da čujemo na kompilaciji “Balkan under the radar”. Na prvi pogled samo usemplovana zajebancija iz intervjua sa Lukom Stojanovićem (bas, vokali). Ipak ova pesma krije mnogo više, a tu prvenstveno mislim na rečenicu koja sumira ceo prethodni pasus:

Pajdo koma je dijagnoza ove zemlje.

Možda su baš zato početni stihovi koje Marija Sibinović peva u prvoj “CYA Nide” upravo: “Wake up! Rise!”. Quiet/Loud vajb ove numere sa energičnim refrenom nam kao novinu u zvuku nameće sveprisutnost električne gitare. Slična stvar je i na sledećoj “Plavo”. Tako da se zvuk na celokupnom albumu malo udaljio od klasične trip-hop etikete ka alternativnom roku. Međutim, ne treba shvatiti da pesme pršte od rifova. Ona je (gitara) ovde vrlo dobro uravnotežena sa primarnom podlogom. Nešto poput dobro izdresiranog psa. Poslušno i mirno ide uz svog gazdu, ali pošto je ipak u suštini to opasan ker, ume da zalaje kad je to potrebno. “Rotten meat” od samog starta i sa psiho sintovima ide u nekom čudnom pravcu. Tačnije na istok. Vokali su u orijentalnom stilu i njišu se poput zmije iz ćupa koja je za sobom ostavila mrtve da se malo prže na pustinjskom suncu.

Jedna od najboljih numera je svakako “In Burning” (sa Zoranom iz Greenfingersa). Početak ove pesme me je na neki način podsetio na monumentalni instrumental Massive Attacka “Weather storm”. To u kombinaciji sa slavom u čast pada Vavilona daje sliku sakupljenih oblaka koji se spremaju da ugase žarište na kome je do malopre stajala visoka kula umesto koje će se sada izviti dim novog početka. Na ovoj, kao i na još par pesama, nalazimo još jednu stvar (pored gitarskog zvuka) koja Paydo Kommu izdvaja iz trip hop šablona, a to je upotreba muških vokala. Iako su oni dosta slabije zastupljeni od ženskih, ipak unose svežinu kada ulete u strofu ili refren. Jer obično se trip hop bendovi sastoje od producenta i pevačice (ne vredi nabrajati ih). Najpoznatiji izuzeci su svakako pomenuti Massive Attack i Tricky koji su, neminovno, jedni od glavnih uzora Komme.

Jedina skroz nova pesma je, u suštini, “Out of silence” koja se posle energične “Cage” vraća u okvir loopova kojim dominira uvek prijatni klavir prošaran činelama ispod kojih beat kao da se naglo premeta unazad u talasima. Album zatvaraju već pomenuta “Dijagnostičarska” i poprilično proslavljena obrada Dobrog Isaka “Mi plačemo iza tamnih naočara”. Kada je ona u pitanju svi su se složili da je bend odradio fenomenalan posao. Tako da je ona postala njihova najpoznatija stvar uz “Povest…”. Dobar deo zasluge ide svakako i Daliboru Ristiću (Sizife Daj Kamen) koji se tom prilikom latio gitare.

Ovo je definitivno bio album vredan čekanja. Biće i kvalitetno urađenog fizičkog izdanja, pa neka vam ovaj tekst i ocena budu motiv da sebi pazarite jedan primerak. Ne dajte se inerciji hiper-konzumerizma. Ovo nije za rasparčavanje. Nećete nikad u sred sedeljke sa društvom skoknuti do kompa da pustite neku od pesama sa albuma. To ostavite oprobanim pivskim hitovima. Neke stvari su tu da ostanu u drugačijem svetlu. Ne bi me čudilo da vam ovaj disk nekad bude značio upravo kao album pomenutih Isaka nekim starijim generacijama. Setite se dijagnoze sa početka. Nemojte da se nadate da će namršteni Hugh Laurie da ušepa u vašu sobu i vaskrsne vas nekom genijalnom idejom koja mu je pala na pamet dok je pišao. Ipak, naučno je dokazano da ljudi u komi čuju zvuke iz spoljnjeg sveta. Neka “Strano” bude vaš spoljni svet…

Lista pesama:

1. CYA Nid (feat. Leer)
2. Plava
3. Rotten Meat
4. In Burning (feat. Zorana Ignjatović)
5. Escape
6. Cage
7. Out of silence
8. Dijagnostičarska
9. Mi plačemo iza tamnih naočara (feat. Dalibor Ristić)

Ostavite komentar: