Paul Shapera: Balkanska priča u steampunk fazonu

Paul ShaperaAmerički kompozitor Paul Shapera već nekoliko godina unazad živi sa svojom porodicom u Srbiji i trenutno radi na svom novom projektu koji je inspirisan našim podnebljem.

U podnožju planine Rtanj smestilo se seoce Vrmdža. Ovo, za mnoge, ljupko parče raja svoj naziv dobilo je zbog velikog broja izvora, potoka i reka, a nekada je tu bilo rimsko utvrđenje za odbranu carskog druma koji je vodio za Bliski i Srednji istok. U Vrmdži se govori nekoliko svetskih jezika, a trenutno u njemu sa svojom porodicom živi i stvara američki kompozitor Paul Shapera, autor brojnih steampunk opera, među kojima je “The Dolls from New Albion” koja je deo mnogo šireg koncepta. Šta ga inspiriše da stvara i šta će, zapravo, biti njegova nova opera koja nosi radni naziv “A Balkan tale”, pročitajte u redovima koji slede.

BR: Kako pronalazite inspiraciju da stvorite jedno delo kao što je “The Dolls from New Albion”?

Paul Shapera: Volim da čitam i volim naučnu fantastiku, volim da čitam bilo šta što se može podvesti pod dark fantasy u okviru naučne fantastike i onda volim da pišem naučnu fantastiku. Volim da osmislim te priče, a onda da ih ispričam kroz muziku i glasove. A kako su priče već celine za sebe, ja samo pokušavam da im stvorim dostojan saundtrak. Znate, ako napišete priču o vili koja živi u staroj fabrici čelika, dobićete jednu vrstu zvuka, a ako pravite priču o lutki koja sadrži dušu umrle osobe koja je živela u Viktorijansko doba, to će zvučati kao „The Dolls from New Albion”.

BR: Zašto baš steampunk? Po čemu je on poseban?

Paul Shapera: Zašto da ne? Momak iz Londona koga nisam video nekoliko godina pisao mi je o tome kako bi želeo da radi pozorišni komad i da mu ja napišem operu. On je posetio neku radionicu klasične opere i hteo je da radi baš operu. Rekao sam mu da ne volim operske pevače, ne dopada mi se taj zvuk i ne pišem za simfonijske orkestre. Ali ako bih pisao operu to bi bilo nešto kao… i u tom trenutku spazio sam na svom računaru fotografiju laptopa u steampunk stilu i rekao sam samo: Steampunk! Napraviću steampunk operu. A onda sam počeo i da razmišljam o tome i tri dana kasnije obuzelo me je usred noći kako to jednostavno moram da uradim. Tako da se sve desilo nekako slučajno. Steampunk je delovao kao zanimljiva ideja, on poseduje tu estetiku, a i može se komponovati muzika koja se uklapa u to sve tako da se onda mogu dodati i lutke i mrtvi.

BR: Da li je kasnije teško naći muzičare koji bi mogli da odsviraju tako nešto?

Paul Shapera: Svu muziku radim sam, tako da nema muzičara, samo pevača. Prijatelj iz Londona me je povezao sa dosta talentovanih pevača od kojih sam neke angažovao za „Lutke” (The Dolls from New Albion). A preko njih sam upoznao još drugih pevača koje sam angažovao za neke svoje druge projekte jer se radi o zaista dobrim vokalima.

BR: Spomenuli ste da volite da čitate naučnu fantastiku. Ko su vaši omiljeni pisci?

Paul Shapera: China Mieville, Stevensen… Peter Hambleton je ok. Nedavno sam završio sa čitanjem jedne knjige (Nexus – Ramez Naam, prim. aut.) u kojoj uz pomoć droge zvane Nexus ljudi mogu da komuniciraju mislima. Znate, moja majka je bila bibliotekar tako da sam odrastao čitajući. Moja majka bi kući donela po deset knjiga dnevno. Ona bi ih donela i one bi bile tu tako da možeš da ih uzmeš i kreneš sa čitanjem. To je kao neka vrsta zavisnosti i jednom kada vas obuzme, stalno sa sobom morate imati neku knjigu. Ako ne pročitam nešto pre spavanja, ne mogu da se uspavam.

BR: Šta mislite o Manga kulturi i mogu li se neki elementi iz nje kombinovati sa vašom muzikom?

Paul Shapera: Naravno. Voleo bih da neko od mojih dela, ne moraju to baš biti „Lutke”, bude pretvoreno u anime. S vremena na vreme dobijem email od nekoga ko želi da uradi tako nešto. Inače, dobijam dosta emailova od različitih ljudi koji imaju zanimljive ideje i odgovorim im da je to super i da samo tako nastave. Ali, retko ko se ponovo javi. Bilo bi sjajno da neko to odradi. Napisao bih čak i posedno delo za nekoga ko bi hteo da odradi animaciju, ako bi bio ozbiljan u svojoj nameri.

BR: To bi bio zanimljiv način vizuelizacije vaše muzike.

Paul Shapera: Da. Anime obično ima jako dobar narativ i ne verujem da je iko ikada odradio anime mjuzikl ili operu. Lik sa karakterističnim očima koji peva veliku ariju i dramatični potencijal, anime sve to može jako dobro da dočara.

BR: Poslednjih nekoliko godina živite u Srbiji. Koliko vam je interesantna Srbija kao sredina, koliko vas inspiriše da stvorite nešto novo, nešto drugačije?

Paul Shapera: Nakon prethodne četiri opera/mjuzikla, koje su jako dobro prihvaćene, hteo sam da uradim nešto malo drugačije. Nešto što bi uključilo nešto više od živog benda i rokenrol estetike, nešto što nije samo Balkan, već je inspirisano time što  poslednjih pet-šest godina živim na Balkanu. Ne želim da se pretvaram da sam pravi stanovnik Balkana, ili da pokušavam da dočaram duh Balkana. Pre će to biti neka moja verzija kako ja doživljavam Balkan, uz pomoć drugih muzičara, koji će dočarati pravi duh Balkana. To je taj deo koji mi nedostaje.

BR: Možete li nam reći nešto više o osnovnom konceptu Balkanske opere na kojoj trenutno radite? Šta će biti tema ovog puta?

Paul Shapera: Radnja se dešava u jednom izmišljenom mestu na Balkanu. Jednostavno rečeno, nisam hteo da se vezujem za određenu zemlju ili mesto… biće tu malo i elemenata drevne religije… Uglavnom, radnja je smeštena u nekoj vrsti alternativne Srbije koju je pokorila jedna druga zemlja i kći glavnog junaka, dok je još bila beba, otimaju vezirovi ljudi i odvode je na vezirov dvor gde je odgajaju da bude sluškinja. Vođen besom i željom za osvetom, njen otac odlazi u planine i pridružuje se hajducima. To je u osnovi narativ, a opera prati njega, glavnog junaka i njegovu kći. To je to u osnovi.

BR: U nekoliko nacrta na vašem blogu spomenuli ste stare slovenske bogove – Černoboga i Beloboga. Da li je to samo jedna od ideja ili ne?

Paul Shapera: To će biti deo komada. Jedna od zemalja iz komada ima dva boga Černoboga i Beloboga, a druga zemlja takođe ima dva boga. Umesto crnog i belog, oni imaju boga reda i boga haosa. I radnja će se delom odvijati i na tom nebeskom planu, između ta četiri boga. Ono što se bude događalo između njih, uticaće na događaje na zemlji i svaki od glavnih likova: čovek, kći, vezir i, verovatno, majka, svako od njih biće odabran od strane jednog boga koga će predstavljati u toj čudnoj maloj igri koja se bude dešavala.

Ostavite komentar: