Pastir

Kameni pas

Izdavač: autorsko izdanje, 2012.

Producent: Danijel Davčik

Žanr: Hard rock, rock

Trajanje: 49:51

3.0/5

Ocena

Subotička hard rock grupa Pastir objavila je pre nekoliko meseci svoj drugi album, Kameni pas.

Grupu Pastir, osnovanu 2008. godine, čine pevač, gitarista i kompletni autor celokupnog materijala Svetislav Rajšić (inače profesor na Teološkom fakultetu u Novom Sadu, karate instruktor i sudija i autor tridesetak knjiga, što onih iz oblasti istorije crkve i sportske pedagogije, što poezije i umetničke proze), mladi gitarista Stefan Rajšić (iako taj podatak nije naveden na zvaničnom sajtu benda, pretpostavljam da je Stefan Svetislavov sin), bubnjar Branko Beniš i basista Bogoljub Mataruga. Svoj prvenac, Boginja čednosti, (koji sam preslušao jer sam, priznajem, bio zaintrigiran omotom, koji je uradio Leonid Pilipović) objavili su 2010. godine. Njegov sledbenik, Kameni pas, može se besplatno preuzeti sa njihovog zvaničnog sajta (odakle je moguće preuzeti i Boginju čednosti), dok je fizičko izdanje dostupno novinarima i radio stanicama.

Branimir Lokner je Pastir okarakterisao kao Christian rock sastav, no ja se sa njim ne bih složio. Istina, veliki broj tekstova sa Kamenog psa (ne i sa Boginje čednosti) jeste religiozne tematike, ali je, barem koliko sam ja naučio slušajući Stryper, Whitecross i Holy Soldier, jedan od najbitnijih elemenata poetike hrišćanskog rocka misao koju i sam Rajšić iskazuje u jednom stihu pesme „Božije zapovesti“ – „Ne, nemoj sumnjati“, nemoj sumnjati u svemoć i milost Božju, dok u tekstovima pesama sa Kamenog psa ima dosta sumnje i mračnih misli. Uostalom, poetike hrišćanskog rocka teško da se može dosledno pridržavati bend nastao na prostorima gde ljudi znaju da, k’o što reče Bora, dobri Bog ima posla svog. Na kraju krajeva, termin „hrišćanski rock“ je kao žanrovska odrednica prilično diskutabilan. Pozabavimo se radije samim zvukom Pastira.

Zvuk Pastira oslanja se uglavnom na hard rock sedamdesetih (već čujem zle jezike kako prave dosetke dovodeći u vezu ime benda sa čuvenom kovanicom Dražena Vrdoljaka) – primetan je uticaj AC/DC-a – no prisutni su i uplivi nešto mekšeg i melodičnijeg srednjestrujaškog rocka („Ti nisi ta“, „Sam“, te moj favorit kada je reč o ovom albumu, „Kraj“), koji je glasu Svetislava Rajšića možda primereniji od čvršćeg zvuka. Stabilna ritam sekcija (Matarugu treba naročito pohvaliti), solaže koje su u funkciji pesme a ne tu da bi demonstrirale tehničku potkovanost gitarista, uglavnom konvencionalne hard rock forme – sve to čini Pastir solidnim ali prosečnim hard rock bendom. Čime je onda ovaj bend zadobio moje simpatije a Kameni pas zaslužio višu ocenu od drugih domaćih hard rock izdanja koje sam imao prilike da recenziram u poslednjih nekoliko meseci?

Na prvom mestu su tekstovi. Primetna je težnja Svetislava Rajšića da se pozabavi nešto ozbiljnijim temama i tekstovima da dublji smisao („Božije zapovesti“, „Kameni pas“, „Zlatni jubileji“, „Vrata raja“). Svakako, to mu nije svuda pošlo za rukom, ponegde je i baš omanuo (akustična balada „Vrata raja“, muzički veoma lepa), ali kada se većina vaših kolega vodi maksimom „Tekst čisto da ga ima“ i peva budalaštine poput „’odi, mala, da vidiš lizarda“, a vi imate šta da kažete, dobijate plus i ako ono što pevate nije baš vrhunska poezija. Potom, napravljen je izvestan pomak u produkciji i rešenjima u odnosu na Boginju čednosti, što nam daje pravo da se nadamo da će na budućim izdanjima Pastira detaljima biti posvećeno još više pažnje. Naposletku, ali i najvažnije, tu su nepretencioznost – što ne znači da članovi benda nisu težili stvaranju nečega vrednog – i iskrenost sa kojima se pristupilo radu na ovom albumu. Članovi Pastira su entuzijasti – jedini sa nešto istinskog profesionalnog staža je Beniš, koji je svirao u hard rock bendu Bolid, boogie rock bendu Dingo Express i sa kantautorom Lonesome Bob Tillyem – koji nemaju želju da bilo kome podilaze, da se proslave, a kamoli da to što rade unovče (podsećamo: oba albuma Pastira objavljena su za besplatan download), već žele da sviraju rokenrol i da to što sviraju negde zabeleže. Iz svakog tona, iz svakog stiha Pastira isijava iskrena ljubav prema rokenrolu. Koja je, složićete se, najvažnija za bavljenje njime. Tamo gde je nema, rokenrol prestaje.

Spisak pesama:
1. „Božje zapovesti“ – 3:35
2. „Kameni pas“ – 3:43
3. „Zlatni jubileji“ – 3:56
4. „Ti nisi ta“ – 4:59
5. „Ne budi zla“ – 4:57
6. „Čudesna moć“ – 4:24
7. „Gde si“ – 3:37
8. „Sam“ – 4:12
9. „Vrata raja“ – 5:34
10. „Kojim putem“ – 4:31
11. „Kraj“ – 5:13

Ostavite komentar: