Paradise Lost u Beogradu: U potrazi za izgubljenim rajem

Paradise Lost, foto: Nemanja Đorđević

Jorkširski doom metalci Paradise Lost nastupili su u Beogradu u okviru svoje turneje povodom novog albuma Medusa, uz podršku bendova Sinistro i Pallbearer.

Oktobarski miholjski dan, trinaesti po redu, pao se baš na petak, pravi preludijum za nastup tri zanimljiva benda doom orijentacije u glavnom nam gradu. Prilično miran dan, i kraj radne nedelje, mnogi su proveli u isčekivanju većeri. Kada se dašak minulog dana izgubio u mističnoj, tamnoj simbolici noći, isčekivanju je bio kraj, a magija mogla da otpočne.

Pallbearer

Tamom prostora sale u Domu omladine Beograda najpre je zavladao nestvarni glas Patricie Andrade. Lisabonska doom/sludge priča tekla je kroz tešku muziku protkana emocijama koje je Patricia iskazivala glasom ali i svojevrsnim performansom. Kao da je na sceni proživljavala svaku notu, svaku reč. Preteška atmosfera i bolni glas mitske sirene, vladali su salom dobrih pola sata, a onda se Sinistro oprostio sa publikom, povlačeći se u tamu, praćen dramatičnom muzikom.

Prvi taktovi američkih doomera, Pallbearer, gotovo da su napunili salu nakon pauze. Četvorka iz Arkanzasa promovisala je svoje aktuelno izdanje Heartless. Prilično slušljiv i neopterećujuć doom praćen je aplauzima i povicima oduševljenja publike. Bend sa, za sada, zavidnom diskografijom, potrudio se da od sebe pruži najbolje i svoje vreme na bini iskoristi maksimalno. Prilično upečatljiv nastup ostaće u prijatnom sećanju ali ostaje i nada da će nas ovaj bend ponovo posetiti nekom drugom prilikom.

Paradise Lost

Tragom drevnih vremena, otvarajući vrata svog predvorja, Paradise Lost započeo je nastup pesmom “Gods of Ancient” sa aktuelnog albuma Medusa. Iako su im set liste na skoro svim nastupima u okviru ove turneje, gotovo identične, tako da se unapred i znalo šta se moglo očekivati, ipak je energija benda bila ta bitna nit koja je sve to povezala u pravu energetsko-emotivnu bombu. Nakon  “Remembrance”, ponovo se vraćaju na novi album sa “From the Gallows”, a zatim nas iz predvorja uvode dublje i dublje sa “One Second” i “Tragic Idol”. Nad binom je, isprepletana sa tamom, stražarila usnula Medusa, koja i krasi naslovnicu aktuelnog albuma. Čak je i dim koji se u blagim talasima razlegao prostorom, dodatno doprinosio mističnosti i atmosferi pesama.

Frontmen benda, Nick Holmes,odmereno je komunicirao sa publikom, s vremena na vreme najavljujući po koju pesmu, a u početku je pozivao publiku da dignutim rukama ili tapšanjem obogati svaku narednu pesmu. No, to je ubrzo postalo nepotrebno jer su se gotovo svi prisutni prepustili talasu i po inerciji dizali ruke ili skandirali ime benda u pauzama između pesama. Naslovna “Medusa”, sa istoimenog albuma, gotovo da je prenula iz bezbednog sna svoj mitski prikaz sa velikog platna, koje se nalazilo iza benda. Činilo se kao da će svakog trenutka otvoriti oči i sve nas poslati u kameni san. A onda, bez neke preterane pripreme, bacaju nas pravo u svoje središte nižući “Shadowkings”, “An Eternity of Lies”, “Faith Divide Us – Death Unite Us”. Nekako se fino uz sve to uklopila i “Blood and Chaos”, da bi sa “As I Die” gotovo poentirali. Sa “Beneath Broken Earth” i “Embers Fire” prekinuli su nit, pozdravili se (nekako prerano) i napustili binu. Dozivanje na bis vratilo ih je ponovo nama i triptihom satkanim od “No Hope in Sight”, “The Longest Winter” i “The Last Time” simbolično zatvaraju vrata izgubljenog raja, bar do neke nove potrage za istim.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: