Paradise Lost

Medusa

Izdavač: Nuclear Blast, 1.9.2017.

Producent: Jaime Gomez Arellano, Paradise Lost

Žanr: death-doom, gothic metal

Trajanje: 51:18

4.0/5

Ocena

Pioniri death/doom i gothic metala doneli su nam još jedno novo, po redu 15. studijsko izdanje, pod nazivom „Medusa“. Album je izašao 1.septembra pod Nuclear Blast etiketom. Paradise Lost je jedan od retkih bendova koji je šetajući kroz žanrove i stilove kroz albume, ipak ostao veran svom specifičnom zvuku. Da li je do prepoznatljivog vokala Nicka Holmesa, ili do svojevrsne predivne tuge u rifovima i melodiji, ne može se tačno reći. Bez ikakve sumnje, na prvo slušanje, zaključak je – ovo je Paradise Lost!

Prvi utisak je da je zvuk ovog albuma dosta jači i teži od poslednjeg izdanja, The Plague Within, iz 2015. godine. Čini se kao da su nastavili  povratak korenima, pošto je i Medusa doom metal album, u svakom smislu tog određenja. Takođe, primetno je veće prisustvo harsh nego clean vokala, kao i sporiji i mračniji zvuk. Novi bubnjar, dvadesetdvogodišnji Waltteri Väyrynen, bez obzira na to što je mlađi i od debi izdanja Paradise Losta, ovaj prvi veliki zadatak obavio je sa lakoćom i vrlo kvalitetno. Čini se i da bendu muzičkih veterana prija energija mlađanog kolege.

Za početak – najduža pesma u karijeri. “Fearless Sky” sa punih 8 minuta i 30 sekundi otvara novo izdanje. Odmah se kreće u velikom Paradise Lost stilu: jako, melodično, tužnjikavo, sa harsh vokalima u skoro celoj pesmi, tekstom o smrti i nevažnosti materijalnog u životu.

Druga numera, “Gods Of Ancient“, nastavlja u istom stilu, dok su upečatljivo drugačije numere na albumu “The Longest Winter” i „Blood & Chaos“, koje su, izbačene i kao singlovi i, čini se, prve odnele simpatije publike. Ritmičnije i brže, ove numere podsećaju na ranije radove benda, sa više gothic uticaja, naročito „The Longest Winter“, sa više zastupljenim clean vokalom, dok je u „Blood & Chaos“ prisutna smena death growla i fantastičnog cleana od koga se ježe dlačice na vratu. Bez sumnje, Holmes je ovu mešavinu doveo do savršenosti, pa prelazi zvuče prirodno i prijatno.

Naslovna numera je divna i melodična, u njoj dominiraju clean vokali, što je pun pogodak, dok se u dramatičnim prelazima i baš u pravim momentima ubacuje growl.

Interesantna numera za kraj, „Untill The Grave“ kao da se ne uklapa u ceo koncept albuma. Totalno je van melanholije, slatke tuge i osećaja plutanja po vodi, koje pruža čitav album kao celina. „Untill The Grave“ je najveće iznenađenje na albumu.

Na albumu se nalaze i 3 bonus trake: „Frozen Illusion“, „Shrines“ i „Symbolic Virtue“, koju nazivaju B-stranom pesme „Blood & Chaos“.

Da sumiramo , kvalitet muzike se ne osporava, ali se čitav stil albuma nekako čini očekivanim, varijacije između pesama su vrlo male, što je takođe donekle trejdmark Paradise Losta. Sa druge strane evidentno je da kvalitetu muzike ovog metal džina ne mogu ništa ni vreme, ni komercijalizacija muzike, što je za svaku pohvalu.

Paradise Lost je bend koji je uvek ostao veran svom stilu, i bez obzira na sličnost numera i činjenicu da se najviše uživa u njihovoj muzici kada se albumi slušaju i posmatraju kao celine, apsolutno je nemoguće reći za majstore svog posla da mogu da naprave nešto dosadno ili nezanimljivo.

Spisak pesama:

01. Fearless Sky
02. Gods Of Ancient
03. From The Gallows
04. The Longest Winter
05. Medusa
06. No Passage For The Dead
07. Blood & Chaos
08. Until The Grave
09. Frozen Illusion [bonus]
10. Shrines [bonus]
11. Symbolic Virtue [bonus]

Ostavite komentar: