Paket vrsnog ekstremnog metala neuspešno isporučen – Decrepancy, Scaffold i Sholastika u “Dvorištu”

Scaffold

Scaffold; foto: arhiva

Kao što je bilo obećano pre skoro dva meseca, novosadski klub “Dvorište“ nastavio je da bude aktivan u ulozi domaćina metal svirki i manjih festivala, pa je tako i sinoć ugostio tri benda sa strane (što uglavnom treba da ima pozitivnu konotaciju, međutim ovaj put se to nije tako pokazalo), a neke od njih i po prvi put. U pitanju su beogradski death metalci Scaffold, jagodinski Decrepancy, koji sviraju isti žanr, kao i ruski thrasheri Sholastika.

Veče je na samom startu delovalo veoma obećavajuće, ispred kluba se nalazio dobar broj ljudi koji je delovao kao da jedva čeka da uđe, u gornjem delu je vladala odlična atmosfera koja je delom bila rezultat i sjajne muzike koja se puštala i zagrevala prisutne – sve to je dalo odličnog osnova da se veruje u to da će ovo dešavanje biti uspešno i bendovi zadovoljni, ali iz nekog razloga to se, nažalost, nije desilo.

Sa malim zakašnjenjem, oko 22:30h krenuo je nastup prvog benda, Decrepancy. Jedan od svakako najkvalitetnijih i najdugotrajnijih mladih death metal sastava na ovim prostorima, posle više godina konačno je opet došao u ove krajeve. Čvrst, snažan i beskompromisan zvuk i doslednost su ono što najbolje može da ih opiše, a to je nešto što oni iznova potvrđuju svakom svojom svirkom na kojoj se uvek oseti koliko zapravo vole to što rade, a bez tog, ključnog elementa, svaka dalja priča je suvišna. Sa Decrepancyjem znate na čemu ste – stara škola death metala koja neodoljivo podseća na bendove pomenutog žanra, poput Immolationa i Suffocationa, koji su standarde u ovoj sferi postavili sad već dalekih ’90-ih godina, a u pojedinim momentima naravno da nije mogao da ne proveje i poneki upliv Deatha. Uprkos svim tim uticajima, zahvaljujući sopstvenom kvalitetnom sviračkom umeću, ipak se tu oseti i autentičan momenat u stvaralaštvu koji nije uvek lako pronaći. Na set-listi su se, među ostalim, našle i pesme „The god forbid“, sa kojom su otpočeli nastup, „Cryptic Torment“, „Forced to Believe“, „Paralyzed will“ i druge. Bend se svojski potrudio da publici pruži sjajnu svirku i u tome je neosporno uspeo, ali velika je šteta što je te iste publike bilo razočaravajuće malo, a još više je razočaravajuće što je, kako se do kraja večeri ispostavilo, tokom ovog nastupa bilo i najviše. Malo iza 23 časa Decrepancy se zahvalio na (nedovoljnoj) podršci, odsvirao poslednju pesmu Destructive Human Wisdom“ i “predao štafetu“ narednom izvođaču.

Beogradski Scaffold je, takođe, posle dužeg perioda ponovo došao u Novi Sad i dokazao da se čak i u Srbiji ’90-ih godina uspeo izgraditi standard kako treba da zvuči gore pomenuti žanr, a oni su definitivno bili jedan od glavnih “graditelja” i pionira u tome. Veterani na domaćoj sceni već preko 20 godina su krajnje profesionalno, što je i bilo za očekivati od njih, i bez greške odradili svoj nastup, potpuno ignorišući izostanak publike koje je, kako je već rečeno, bilo sve manje što je više odmicalo veče, i svirajući kao da je pred njima daleko više prisutnih, a atmosfera u klubu na usijanju. Tehnička preciznost, potkovanost u vidu dobre ritam sekcije, izrazito prodoran vokal i fenomenalne solaže koje se u okviru svirke na momente izdvoje kao zasebno bivstvo – to je ono što odlikuje Scaffold. Uprkos brojnim promenama u postavi i ostalim poteškoćama na koje nailazi skoro pa svaki bend, posebno na ovim prostorima, uspeli su da se održe i ostanu verni svojoj priči kao i na početku, a nesumnjivo je da će i da se zadrže jer, kako se da zaključiti, konzistentnost je takođe jedna od njihovih glavnih karakteristika. Repertoar im je bio sačinjen od pesama kao što su „Taurunum“, „Night to Remember“, „I Ceaser“, a posebna poslastica za sve prave ljubitelje domaćeg death metala je bila i obrada kultnog sastava Bloodbath, „Suicidal Future“, koja je više nego adekvatno začinila nastup i privela ga kraju koji su označili sa „Years of Decadence“.

Poslednji nastup za ovo veče je, sad već šačici ljudi, pružila ruska Sholastika. Bend koji je trenutno na turneji po Srbiji, uvrstio je i Novi Sad na listu gradova koje treba “overiti”. Kad se kaže thrash metal, zna se koje su jasne i neke od prvih asocijacija – brzo, žestoko, energično, poletno, agresivno. To je većinski izostalo na ovoj svirci koja, iako je bila solidna, nije baš pružila ono što bi verovatno svaki fan ovakve muzike želeo da čuje kad ide na nastup izvođača sa ovom „etiketom”. Svakako se videlo da članovi benda uživaju u tome što rade i to je, naravno, pohvalno, ali jednoličnost i monotonost u zvuku bez skoro pa ijednog „grubljeg” prelaza i dinamike nije nešto što ostavlja pod značajnijim utiskom, bar ne kad se ide na ovakvu svirku gde su “zahtevi” znatno drugačiji. Bend je u svakom slučaju svoj posao uradio korektno i, kao i prethodni, ignorisao izostanak publike, potrudio se da, koliko je u mogućnosti, zagreje ostatak prisutnih, i okončao veče koje je zaista izneverilo očekivanja.

Posle blistavog početka sezone svirki u “Dvorištu“, opet se vraća ono staro, ne tako dobro pitanje – da li će to i koliko još dugo opstati? Nije jednostavno proceniti u čemu je tačno sinoć bio problem, budući na to da je ulaz bio skoro pa simboličnih 200 dinara koje zaista može svako da izdvoji, a da se za to mogao „dobiti paket“ od tri benda koja su zaista zaslužila daleko veću podršku i popunjen prostor ispred sebe. Da se sutra obustavi održavanje ovakvih dešavanja, da li u ovom ili bilo kom drugom klubu, naravno da bi to rezultovalo kukanjem i žaljenjem na to kako se ništa ne dešava i kako je grad mrtav – ne, grad nije mrtav, dešavanja su frekventna i raznolika, ali uz ponekad ovako letargičnu publiku (ne samo na prostoru Novog Sada) veoma je upitno koliko dugo to još može da funkcioniše. Kao što je i ranije pomenuto, “baviti“ se metalom u Srbiji je uvek bio, jeste i biće Sizifov posao te kad je bendovima već dovoljno teško uzevši u obzir sve prepreke na koje nailaze u tom poslu, a opet ga rade iz sopstvenog zadovoljstva i pružanja istog publici, ona bi zaista trebala da nađe za shodno da počne što češće adekvatno da uzvraća tu “uslugu” u vidu ničeg drugog do svog prisustva i podrške – to je glavno što svakom bendu treba i neizmerno znači.

Ostavite komentar: