Otvoren 30. Beogradski jazz festival

Children-of-the-Light-1

Children of the Light; Foto: Kristina Ćirić

Poslednji dani oktobra su rezevisani za ljubitelje jazz zvuka, koji se unutar beoradskog Doma omladine mogao pronaći u različitim formama. Beogradski jazz festival je ugostio mnoga zvučna imena sa domaće, kao i svetske jazz scene. Zainteresovanost za ovogodišnje izdanje festivala je veliko, i ne samo da je uspešno obuhvatilo posetioce iz naše zemlje, već su i brojni inostrani ljubitelji bili prisutni u primetnom broju.

Otvaranje festivala

Otvaranje festivala

Manifestacija je prvobitno otvorena sa uvodnim izlaganjima naših najistaknutijih jazz izvođača, kao i uvodnim rečima direktora Doma omladine, čuvenog glumca Marka Stojanovića. Izlagači su se osvrnuli na početke festivala davne 1971. godine, kada se festival prvobitno nazivao Newport jazz festival. Pomenut je i čuveni muzikolog Dragutin Gostuški koji je početkom osamdesetih godina bio jedna od krucijalnih figura za dalji razvoj festivala. Nakon izlaganja, prikazana je i projekcija gde je bilo moguće i videti na koji način se festival razvijao tokom četiri decenije.

Max Kochetov Quartet

Max Kochetov Quartet

Ubrzo je najavljen i prvi sastav večeri, kvartet predvođen alt (i sopran) saksofonistom iz Ukrajine, Max Kochetovim koji živi i radi u Beogradu. Sastav izvodi tzv. “neo-bop” stil, koji predstavlja povratak ka prijemčivijem i tradicionalnijoj jazz formi. Tokom jednočasovnog izvođenja bilo je moguće čuti dinamičan izraz kvarteta, uz povremene solo deonice svakog instrumenta (posebno bi se mogao istaći solo na bubnjevima). U određenim trenucima se u deonici klavira mogao osetiti blagi prizvuk muzičkog impresionizma, što je svakako upotpunjavalo već dovoljno prijatni doživljaj. Publika je reagovala sa zadovoljstvom, uz neretko pomeranje glave i imitiranje sviranja instrumenta tokom igrivih i pokretljivih impulsa bubnja, ali i drugih instrumenata.

Childre of the Light

Children of the Light

Nakon pauze, prvobitna sedišta koja su se nalazila unutar velike sale su ukonjena radi oslobađanja prostora za glavni nastup večeri, povratak legendarnog basiste Johna Patituccija. Naravno, ne samo njega već i njegova dva saputnika na muzičkom putovanju. Danila Pereza i Brian Bladea u okviru Children of the Light tria. Ukoliko su neke od modalnih harmonskih progresija bile prisutne unutar klavirskih deonica prethodnog sastava, Danilo Perez je svakako iskoristio priliku da unutar muzičkog toka u više navrata ukaže na sličan senzibilitet. Patitucci je započeo nastup izvodeći melodije gotovo orijentalnog duha (koje su bile u dijalogu sa melodijama na klaviru) da bi se kasnije osvrnuo na povremene igračke figure. Premda nije fer reći da izvođenje nije bilo na zavidnom nivou, što je publika svakako znala da ceni, trenuci monotonije se nisu mogli izbeći i tokom nastupa je možda bilo trenutaka kada je delovalo da bi određeni segmenti mogli i kraće da traju. Ipak, Patitucci je prikazao svoje veštine uporedo na bas gitari, kao i na kontrabasu.

Nils Petter Molvaer & Laurens Von Oswald

Nils Petter Molvaer & Laurens Von Oswald

Trijumf se mogao nazreti kada je bubnjar Bryan Blade odlučio da podigne intezitet na mnogo viši nivo u pogledu dinamike i pokretljivosti, što je istovremeno usmerilo Patituccija i Pereza ka kulminaciji, do te mere da trojka više nije skidala osmeh sa svojih lica dok su njihova tela postala samosvojni entitet koji su izuzetnom preciznošću i adekvatnom snagom. Posetioci su to umeli da cene i mnogobrojni uzvici su se upućivali ka bini. Nakon nastupa koji je trajao više od časa, nastup je uz visok nivo pozitivne energije okončan.

Nils Petter Molvaer & Laurens Von Oswald

Nils Petter Molvaer & Laurens Von Oswald

Ko je imao strpljenja da ostane i na poslednjem nastupu u “Amerikani“, nije se pokajao. Lično, možda i omiljeni nastup večeri. Nemačko-norveški duo Lawrenca von Oswalda (prvobitno je trebalo da se pojavi i najavljeni čuveni multi-instrumentalista Moritz fon Oswald, ali je zbog bolesti morao da otkaže nastup i uputi svog bratanca, Laurensa, koji je i Moritzov tonski snimatelj) i trubača/kompozitora/producenta Nils Pettera Molvaera je prikazao “džez budućnosti”, u kom je u sintezu doveden zvuk trube zajedno sa ambijentalnom elektronskom “zavesom”. Molvaer je promovisao prošlogodišnji album “1/1” na kom se mogu čuti elektronski zvuci koji u određenim trenucima podsećaju na Kraftwerk, dok se prepoznatljivi tembr trube “zamagljuje” i kao da stalno biva podvrgnut izmenama u pogledu boje. Ipak, treba reći da Molvaer i dalje koristi instrument radi jasnih melodija, koje su tu i tamo fragmentarne i pomalo “iscepkane”. Možda za današnje vreme ovakav pristup nije više toliko avangardan, ali je svakako jedan od onih koji pomalo odudara u odnosu na bar dosadašnja izvođenja. U vrlo intimnoj i zamračenoj atmosferi, bilo je predivno slušati ovakav nastup, jer je u kontekstu prostora truba u određenim trenucima zvučala poput crkvenih orgulja ili nekog srednjovekovnog vokalnog višeglasja. Velika preporuka za ovaj album.

Ukoliko ste u prilici, pojavite se tokom daljeg programa ovogodišnjeg jazz festivala i nećete se pokajati. Interesantan aspekt ovog festivala predstavlja mogućnost kreativnog poigravanja sa osnovnom percepcijom onoga što poznajemo kao “jazz” muziku i vrlo je moguće da se prijatno iznenadite koliko je izvesne svežine moguće pronaći unutar različitih izvođenja i sastava. U tolikoj meri da ono što čujemo možda nije nužno ni prepoznatljivo kao “jazz” izraz u bilo kom pogledu, ali da je istovremeno i dalje moguće uživati u velikoj meri.

Max Kochetov Quartet

Max Kochetov Quartet

Ostavite komentar: