Ostajte ovdje – Stay Fest u Knjaževcu

arhiva

Drugi po redu Stay Fest u Knjaževcu svojim programom u dobroj meri je kulturno razdrmao istočnu Srbiju naviklu na spori tok poput svih Timoka na kojima leži. Njegov predak Festival Kulture Mladih prevalio je petu deceniju i već se na njemu mogu videti tragovi godina, umora i kopipejstovanog programa iz godine u godinu. Omladini treba nešto novo i drugačije što po mogućstvu ne sadrži folklorne smotre non-stop. Stay Fest je to i pokušao da pruži.

Festival je otvorio jedan od utemeljivača rep zvuka u Srbiji. Njegov prvenac „Voodoo Epopeye“ slobodno se može svrstati u najoriginalnije srpske albume, ne samo u hip hop žanru. Način na koji Radenko Stojanović kombinuje reči u rimama otvorio je vrata mnogim reperima da umesto tipične ulične tematike stvarima priđu iz drugačijeg ugla.

Njemu su društvo na bini pravili zaječarski duo Bezdušni Đon i Vorda koji su, iako malo poznati Knjaževčanima, priredili zaista pristojan nastup. Otvaranje je održano u okviru Spomen parka, ušuškanom odmah pored Svrljiškog Timoka i između šarenolikih spomenika posvećenim palima za ovo ili ono. Publike je bilo u pristojnom broju mada se pokazala kao stidljiva pa je tako bila raspoređena svuda po parku sem ispred mostića koji je glumio binu. Stvari se nisu puno promenile ni kada je na red došao Voodoo. Trudio se čovek i priredio pošten koncert. Publika je bolje reagovala na starije stvari jer iako je on sve ovo vreme na sceni ljudi su ga malo izgubili iz vida. I sam Popeye je malo šarao sa karijerom pa je tako pisao knjige, scenarija za stripove i ko zna šta ne. Njegov prepoznatljiv, namerno kreštavi, glas koji nas je nasmejavao do suza malo se primirio i unormalio. No to nije smetalo prisutnima da se dobro zabave i izigraju među visokim kamenjem što štrči iz zemlje i drži čas istorije. Veče su priveli kraju DJ Fokus i Cobra zaista zanimljivim spojem drum n bassa i live saksofona.

Drugo veče bilo je rezervisano za lokalne cover bendove. Celodnevna oblačnost je ulivala strah od kiše pa je događaj u najavama šetan po otvorenim i zatvorenim prostorima da bi se na kraju skrasio ipak na otvorenom u istom prostoru kao i prethodne večeri. Prvi su nastupali Bad Habit kojima je ovo bio prvi javni nastup sa kojim su sasvim dobro izborili kroz setlistu rok hitova u ženskim vokalnim izvedbama. Bend Endless je što se tiče repertoara bio malo nepredvidljiviji. Momci su priredili zaista energičnu svirku uprkos problemima sa zvukom. Počeli su sa Alice In Chains da bi preko Osvajača, Apartmana i Goblina stigli do Rammstein-a i Prodigy-ja. Nakon njih usledili su The Footers. Kako ime samo asocira oni su počeli kao Doors tribute ali su vrlo brzo proširili polje delovanja i na Let 3, U2, Majke i mnoge druge.

Poslednji za to veče nastupili su Audiograbber koji trenutno nastupaju kao trio. I tu je bilo svačega(EKV-a i Psihomodo Popa na primer). A onda su se pojavili momci u plavom sa svojom omiljenom replikom : „Isključuj da ne plenimo“. Međutim i pored toga Stay Fest je mogao da štiklira još jeda dan kao izuzetno uspešan.

Treći i četvrti dan bili su štelovani za ljubitelje elektronske muzike kojih, kako se ispostavilo, uopšte nema puno. DJ KSNKST i DJ Koru su zbog kiše nastupali u klubu Zion pred tek nekoliko popunjenih stolova. Ali ajde, to se moglo pripisati radnom danu i lošem vremenu. Međutim ono što iznenađuje je to da je i na nastupu DJ Vladimira Aćića i Kondukter DJ tima bilo samo pedesetak posetioca koje Gurgusovačka kula prosto progutala. Sve je bilo na mestu, i zvuk i svetla i video bimovi iza kojih su posetioci mogli da igraju tako da svi vide njihove siluete. Izgleda da su organizatori precenili popularnost elektronske muzike u Knjaževcu. Očigledno je da većina ljudi koja se busa u grudi kako sluša elektroniku ustvari samo može da svari mediokritetski haus Davida Guette i ništa više.

Od poslednjeg dana festivala se najviše i očekivalo. Očekivanja su se, za razliku od prethodne večeri, ispunila pa je tako grad obilovao novim licima. Sjatili su se ljudi iz Aleksinca, Bora i Niša prvenstveno da uživaju u Bjesovima. Desilo se nešto neočekivano a to je da su jednom od najcenjenijih bendova u zemlji šou oteli Piknik i Spinsi. No krenimo redom.

Veče je otvorio ponovo okupljeni knjaževački bend Off/On koji je prijatno iznenadio svoje sugrađane svojim autorskim stvarima sa početka devedesetih. Prostor se polako punio i za nastup Piknika u publici je bio sasvim pristojan broj ljudi. Novosađani provereno imaju sasvim solidnu fan bazu u ovim krajevima i svojim nastupom su definitivno pokazali da to nije uzalud. Svojim sklopom roka, metala i cirkuske apstraktnosti preko sat vremena su zabavljali sve prisutne. Ozvučenje je bilo dobro pa su i oni koji prvi put gledaju bend mogli da razumeju duhovite tekstove koji su, bez sumnje, okosnica Gosn Bandara i ekipe.

Za nastup Bjesova Kula je bila skoro pa sasvim puna, što uopšte nije mala stvar za ovu sredinu. Ono što je ta mnogobrojna publika dobila od njih bio je jedan solidan nastup, krcat hitovima koje ovaj bend ima u zavidnom broju. Ipak je vremenom nastup potonuo u neku monotoniju. I to ne onu muzičku(pošto muzika Bjesova nije baš najsrećnija na svetu) već u onu izazvanu manjkom energije i volje. Sve je bilo tu a opet je nešto falilo. Ipak najverniji fanovi su nesumnjivo bili zadovoljni.

Negotinski Spinsi su u istočnoj Srbiji u svakom gradu nekako ko domaći bend, pogotovo u Knjaževcu. Iako su nastupali pred znatno manjim brojem ljudi koji su zapalili posle Bjesova, ovaj trio je iscedio i poslednju kap znoja iz svih prisutnih. Nije bilo mnogo priče između pesama već samo energičnih rifova koji obećavaju instant jutarnje upale mišića. Svako od prisutnih je svojim bacanjem i skakanjem zauzimao po 5 metara kvadratnih. Oni koji su ih gledali prvi put teško da su nakon nastupa mogli da dignu vilicu, ili sebe, sa zemlje. Fenomenalan način da se stavi tačka na jednu ovakvu prekopotrebu manifestaciju.

Stay Fest je uz manje oscilacije pokazao izuzetnu zrelost organizacije ali i posvećenost rok publike „slepog creva Srbije“ kako nekad novine nazivaju ove predele. Festival udomljen u Gurgusovačkoj kuli koja je u 19. veku bila poznata kao „srpska Bastilja“ dok je Knjaz Miloš nije spalio (šta ćete više metal od toga!?) ima sve preduslove da postane jedna cenjena i posećena tradicija. Zaista se nadam da na treće izdanje ovog festivala nećemo čekati duže od godinu dana. Dođite u Knjaževac! Možda vam se toliko svidi da ostanete.

Foto: Korrelo Produkcija

Ostavite komentar: