Oliver Mandić

Ono što ti nisam rekao

Izdavač: PGP RTS, 26.3.2014.

Producent: Peter MacTaggart, Oliver Mandić, Dragoljub Marković

Žanr: Pop rock, synthpop

Trajanje: 50:09

1.5/5

Ocena

Kada je PGP RTS pre nekoliko meseci počeo da pompezno reklamira novi album Olivera Mandića, Ono što ti nisam rekao, ponadali smo se da će nikad objavljeni Kad ljubav ubije konačno ugledati svetlost dana. Bili smo nemalo razočarani kada se ispostavilo da je novo izdanje Olivera Mandića, zapravo, kompilacija.

Pri samom pogledu na omot u oči upadaju dve pojedinosti. Pre svega, primećujemo da su slova na omotu ćirilična. Autor ovog teksta na ovo možda i ne bi obratio pažnju (kao što ni nakon što pročita dobru knjigu ne može uvek da se seti da li je bila štampana ćiriličnim ili latiničnim pismom), da mu jedan poznanik nije skrenuo pažnju na činjenicu da je takav slučaj sa većinom omota ono malo rock izdanja koje je u proteklih par godina objavio PGP RTS. Nije izvesno da li je i PGP zahvatila „nacionalizacija“ kulture, tek, izvesno je da objavljivanje albuma sa ćiriličnim omotima (a da se to bitnije ne uklapa u artističku koncepciju) znači da u ovoj kući ne postoji svest o tome da se tim albumima može ciljati i na publiku koja ćirilicu ne zna, te predstavlja dobru ilustraciju nebrige tog diskografskog mastodona na izdisaju o svojim izdanjima.

Druga značajna pojedinost jeste prisustvo Mandićeve prijateljice, turbo folk pevačice Svetlane-Cece Ražnatović na omotu. Ako je omot delo PGP-ovih dizajnera (a sva je prilika da jeste), onda on jasno otkriva da je glavni adut PGP-a (to jest onih ljudi u toj kući koji su svesni da treba pokušati sa prodajom ponečeg od onoga što se objavi) duet Mandića i Ražnatovićeve „Vreme za ljubav ističe“, pesma o kojoj nije potrebno posebno diskutovati danas, sedam godina nakon njenog objavljivanja (mada je ta diskusija veoma primamljiva). PGP je svakako igrao na kartu činjenice da je jednom delu šire publike ova pesma nepoznata (iako je pre sedam godina doživela popriličnu pažnju medija), mada prave novitete na ovom albumu predstavljaju samo pesme „Voleo sam jednom“ i „Ono što ti nisam rekao“ (tekst prve potpisuju Marina Tucaković i Mirko Glišić, a tekst druge samo Tucakovićeva), pitke, pristojne pop rock balade, no ništa više od toga. Štaviše, folk-obojena balada „Vreme za ljubav ističe“, na tragu „Pitaju me, pitaju“, pokazaće se znatno uspelijom ako joj pristupite otvorenog uma (što je, razume se, veoma teško), a „Ono što ti nisam rekao“ jedna je od onih pesama koje umetnici poklanjaju svojim najbližima, pesama koje umeju da slušaoca nateraju da se oseti kao uljez u nečemu sasvim ličnom.

Izbor starijih pesama na ovom albumu nije načinjen po nekom naročitom principu – ovo nije zbirka Mandićevih balada, nije izbor iz njegovih pesama sa erotskim motivima kojima su se onomad skandalizovali jugoslovenski malograđani, nije ni nekakav dupli „Ultimate Collection“, kako takva izdanja nesretno krste Croatia i City Records. Ne, ovo je najobičniji izbor iz hitova, šesti od Mandićevog poslednjeg studijskog albuma (objavljenog pre gotovo tri decenije), ne računajući još par kompilacija koje nije sačinio sam Mandić već su skrpile izdavačke kuće (jednu takvu je nedavno objavila Croatia Records), četvrti na kojem Mandić uz stare hitove prilaže nove kompozicije (doduše, na prošlim kompilacijama bila je u pitanju samo po jedna nova pesma). Da li je tako zato što je Mandić, kako vele neki koji ga poznaju, perfekcionista, pa odbacuje najveći deo onoga što uradi, da li zato što je, kako misle drugi, nakon sedam godina tokom kojih je on, kako reče Peca Popović, „štitom od Zlata i ‘ludilom’ zanavek pomerio stvari i shvatanja“, došlo do neke neobjašnjive oseke kreativnosti, ili je, kako kažu treći, u pitanju samo Mandićeva lenjost, nije sasvim izvesno.

Izvesno je da je ova kompilacija pobudila stare sumnje: Postoji li, uopšte, taj famozni Kad ljubav ubije, na čijem su snimanju učestvovali Freddie Hubbard, Chick Corea, Herbie Hancock i Pat Metheny, te Vlatko Stefanovski, Radomir Mihailović Točak i Bebi Dol? Neki vele da postoji, i da se ne pojavljuje jer je problem u tantijemama, a drugi da je sada jasno da je tvrdnja o postojanju tih snimaka predstavljala običnu izmišljotinu. Ako oni prvi i jesu u pravu, objavljivanje kompilacije Ono što ti nisam rekao može biti opravdano samo ako predstavlja podsećanje na Mandićev minuli rad pred konačan izlazak albuma Kad ljubav ubije na svetlost dana. U protivnom, ova kompilacija sasvim je nepotrebna. A ako ju je Mandić objavio verujući da će njome zaraditi nešto novca, bilo je to, treba li reći, veoma naivno sa njegove strane.

Spisak pesama:
1. „Voleo sam jednom“ – 4:16
2. „Vreme za ljubav ističe“ – 4:20
3. „Ono što ti nisam rekao“ – 4:29
4. „Osloni se na mene“ – 4:51
5. „Nije za nju“ – 3:43
6. „Ljuljaj me nežno“ – 4:30
7. „Poludeću“ – 3:20
8. „Probaj me“ – 4:17
9. „Da, on je mali“ – 4:44
10. „Govor tvog tela“ – 4:32
11. „Majmune“ – 3:18
12. „Sutra imam prazan stan“ – 3:39

2 komentara o “Oliver Mandić – Ono što ti nisam rekao (2014)

  • Oliver Mandić mi je antipatičan, ali...

    …bez obzira na sve brljotine u karijeri i ličnom životu, razne supstance, megalomaniju, skliznuće u vulgarni nacionalizam, druženje sa Arkanom i njegovom konkubinom, Mandić ostaje jedan od najznačajnijih autora pop muzike na našim prostorima svih vremena. Koju god ocenu date, čak i s konca i konopca skrpljena njegova kompilacija zvuči ozbiljnije od kompletne srpske pop diskografije poslednje 2 decenije.

    Reply
  • golorukov

    Какви антицивилизацијски коментари о ћирилици

    Reply

Ostavite komentar: