Oliver Ackermann (A Place To Bury Strangers): “Radili smo neke stvarno lude stvari na nastupima”

A Place To Bury Strangers

Za oko mesec dana u svim većim gradovima u regionu će nastupiti jedan od najbitnijih noise rok bendova, A Place To Bury Strangers. Ovo će biti njihov drugi koncert u Beogradu, nakon sjajnog nastupa 2013. godine. O albumu “Transfixiation”, neverovatnoj energiji koju imaju uživo i kompaniji Death By Audio razgovarali smo sa glavnim čovekom benda, gitaristom i pevačem Oliverom Ackermannom.  

Balkanrock: Ovo će biti vaš drugi dolazak u Srbiju. U kakvom sećanju vam je ostao Beograd i srpska publika nakon koncerta 2013. godine? Da li ste imali prilike pre ili posle koncerta da obiđete grad?

Oliver: Super smo se proveli. Momentalno sam se vratio u vreme dok sam pohađao Umetničku školu i išao na žurke. Ljudi su bili kul i stvarno smo uzbuđeni zbog povratka. Videli smo grad delimično kad smo se šetali prošli put, ali bismo svakako voleli kada bi bilo ko mogao da nas sprovede kako bismo videli više.

BR: Septembra i oktobra ste u Americi, novembra u Evropi, po drugi put na turneji kojom promovišete poslednji album. Na kakve reakcije publike ste naišli kada ste prvi put radili tu turneju krajem prošle i početkom ove godine?

Oliver: Super je bilo. Radili smo neke stvarno lude stvari na nastupima kako bi ih učinili zajebanijima nego ranije i mislim da je to bilo stvarno dobro za nas. U jednom trenutku prošle godine sam shvatio da mi je malo dosadno da idem na nastupe tako da smo ih ih totalno izvrnuli i radili smo stvari drugačije.

BR: Koliko vam znači titula „najglasnijeg benda u New Yorku“ i da li znate ko vam je dodelio?

Oliver: Ne mogu da se setim ko nam je dao taj epitet, možda Nju Jork Tajms? Ipak, to je lako uraditi. Dizajnirao sam opremu koja pojačava frekvence tako što spaja faze naših signala i čini ih glasnijim i čistijim od ostalih koji ih koriste, jer su opasne za ozvučenje i ljudsko telo.

BR: Da li vam ta titula više pomaže ili odmaže ili pak ne pridajete mnogo pažnje pisanjima o bendu?

Oliver Ackermann

Oliver Ackermann

Oliver: Pokušavam da ne obraćam previše pažnje na to i da živim u malom balonu uživanja. Volim muziku koju pravimo i volim da mislim da nikog drugog nije briga kako bi muzika bila čista. To je povratak u dane kada nisam pravio muziku ni za koga već za sebe i svoje prijatelje. Mislim da je to čini stvarnom. I recenzije me obično samo nerviraju.

BR: Poznato je da su vam uticaji Jesus And Mary Chain, My Bloody Valentine i drugi. Koji od bendova je najviše uticao na vaš live nastup, odnosno glasnoću vaših live nastupa?

Oliver: Dinosaur Jr je bio ludo bučan na jednom nastupu i to je bio prilično fenomenalan nastup iz moje mladosti. Takođe, Force Field iz Providensa su ludi, kao i Lighning Bolt koji imaju tu sirovu moć koju ti sasuju u lice. Uglavnom ne volim preglasne nastupe ukoliko to nije bend koji obožavam, tako da je to u principu loše.

BR: Publika više pažnje pridaje vašoj muzici i načinu na koji je svirate, ali se retko kad pominju tekstovi. Da li mislite da su oni podjednako važni u pesmi koliko i instrumentalni deo i kakvu oni ulogu imaju u vašim pesmama?

Oliver: Mislim da su tekstovi jako važni, ali oni ipak nisu pop tekstovi i glas nije uvek čujan i ne razume se lepo tako da se mnogo manje fokusiramo na to za razliku od drugih muzičkih žanrova. Ali ipak ja to volim estetički. Verovatno mi je lakše da miksujem muziku kada znam kako idu tekstovi. Za mene su oni najbitniji, da znam šta se dešava.

BR: Sami ste snimili i producirali poslednji album. Kako ste zadovoljni finalnim produktom, i da li smatrate da je ta odluka bolja za bend od unajmljivanja producenta?

Oliver: To uhvati momenat u vremenu od nas. Pravo je. Deo naše muzike je manipulisanje zvukovima i prisutnost u određenom momentu. Da smo bili na nekom drugom mestu to bi bilo nešto kompletno drugačije. Nekad su pesme na ovoj ploči bile realizovane na licu mesta tako da nam je bilo bitno da budemo u kreativnom okruženju. Ja čak i ne znam da li bend zna šta radi ako ne snimi makar nešto njihove muzike. Postoji toliko manipulacije od strane drugih ljudi danas da je teško reći da voliš nekog umetnika, a pride ne znaš da možda pričaš zapravo o njihovoj rasveti, njihovom dizajneru, producentu itd. Ponekad kao da nisu umetnici ti koji prave umetnost već neka velika mašina bez vizije.

BR: Na albumu Transfixiation u ulozi bubnjara se nalazi Robi Gonzalez, kome je to prvi album sa APTBS. Posto ste promenili nekoliko bubnjara, da li ste zadovoljni onim sto je Robi doneo bendu?

Oliver: Ja sam oduvek voleo sve naše prošle bubnjare takođe. Vreme prolazi i bubnjari ovog benda nemaju mnogo odmora. Robi je snažan i razvaljuje bubnjeve tako da je prilično kul svirati sa njim.

BR: Taj album ima neku tamniju stranu od prethodnih, ima dosta goth prizvuka. Da li planirate da i sledeći album ima mračniji ambijent, ili je to bilo samo za ovaj?

Oliver: Ne znam tačno u kom smeru se kreće sledeći album, ali mislim da će biti dosta elektronski uzevši u obzir šta sam snimao u slobodno vreme. Dosta brzih ideja se sklapa kao i neke jako proste stvari. Puno ideja nas samo zabiđu tako da album može da ode u bilo kom pravcu.

BR: Spot za pesmu So Far Away je bio izrađen od fotografija napravljenih pomoću Hipstamatic aplikacije. Da li je to bilo možda neko podsmevanje nekom vizuelnom trendu koji je i dalje poprilično zastupljen ili vam se jednostavno dopalo kako se spot uklopio uz pesmu?

a_place_to_bury_strangersOliver: U to vreme sam samo video mogućnost da napravim animaciju bez troškova tako što sam nabasao na dosta fotografija sa kojima sam imao kontakt u periodu od nekoliko meseci. Više ne fotografišem toliko, tako da verujem da sam pratio trend I uzbuđenje koje donosi, a koje sam onda zakopao pod zemljom i sada mi je dosadno. Takve stvari su kul jer se setiš šta je to bilo toliko dobro kod pravih fotoaparata koji su bili dosta komplikovani za upotrebu, mada te totalno sjebe činjenica da tim fotografijama može sad masovno da se pristupi. Ali ja mislim da je to dobra stvar. Može pospešiti jako dobru i kreativnu ideju i svako ima sredstva da radi šta hoće. Makar to bila aplikacija od $1.99.

BR: Godine 2007. ste išli na turneju sa čuvenim Black Rebel Motorcycle Club. Kakvo je to bilo iskustvo za vas u tom trenutku i da li mislite da vam je to, pored pozitivnih recenzija debi albuma, pomoglo da se “probijete“?

Oliver: Ti momci su super i njihov bend je odličan, tako da smo se izvrsno proveli na turneji sa njima. Mislim da je činjenica da su bili tako kul prema nama bila odlična inspiracija i kada mi budemo imali priliku da uradimo isto voleli bi da pomognemo bendovima koliko god možemo. Ta turneja je pomogla, ali ipak mislim da su nam recenzije albuma donele najveći odskok u popularnosti. Ljudi su stvarno odlepili za prvim albumom jako brzo i to je bilo iznenađenje za mene, jer ja skoro pa da nisam hteo da ga izdam. Nisam bio siguran da li radimo pravu stvar zbog činjenice da je to snimljeno u kučnoj varijanti, ali mi je drago da smo ipak izdali album i to mi je dalo samopouzdanje da nastavim tim putem.

BR: Transfixiation i Worship ste izdali za izdavačku kuću Dead Oceans. Kako vam se sviđa smer u kome napreduje vaša saradnja? Planirate li da i sledeći album objavite za tu kuću?

Oliver: Izdaćemo sledeći album u saradnji sa Dead Oceans ukoliko oni žele, jer je do sad bilo super sarađivati sa njima. Oni su ozbiljni i zabavni i dozvoljavaju nam da radimo šta god hoćemo. Oni su takođe nezavisni i to mi se sviđa. Ne postoje korporacije koje ih podržavaju ili nešto slično tako da su oni najviše fokusirani na inspirativni umetnički rad i to je ono u čemu se i ja pronalazim.

BR: Za bend A Place To Bury Strangers se vezuje i firma Death By Audio koja proizvodi pedale. Kako je nestala firma i koji su to bendovi koji danas koriste Death By Audio pedale, pored APTBS?

Oliver : To je kompanija koju sam pokrenuo 2001. dok sam živeo u Virdžiniji. Radio sam dosta custom opreme u to vreme, i nakon sve više i više efekata koje sam radio za ljude, to je izraslo u kompaniju koja je dosta napredovala i bili smo u mogućnosti da zaposlimo i radimo sa dosta dobrih ljudi. Pored APTBS, i mnogi drugi ih koriste – Wilco, The Flaming Lips, My Bloody Valentine, U2, Trent Reznor, Thee Oh Sees, Ty Segall…..

BR: Death By Audio pored toga što proizvodi pedale služi i kao mesto u kome nastupaju bendovi. Da li postoji neki bend ili nastup koji bi posebno izdvojio, koji te je posebno oduševio?

Oliver : Yonatan Gat. Uvek nepredvidljiv i neverovatan.

BR: I za kraj, da li znaš koliko si gitara polomio za vreme svirki?

Oliver : Oh, čoveče. Ne znam. Dosta.

Ostavite komentar: