“Ogledala Lune” u Mikseru

Luna / foto: Nemanja Đorđević

Nedavno je objavljena monografija “Ogledala Lune”, posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih kvarteta. Nakon svog, ukoliko uzmemo u obzir potencijalni materijal koji bi Luna iznedrila u nekim drugim okolnostima, preranog ili, ukoliko se prida značaj mistici i kultu koji su se zahvaljujući takvom tajmingu formirali, razilaska na vreme, Slobodan Tišma, Jasmina Mitrušić, Zoran Bulatović Bale i Ivan Fece Firči su se okupili samo jednom i nastupili na Exit festivalu 2004. godine. Većina ljudi koja je ispratila rad ove grupe mislila je da je to bila poslednja prilika da njene pesme čuju u koncertnom formatu. Kao što rekoh, nedavno je objavljena monografija “Ogledala Lune” i tim povodom se, potpuno nepredvidivo, Luna okupila i sinoć održala koncert u Mikser Houseu.

Šta treba naglasiti: fokus nije bačen na koncert Lune od strane organizatora – fanovi ovog sastava su uradili taj deo posla. Njihovo ponovno okupljanje je samo predstavljalo dodatak promociji monografije. Izgleda da je i sam bend prihvatio tu ulogu, s obzirom na to da je imao nedelju dana da vežba uoči ovog koncerta, tako da su tehničke poteškoće ili greške u sviranju bile očekivane, međutim, magija formirana između ova četiri umetnika, tokom celog nastupa, bila je jedinstvena.

Nakon pola sata kašnjenja, za čije je vreme masa u Mikseru bila puna neizvesnosti i nestrpljenja (u jednom trenutku aplaudirajući binskom toncu koji je izašao da podesi mikrofon na bubnju), sedamdesetogodišnji Tišma je izašao na binu, uzeo mikrofon u ruku i počeo da ga testira. Izgovaranje suglasnika se najednom pretvorilo u blago modifikovani “Spori Metropolis” (sa albuma b-strana i demo snimaka “Hokej klub Virginitas”), nakon što je ceo bend izašao na binu i Bulatović počeo da razlaže mračne akorde prožete “chorus” efektom. Nakon dinamičkih oscilacija za koje je, pored Baleta, najzaslužnije bilo napeto koračanje Firčijevih bubnjarskih palica (koje su kasnije, u toku nastupa, koncizno i glasno mahnitale u krucijalnim trenucima) po prelazima, usledeo je kraj pesme i uvrnuta tema je otpočela “Amazon”.

Nakon finalne eksplozije pesme, i gromoglasnog aplauza (koji je inače bio prisutan pri završetku svake pesme), započeta je, prvo stidljvo, a kada je Jasmina namestila klavijature (čije su bas deonice hladnog, robotskog senzibiliteta upotpunjavale zvuk benda upečatljivije nego što bi to mnoge bas gitare učinile), odlučno, tema pesme “Lambo”, čiji je refren Tišma iznenađujuće dobro otpevao, zadržavajući teatralnost koja je bila prisutna na kultnoj ploči “Nestvarne stvari” (čiji se koncept kao i na ostalim albumima iz tog perioda, nazire, više oseća nego što se jasno opaža) i interesantno je kako su, uprkos očekivanoj razlici između tih snimaka i sinoćnjeg izvođenja, sve vreme bili prisutni duh i atmosfera tog albuma, na neki potpuno neobjašnjiv i mističan način.

Usledele su agresivna “Muzika” i “Intima” sastavljena iz odličnih gitarskih deonica dočaranih Jasmininim zastrašujućim vokalima u kasnijem delu pesme, usledela je možda i najčuvenija, izrazito jednostavna, a kompleksna, kompozicija ovoga benda “Ogledalo Lune” koja je dobila inkluzivnu, devetominutnu interpretaciju sa izvanrednom dinamikom – tihi delovi (koje je gotovo neprimetno, a gotovo subliminalno razbijao visoki A ton na klavijaturi) su bili izuzetno tihi, glasni delovi su bili izuzetno glasni i ta glasnoća je proizilazila iz čiste, sirove sviračke energije benda, ne iz obilne količine distorzija i sličnih zvučnih manipulacija.

Stidljivo, ali precizno otpevani “Okean”, doveo je do “Baldera na prozoru” koji je stavio tačku, kako na “Nestvarne stvari”, tako i na sinoćnji nastup svojim haotičnim finalnim delom za vreme čijeg je bilo tehničkih poteškoća sa gitarom. Nakon ovoga, bend se poklonio i uprkos pozivima na bis, samo se vratio na binu i poklonio još jednom. Publika je širokogrudo podržavala i entuzijastičnim, horskim pevanjem ispratila pesme, naročito prateće vokale (koje su Bale i Jasmina upečatljivo i gotovo nepogrešivo pevali), međutim, nastajao je problem pri onim tihim delovima pesama, gde je instrumentalne deonice slabog intenziteta gutao žagor. To je, verujem, otežavalo kako publici, pa tako i muzičarima.

Bend je pomalo imao tremu, što je potpuno očekivano, tako da se dešavalo da neko promaši deonicu ili je ne iznese najsavršenije, ali te greške nisu bile neprijatne, već čak donekle simpatične. Bale, koji je inače bio kompozitor muzike i aranžmana pesama u Luni, igrao je vodeću ulogu u komunikaciji između članova na bini i često ih je, svojim opuštenim, vitalnim i afirmativnim stavom, oslobađao i svaki član se, uprkos suptilnoj plahovitosti, uživeo; čini se da im je bilo veoma drago što su se ponovo okupili i evocirali uspomene, i svoje i tuđe, uz neke od najvećih i najslojevitijih pesama koje je prostor nekadašnje Jugoslavije imao prilike da objavi.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Jedan komentar o ““Ogledala Lune” u Mikseru

Ostavite komentar: