Oda radosti za Dan Evrope

Novi Sad je, treći put za redom, velikim punk spektaklom obeležio 9.maj – Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope celodnevnim muzičkim programom na gradskim ulicama.

Nakon “PTTB” 2007. i “The Damned“ 2008. u ritmu Evrope su ove godine nastupali kao glavni izvođači na gradskom trgu Slobode: novosadski ska bend „Ringišpil“, hrvatski “TBF” i ipsvički punk bend “The Adicts”.

Dok je publika pristizala, zagrejavanje je otpočelo tačno u 20 časova uz ska-punk zvukove „Ringlišpila“ sigurnih, opuštenih i vidno zadovoljnih, kako su sami rekli – nastupom pred najvećim brojem ljudi koji im nisu imali ništa zameriti. Pesmom „Zeleni list“ hrvatskog pesnika Tome Bebića najavili su nastup splitske šestorke.

“The Beat Fleet”, tj. “TBF” jedinstven hip-hop sastav sa četiri studijska albuma, zvuka živih instrumenata nerazdvojnog od semplova, angažovanih i duhovitih tekstova, trojicom MC-eva, ne prestaje da napušta okvire i da se poigrava standardima hip-hopa. Mnogobrojna publika je sat vremena nonšalantno, u opuštenom ritmu učestvovala u „điru“. Interakcija je dovela do bacanja novčanika na binu u stilu našeg običaja kićenja muzike i otvorenom razgovoru prisutnih sa bendom. Iako drugi put pred novosadskom publikom Mladen Badovinac je otkrio iznenađenost načinom na koji ih srpska publika sama otkriva i prihvata, sumnju da će Evropa (tema večeri) mnogo toga doneti ali i odneti i plejlistu za čekanje poslednjeg časa ako slučajno dodje do predapokaliptičnog dana kao u njihovoj numeri „Smak svita“: Etta James – “At last”, Claude Debussy – “Clair de lune” I Radiohead – “Exit music (for a film)”… Zlu ne trebalo.

A na pravi spektakl se čekalo još četrdesetpet minuta kada se uz zvuke violine Dan-a Gratziani- ja u pesmi “Ode to joy” (Oda radosti) prvi put u svom tridesetpetogodišnjem postojanju pred ovim delom sveta poklonio čuveni engleski punk sastav “The Adicts”. Pre samo nedelju dana oni nisu verovali u svoju legendarnost u Srbiji a deset hiljada ljudi na trgu, po zvaničnoj statistici, prisustvovalo je događaju koji je vredelo čekati decenijama.

Prva asocijacija na “The Adicts” jeste imidž “droog-ova” iz Kjubrikovog filma “Paklena pomorandža” – bela odela sa crnim čizmama i cilindrima, pevač Keith “Monkey” Warren našminkan kao Jocker, nepromenjena postava od prvog dana i energični nastupi. Ništa manje od maksimuma, uz puno reči oduševljena Novim Sadom, pivom, ženama… ”The Adicts” su pružili sat i po vremena dugim nastupom, nesmanjenom žestinom i neprekidnim spektaklom.

Najpre su sa bine iz Monkey-jevih ruku poleteli špilovi karata, konfete, otvorio se kišobran da bi se u jednoj pesmi na njoj našla i grupa devojaka. Nije prošlo ni deset minuta nastupa kada je u publici zapaljena prva baklja, a šutka višegeneracijskih poštovalaca umela je da se raširi do polovine trga. Oni koji su se tu našli slučajno nisu ni pomišljali na odlazak jer je Jocker u šljaštećem odelu i ponosnog pogleda držao pažnju svih.

Smenjivali su se hitovi : “Let’s go”, “Chinese takeaway”, “Johnny was a soldier”, “How sad”, “Viva la revolution”, “Jocker in the pack”… Kulminacija nastala kada je bend vraćen na petnaestominutni bis i izazvao zemljotres “My baby got run over by a steamroller” i “You’ll never walk alone” koju se može nabrojati ko nije pevao dok je sa scene poletelo i preletalo među prisutnima velikih gumenih lopti.

Ostavite komentar: