Nišville ’09: Od čokoladnog baritona do tinejdžerske senzacije

Richard Galliano

Richard Galliano

Na trećoj večeri Nišville džez festivala u Tvrđavi su odzvanjali zvuci Mediterana Rišarda Galijana, dubok glas Džejmija Dejvisa, fuzija Eyot-a i saksofon mlade i talentovane Grejs Keli.

Kao i prve dve večeri program su otvorili Mađari. Ovoga puta to je bio Szilard Mezei Septet sa Matijas Šubertom. Oni su svirku počeli tačno u 20 časova, tako da je publika pred kojom su svirali bila malobrojna. Mađari su svirali autorski eksperimentali džez koji je prethodnih večeri bio izostavljen iz repertoara festivala.

Nišlije su i treće večeri pokazali da imaju kvalitetne džez sastave. Mladi bend Eyot predstavio se domaćoj publici instrumentalnom fuzijom džeza sa savremenim pravcima. Pokazali su da umeju bez greške da sviraju i da bez ijedne izgovorene reči animiraju publiku koja ih je nagradila snažnim aplauzima i povicima da se vrate na bis.

Earth stejdž je odjednom bio krcat muzičarima, tačnije big bendom sofijskog radija koji su predstavljali instrumentalnu pratnju Džejmiju Dejvisu, poznatom i kao ,,čokoladni bariton”. Kada je zapevao, svima u publici je bilo jasno odakle mu ovaj nadimak. Džejmi je kvalitetnim i dubokim vokalom narednih sat vremena proveo publiku kroz big bend aranžmane evergrin klasika. Džejmi je zaređao pop standarde “Night and Day” (Cole Porter), “Someday” (George Harrison), englesku verziju “Besame Mucho” (Consuelo Velazquez), “Round Midnight” (Theolonius Monk), “The Look of Love” (Burt Bacharach), “Nature boy” (Eden Abhez), “Isn’t She Lovely” (Stevie Wonder) , “My One and Only Love” (Guy Wood) i “You’ll never find” (Lou Rawls). Sjajan nastup je Dejvis završio bluzom i rečima ,,Ne možemo imati big bend bez bluza”.

Na redu je bila još jedna zvezda festivala – Rišard Galijano i njegov Tangaria kvartet. Narednih sat vremena publika je uživala uz zvuke Mediterana, Azurne obale pa i samog Pariza uz instrumentale ovog sjajnog harmonikaša.

Došlo je vreme da čujemo i virtuoznog arapskog bubnjara Jehia Kalila koji je nastupio sa svojim bendom Egyptian jazz fusion. Samo ime benda opisuje muziku koju sviraju. Na prošlogodišnjem izdanju Nišvila čuli smo Eftekasat-ovu fuziju tradicionalnce egipatske muzike sa savremenim pravcima. Ove godine Jehia je predstavio fuziju sa mnogo većim akcentom na egipatski folklor. Publika je igrala i veselila se uz orijentalne ritmove.

Mlada atrakcija, kraljevskog imena, Grejs Keli okupirala je Earth pozornicu festivala. Amerikanka korejskog porekla predstavlja jednu od najtelentovanijih mladih saksofonistkinja. Iako ima tek 17 godina, Grejs je izdala čak 5 albuma, a na nastupima nema treme i poput profesionalaca sa lakoćom ostvaruje kontakt sa publikom. Grejs Keli je oduševila nišku publiku svojim sviranjem, lepim glasom i najbitnije svojim pesmama. Nastup je počela sa obradom “Ain’t No Sunshine”, a nastavila je sa autorskim pesmama “Philosophical Flying Fish”. “So Nice”, “One on One”, “Do We Ever Really Forget?”, “The Nighttime”, “But Life Goes On”, “Happy Theme Song” i završila sa Teolonijus Monkovom “Round Midnight”.

Iako je program festivala bio pri kraju, zabava je tek počela. Na sky bini pojavio se Irving Luis Latin sa svojim bendom. Čikaški bluz u kombinaciji sa različitim muzičkim pravcima odraz su kvaliteta i jedinstvenosti ovog benda. Zanimljivo je da gitara nije bila dominantni instrument kao što je tipično za bluz, već truba.

Poslednje večeri festivala na programu su Incognito, Yildiz Ibrahimova, E-75, Randy Brecker, Daniel Marques Trio i niški sastav Moba sa Nadom Pavlović.

Ostavite komentar: