Nišville ’12: (De)funktno iskustvo

Bowie Funk ExperienceDrugo veče ovogodišnjeg Nišville festivala donelo je za nijansu manje uzbuđenja od prve večeri. To se osetilo i u posećenosti koja, iako na zavidnom nivou, nije uspela da nadmaši otvaranje. Razlog za tako nešto može biti nešto manje atraktivni line up, pogotovo ako imamo u vidu da su i Joseph Bowie i Jazzex već nastupali ranijih godina na Nišvillu. To recikliranje već viđenih izvođača može prerasti u problem. Na primer u nedelju nas očekuju Brand New Heavies koje smo takođe imali prilike da gledamo nedavno na istom festivalu. No, krenimo redom.

Program je otvorio niški sastav Pedjazz Quartet koji je do sada mahom nastupao po lokalnim klubovima što apsoultno ne znači da ljudima manjka kvaliteta za nešto veliko. Bend je sačinjen od iskusnih muzičara koje predvodi gitarista Predrag Simović, student a potom i profesor na prestižnom Berkliju. Njihov pristup džezu propratio je nepravedno mali broj ljudi ali oni koji su bili prisutni uživali su u toplim bojama gitare koja se,ruku pod ruku sa sumrakom, prošetala do zalaska sunca. Na repertoaru su se našle autorske stvari poput “Park Street Blues” i “Waltzing Jazz” ali i neki standardi poput Pat Metheny-jeve “Last Train Home” koja se suptilno pretvorila u verziju “Bože Pravde” kakvu niste čuli do sada. Željno iščekujemo album koji je u pripremi.

Drugi na redu su bili gosti iz Turske, EF Septet, koje predvodi iskusni Emin Findikolglu. Bend je imao i lepšu polovinu, ali bukvalno, pošto su u njegovom sastavu i četiri dame. Jedna se naročito izdvojila a to je Meltem Unel koja je svojim glasom oduševila sve prisutne. Zaista je teško bilo poverovati da onakav glas (a la Nina Simone) dolazi iz onog žgoljavog devojčeta. Definitivno jedno od iznenađenja večeri. Repertoar im je bio pitak i opuštajući i verovatno nikom nije bilo teško da uživa u njihovom nastupu.

Jedni od hedlajnera večeri bili su Brussels Jazz Orchestra sa Mariom Joao i Davidom Linxom na vokalima. Publike je već bilo u velikom broju i svi prisutni su mogli da vide njihovu verziju čuvene Geršvinove opere “Porgi i Bes”. Krajnji rezultat je diskutabilan. Aranžmani su znatno drugačiji od originala i fanovima izvorne verzije ova je vrlo lako mogla da se ne dopadne. Orkestar je svoj deo posla odradio fenomenalno. Maria i David sa druge strane su se možda i previše trudili da dramatizuju i scenski upotpune celu stvar iako im se vokalne sposobnosti ne mogu osporiti, uprkos poprilično zastupljenom sketovanju. Portugalka je sigurno veliki broj prisutnih svojim stilom pevanja podsetila na Bjork.

U uvodu već pominjani Jazzex je bio sledeći. Akapela sastav iz Ukrajne krenuo je laganim tempom izvodeći mahom tradicionalne Francuske i Španske numere. Od poznatijih tu su se našle “Besame Mucho” ali i pesma “Venus” holandskog sastava Shocking Blue poznata svima iz Džiletove reklame za žene. Možda zvuči čudno ali publiku ispred bine je razmrdala neka Gruzijska tradicionalna pesma koju niko živ verovatno nije razumeo ali je imala veseli prizvuk. Simpatije publike pokupio je jedan od članova koji je glumio bas i bio sasvim odličan u tome iako je povremeno “varao” i ,verovatno po navici, svirao na kablu od mikrofona. Pred kraj nastupa izveli su i Michael Jacksonovu “Bad”a za sam kraj su izmamili osmeh svih prisutnih kada su počeli da izvode “Đurđevdan” a potom i Tozovčevu “Ovamo cigani” na zavidno pogođenom srpskom.

Prvobitno je gospodin Defunkt bio najavljen u društvu Jamaaladeena Tacume koji je iz opravdanih razloga morao da otkaže gosotvanje. Kao sasvim adekvatna zamena pokazala se Kim Clark čiji prsti nisu prestajali da kidaju žice na basu tokom celog nastupa Funk Expirience-a. Bowie je bio hiperaktivan kao i uvek. Pevao je, skako, svirao, trčao i znojio tokom celog nastupa što je publika znala da ceni pa je tako nastup bio podgrejan zaista razigranom i pozitivnom atmosferom u publici.

Drugo veče Nišville jazz festivala zatvorio je italijanski sastav Nema Problema koji su ljudi mogli da čuju i na keju, tačnije na besplatnom River stejdžu na kome se program održavao 14. i 15. avgusta. Muzika ovog sastava duboko je ukorenjena u balkanskoj i romskoj muzici ali pored Bregovića na listi uticaja se ipak nalaze i imena poput Charlesa Mingusa. Ovom orkestru Srbija nije strana pošto su već nastupali u Guči pa tako nema sumnje da je završnica druge večeri protekla u veselom raspoloženju.

Pola festivala je prošlo i donelo mnogo zanimljivih otkrića. Videćemo večeras šta se krije u drugoj polovini.

Foto: Marija Veljković

Ostavite komentar: