Nišville 2011: Meteorska kiša uz Stanleya Jordana

Stanley Jordan trio

Jedan od najpoznatijih i najbogatijih meteorskih rojeva Perseida sinoć je mogao da se vidi iz Srbije, a na žalost zbog jakog osvetljenja samo se po koja zvezda padalica mogla videti sa festivalskog prostora Nišville džaz festivala na kome su nastupili kvartet Eline Duni, gitarista Joni Vidal u pratnji svog “zvezdanog” benda (bend “Estrellas”), Lari Vučković trio uz vokale Džeki Rajan, trio Ivana Ilića, Robert Tili sa Pan bendom i gitarista magičnog dodira Stenli Džordan.

Pred manje od 50 ljudi, drugo festivalsko veče otvorila je albanska pevačica Elina Duni. U pratnji svog kvarteta izvela je tradicionalne pesme iz Srbije, Bugarske, Grčke i Albanije, na izvornim jezicima. Navika da se ne dolazi na vreme ili da se slušaju samo hedlajneri, ponovo je ostavila utisak negostoprimstva ze bend kome je pripala ta “nesreća” da nastupaju na startu večeri.

Joni Vidal i Estrellas bend u četvrtak su na besplatnoj bini u Tvrđavi napravili sjajnu atmosferu i zabavljali razigranu publiku. Ovoga puta publika koja se tek prikupljala u većem broju, uglavnom je sedela i tek se pred kraj njihovog nastupa odlučila za interakciju. Bend je imao odlične i vesele izvedbe latino pesama poput Tito Puentove “Oye como va” i hitova Gipsy Kingsa “Volare” i “Bamboleo”.

Za sve one koji umeju da udobno smešteni u svoje stolice uživaju u vrhunskom džezu, Leri Vučković i Džeki Rajan bili su pun pogodak. Vučkovićev trio sa nekoliko instrumentalnih kompozicija zagrejali su prisutne dok im se nije pridružila američka pevačica Džeki Rajan čiji je glas ostavljao sve bez daha. Posebno treba pohvaliti Čaka Mekfirsona i Pola Kelera koji su sa Vučkovićem delovali izvrsno na bini.

Ivan Ilić trio prikazao je jednu odličnu instumentalnu džez fuziju, promovišući pesme sa “Dirty Shoes and High Heels” objavljenog 2006. godine. Gitarista je bio dobar uvod u ono što je sledilo, a to je nastup Stenlija Džordana.

Stenli Džordan je poznat po tehnici “touch tapping”, koja podrazumeva sviranje obema rukama na vratu gitare. Njegov “magični” dodir poput sviranja klavira na gitari sinoć je prisutne ostavio sa otvorenim ustima kako sa nevericom slušaju nesvakidašnje gitarske aranžmane džez klasika. Džordan bi povremeno dokazivao da mu za sviranje gitare treba samo jedna ruka, dok bi drugom istovremeno svirao klavir. Popeo bi se i na stolicu da malo sa visine pokaže znanje, a na kraju se i bacio na zemlju u stilu rok zvezda. Kada su u pitanju rok zvezde, Džordan je imao i svojevrstan omaž Hendriksu i Pejdžu izvevši netipične verzije pesama “Little Wing” i “Stairway To Heaven”. Koncert koji je sinoć viđen je definitivno nešto nesvakidašnje a Džordanovom gitarskom umeću se treba samo diviti.

Nimalo lak zadatak nije bio ostavljen Pan bendu predvođenim bluzerom Robertom Tilijem, da prate takav nastup. No, bluz u kombinaciji sa odlično raspoloženom publikom uvek daje pozitivne rezultate, pa je tako bilo i na Našvilu.

Foto: Irena Spasić

KLIPOVI:

IZVEŠTAJI SA PRETHODNIH VEČERI:

Nišville 2011: Swing i reggae u hladnoj noći

Ostavite komentar: