Nišville ’14: Electro-funk žurka Candy Dulfer

Candy Dulfer; foto: Marija Veljković

Candy Dulfer; foto: Marija Veljković

Na svom trećem nastupu u Nišu, saksofonistkinja Kendi Dalfer ponovo je uspela da zadivi publiku Nišvil džez festivala na drugoj festivalskoj večeri. Nisu izostale ni majstorije gitarskih majstora Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića, kao ni audio-vizuelna predstava poznatog orkestra iz Brisela.

Assaf Kehati

Assaf Kehati

Još jedno veče na Tvrđavi otvorio je izraelski sastav koji predvodi gitarista Asaf Kehati. Zanimljivo, muzičar nije svoj stil bazirao na orijentalnoj muzici, već je publika doživala jednu finu fri-džez svirku. Često je gitarista komunicirao sa publikom i pravio atmosferu za svoje pesme koje su uglavnom bile sa njegovog predstojeće albuma “Naked“. Na kraju je sa prisutnima podelio i svoje oduševljenje srpskom kuhinjom.

Življe i melodičnije zvučali su meksikansi Manglares sa svojim autorskim kompozicijama čiji stil obuhvata latino džez, flamenko pa i fank. U Niš su došli i u nešto izmenjenom sastavu, pa nismo za flautom čuli Nadiju Alkazar.

Manglares

Manglares

Nišlije su pre dve godine imale priliku da na istom mestu slušaju Brussels Jazz Orchestra kada su izveli svoju interpretaciju džez opere “Porgi i Bes”. Ali to nije moglo da ih pripremi za njihov novi koncert jer je koncept nastupa bio potpuno drugačiji i možda nešto sasvim novo u džez svetu. U pitanju je bio audio-vizuelni koncept “Graphicology” koji kombinuje džez strip Filipa Paketa i bendovu muziku. Table iz stripa prikazivane su na video bimu i pratile su muziku, ili je zapravo muzika pratila strip. Najsigurnije je reći da su se međusobno dopunjavali. Malo bolji poznavaoci džeza mogli su lako da prepoznaju da radnja stripa prati priče o džez velikanima popu Luisa Armstronga, Čarlija Parkera i drugih. Prijatan 70-ominutni koncert pružili su izvođenjem pesama poput “Graphicology” (iz 4 dela), “Bird”, “Louis”, “The Blues”, “Smillin’ ” i “The Portrait”.

Brussels Jazz Orchestra

Brussels Jazz Orchestra

Jedan od najiščekivanijih koncerata na celom festivalu je bio onaj koji su priredila dva majstora gitarskog zanata Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić. Iako je za njihove prethodnike na bini bilo nemoguće naći slobodnog mesta za sedenje, kritična masa i prava gužva su se napravili upravo za vreme akustičnog dua. Na žalost, povremeno je bilo tehničkih problema, jer se na trenutke gubio zvuk sa jednog zvučnika, ali je to vremenom rešeno i nije nimalo narušilo prisnu atmosferu ove gitarske pripovetke. Probiranje po žicama oblikovalo se u pesme poput “Jovano Jovanke”, “Uči me majko, karaj me”, “Kaladžijsko oro” i druge tradicionalne pesme. Sam nastup je završen zdušnim zahvaljivanjem Vlatka Stefanovskog koji je Nišvil uporedio sa Vudstokom, istakavši da je baš sinoć pre 45 godina održan čuveni festival u Americi.

Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić

Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić

Iako već treći put svira u Nišu, i direktor festivala Ivan Blagojević je predlaže za počasnog Nišliju, Kendi Dalfer je ponovo privukla ogroman broj ljudi koji je bio spreman za njen novi šou. Treba napomenuti da se do sada svaki nastup saksofonistkinje u Tvrđavi do sada razlikovao. 2009. godine je vladala prava fank atmosfera, a imala je pored MC-a i pevačicu u bendu. Dve godine kasnije je nastupala sa ocem kada je koncert bio zabavnijeg karaktera i uglavnom sastavljen od obrada.

Ovoga puta Kendi je predstavljala novi album “Crazy” i promenu u stilu kojim kombinuje fank zvuk sa elektronikom. Ali, bez DJa i matrica, već je sve izvođeno uživo na bubnjevima, gitari, basu i naravno saksofonu. Zanosna Kendi je povremeno i pevala, ali je glavnu vokalnu liniju i ulogu animatora publike imao MC Rikardo Burgrust. Tako je publika u Nišu imala priliku da čuje odličan dabstep i dab izveden na pravim instrumentima, a ne isprogramiran na računaru. Neke od izvedenih numera bile su “Happiness” i “Hey Now” koju je publika pevala sa bendom na Rikardov poziv. Već u prvom delu koncerta našla se i produžena, izmenjena verzija “Lily Was Here”. Kendin najveći hit svaki put drugaije zvuči uživo i teško je reći koje izvođenje na Nišvilu joj je bilo najbolje. Možda baš sinoćni gde su ona i gitarista Ulko Bed imali fanstatičan instumentalni duet.

Candy Dulfer

Candy Dulfer

Posebnu pesmu dobio je bubnjar benda Ruben van Run, poznat i kao DJ Kikke, energičnu “Bass in Your Face” nakon koje mu je iznet manji set bubnjeva, bliže publici, na kome je odradio bubnjarski solo segment i ostavio publiku bez teksta. Usledila je pesma “History”, kojom su opevana sva zlodela i ratovanja koja nas okružuju, a potom i poznati hit “Pick up The Pieces” (u originalu Average White Band). Kendi i njen bend su se zatim povukli i prvi su na festivalu pozvani na bis gde je izvedena kompozicija “Full Moon”.

Vlada Maričić band

Vlada Maričić band

Dobar deo publike se razišao kada je krenuo poslednji koncert večeri, sprskog pijaniste Vlade Maričića i kubanske pevačice Nidije Moje. Fank, latino, balkanska muzika, sve se spojilo u jedno tokom koncerta na kojem je mahom predstavljan album “Romano Cubano“. Posebno oduševljenje nastalo je tokom izvođenja Vladine poznate kompozicije “Bolero Negotino”, ali i “Hasta Siempre Comandante”, posvećene kubanskom revolucionaru Če Gevari. Nidija je bila očaravajuća i sa publikom je komunicirala delimično na srpskom, delimično na španskom.

Večeras na festivalu publiku očekuju sjajni koncerti Irene Blagojević, Vox Arsane, Viva Voxa, Empiricala, Septembera, Mop Mop-a i Estundiantine.

Ostavite komentar: