Nišville ’13: Ovacije za Jazzanova i Duška Gojkovića

dusko_gojkovic

Duško Gojković; Foto: Marija Veljković

Treće večeri Nišville džez festivala najbolju atmosferu napravili su majstor trube Duško Gojković i kasnije nemački sastav Jazzanova sa Polom Rendolfom. Na Tvrđavi su sinoć još svirali Gadjo Dilo, Niccolo Feraci quartet, Akaga, Adam Nusbaum ZZ Quartet i Mambo Stars sa Urošem Perićem.

Pretposlednje veče na Tvrđavi otvorili su Gadjo Dilo, bend iz Grčke predvođen sjajnom vokalistkinjom, koja je svojom harizmom “kupila” publiku. Grci su izvodili kombinaciju svoje tradicionalne muzike sa džipsi svingom – Manuš džipsi džez. Kako se iz biografije moglo pročitati, ali i primetiti sinoć na bini, jedan od glavnih uticaja je Đango Rajhart.

akaga

Akaga

Kvartet Nikolo Feracija dolazi iz Italije. Uz Feracijev kontrabas sa bine su se još slušali klavir, saksofon i bubanj. Muzika im se bazira na evropskom džezu, a autorski materijal povremeno je dobijao i formu slobodnog (free) džeza.

Bugarski Akaga bio je najavljen kao neka džez, da kažemo, “papazjanija”, tačnije mešavina svakakvih (naizgled) nespojivih pravaca. Umesto svega toga, bend se odlučio da predstavi set koji je bio uglavnom neka rok-fank-džez fuzija, što je sa njihovom duvačkom sekcijom ispalo jako dobro. Nastup im je delovao i nekako skraćeno, možda zato što se satnica, za pohvalu, ove večeri maksimalno poštovala kako bi Duško Gojković nastupio tačno na vreme.

Pre nego što je počeo koncert Duška Gojkovića i njegovog Belgrade Summit okteta, lokalna slikarka Dubravka Katić u dogovoru sa organizatorima našem trubaču je uručila njegov portret. Gojković, ponovo na Nišvilu, imao je izuzetan džezerski koncert. “Latino Samba”, “Samba Tzigane”, “Balada za Majlsa”, “Summertime” i druge kompozicije umiljato iz Gojkovićeve trube plovile su Tvrđavom. Na kraju je Gojković zasluženo dobio stojeće ovacije, i pozvan je na bis.

Sjajni džez bubnjar Adam Nusbaum sa ZZ kvartetom muziku bazira na improvizaciji, kao jednoj od specifičnosti džeza kao muzičkog žanra. U pitanju je bila promocija novog albuma “Beyond The Lines”. Odličan koncert na kome se nije znalo ko je bolji muzičar.

paul_randolph

Jazzanova ft. Paul Randolph

Glavne zvezde večeri, za malo mlađu publiku, bili su namački Jazzanova sa pevačem Polom Rendolfom. Figura nalik Leniju Kravicu, bio je harizmatičan, razigran na bini i pre svega Pol je odličan pevač. Majstori moderne džez fuzije uklapaju odlično elektroniku, fank, rok i džez u svoje pesme. Pol je koncert počeo kao basista, a kasnije je isključivo preuzeo ulogu vokaliste. U toku nastupa kao rekvizite je koristio pištaljku i megafon, što je samo uzburkalo atmosferu u publici. Definitivno najveća gužva tokom ove tri večeri, gde se igralo, pevalo i veselilo. Iako je prvi deo seta bio usporeniji, polako su se zahuktavali i ostavili i više nego pozitivna utisak, a zasluženo su pozvani i na bis. Jedini minus koncertu je što se ispred bine, gde je bila najveća gužva lošije čuo zvuk, pre svega glas. Ali su zato oni malo “udaljeniji” imali perfektan zvuk.

Veče je zatvoreno još jednim dobrim koncertom. Uroš Perić, rođen kao Slovenac, poreklom Srbin, ne samo da ima identičan glas Reja Čarlsa već uspešno skida i njegove pokrete. A njegova muzička interpretacija Reja Čarlsa je više puta nagrađivana, što dovoljno govori o njenom kvalitetu. Do kasnih sati uživalo se uz “Georgia on My Mind”, “Mess Around”, “Drown In My Own Tears”, “Hit The Road Jack”…

Piše: Miloš Najdanović
Foto: Marija Veljković

Open stage: Svi na ZAA

zaa

Zaa; Foto: Nemanja Đorđević

Кvartet Rocher je ovog puta otvorio Open Stage. Oni su svirali samo za sebe, jer ljudi uopšte nije bilo, pa smo se I navikli da prvi bendovi odrade svirku kao na tonskoj probi ili na svojoj probi.

Ad Libitum iz Italije je svojim veselim ritmovima zagrejao novopridošlu publiku, pa ih iznenadio nekim obradama od kojih je jedna bila “Stand by me”. Kao što I njihov naziv benda govori, svima su bili po volji prilikom nastupa.

U pauzama je za klavijaturom svirala I pevala Sonja Agata Bišćanin koja je prošle godine bila učesnica festival u vidu volontera, a sada je obradama I nekim svojim pesmama predstavljala Hrvatsku na Nišvillu.

Lorna Wing za sve ljubitelje swinga, duba ovo je bio pravi sastav. Kombinacijom električnih instrumenata sa akustičnim I divnim melaholičnim ženskim glasom Beograđani osvajaju u potpunosti publiku, jer su ih poslali u neki drugi svet.

Ono što se na open stejdžu čekalo jeste ZAA. Kruševljani neviđenom energijom kreću sa nastupanjem i tako ostaje do samog kraja. Nastupi na festivalima im nisu strani, te znaju kako da osvoje publiku. Definitivno su nešto što se čekalo cele večeri što se pokazalo najvećom gužvom na ovoj bini tokom trajanja ovogodišnjeg festivala. Vladalo je oduševljenje u publici, igralo se uz hitove “99 Hope”, “Time”, “No War” i druge. Na kraju su pozvani na bis, ali zbog satnice nije im bilo dozvoljeno da usliše zahtev publike.

Lenhart Tapes DJ za kraj, kako bi verovatno bilo što raznosvrsnije, jer bi na ovom stejdžu trebalo biti za svakog po nešto. Od džeza do elektro swinga se vrtela muzika sa kaseta, što je specifičnost ovog performansa, te smo tako i završili ovo veče.

Piše: Anđela Jovanović

Ostavite komentar: