Nišville ’13: Majstorija Kyla Eastwooda

Kyle Eastwood Band

Kyle Eastwood Band; Foto: Marija Veljković

Iako su svirke u okviru Nišville džez festivala počele u sredu uveče na Keju i nastavile se na besplatnim binama tokom četvrtka, glavni festivalski program zvanično je otvoren sinoć nastupima Kafe ball, Elmhurst big benda, Stjepka Guta, Reja Đelata, Kajla Istvuda, Huberta Tabsa i Vasila Hadžimanova.

Otvaranje festivala pripalo je lokalnom sastavu Kafe ball, predvođenom kompozitorom i pijanistom Zoranom Mamutovićem. Širili su Tvrđavom latino ritmove kombinovane fankom, džezom i etno muzikom. Na repertoaru, između ostalih, imali su pesme posvećene Šabanu Bajramoviću (“Šaban funk”) i Esmi Redžepovoj (“Esma”). Iako rade kao trio Mamutović-Pisković-Milovanović, sinoć su na bini imali ispomoć prijatelja Milana Stojanovića, Vladimira Simonovića, Stivena Durmiševića, Stanislave Petrović i Nenada Jovanovića.

Pozitivan utisak na publiku ostavili su talentovani studenti koledža Elmhust u čijem big bendu sviraju. U izvođenju džez standarda pomogao je pri samom kraju i saksofonista Stjepko Gut. Gutu je tom prilikom gradonačelnik Niša Zoran Perišić uručio nagradu festivala za životno delo. Omladinci sa džez odseka pokazali su da itekako imaju budućnst u ovoj vrsti muzike.

Rej Đelato je istupio u odelu poput pravog gospodina, kako i dolikuje sving izvođaču. Rej je pokazao da je jednako dobar pevač kao što je i saksofonista. U stilu Frenka Sinatre, Dina Martina i Kaba Kaloveja izveo je neke popularne američke sving klasike poput “Everybody loves somebody”, “As times go by”, “Just a Gigolo”, kao i neke italijanske. Razmrdao je publiku, a na kraju su svi sa bendom zapevali odjavnu autorsku numeru “Get off the phone”.

Da iver ne pada daleko od klade pokazao je Istvud junior koji je na oca povukao afinitet prema džez muzici. Pred sam koncert predstavnik američke ambasade uručio je nagradu za doprinos džezu koja nije namenjena Kajlu več Klintu. Kajl nije bio previše entuzijastičan, a i što bi kada ga organizatori drže u senci poznatog glumca i reditelja. Da je Kajl svoj čovek i sjajan muzičar publika je primetila već sa prvim notama. Prsti su majstorski radili nebitno da li je u tom trenutku svirao petožičani električni bas ili kontrabas. Svirali su mahom sopstvene kompozicije, sa po kojim standardom. Oduševljenje je nastalo kada je trubač benda instrumentom proizvodio efekat zujenja mušice. Neke od pesama koje su izveli su: “From Rio to Havana”, “Samba de Paris”, “Marrakesh” (Istvud prvi put svira gudalom), “Big Noise”, “A Night in Senegal”…

Crnac u belom odelu Hjubert Tabs , poznat po radu sa bendom Tower of Power, na Nišvilu je nastupao u pratnji benda Blues and Soul River. U bendu se nalazio i sjajni bubnjar koga se Nišlije sećaju iz benda Mango Džerija pre dve godine, a sinoć je ponovio taj svojevrstan bubnjarski performans udaranja palicama svega i svačega po bini. No, zvezda je ipak bio sjajni vokalista Tabs, kao i specijalni gost, saksofonista Stiv Huks, koji je u jednom trenutku majstoriju demonstrirao svirajući dva saksofona istovremeno. Tabs je svojim glasom i energijom prosto oduševio sve u publici. Svi su bili na nogama, igrali i pevali poznate pesme poput “Superstition” (Stivi Vonder), “Blame it on the boogie” (Jackson Five), “Ain’t No Mountain High Enough” (Marvin Gej), “Unchain my Heart” (Rej Čarls), “You Are So Beautiful” (Džo Koker) idt.

Najveća gužva logično je bila za domaćeg izvođača, a Vasil Hadžimanov u kom god sastavu da nastupa biće jedan od miljenika niške publike. VH Bend izvodio je sjajnu džez fuziju, a pored starijih hitova, bend je premijerno izvodio i pesme sa aktuelnog albuma “Can You Dig it?”. Sjajan šou bio je idealan za zatvaranje prve festivalske večeri na Tvrđavi.

Piše: Miloš Najdanović

Open stage: Na mladima svet ostaje

nisville

Open Stage je bina koja je besplatna, isto kao i Welcome Stage. Dok svirka na Welcome Stageu još uvek traje, počinje se sa programom na otvorenoj bini u Tvrđavi, na kojoj svake večeri od 19 sat nastupaju uglavnom sastavi iz Srbije. Sa zakašnjenjem od nekih pola sata kreće sa nastupom najmlađi sastav na festivalu Jazz Project.

Jazz Project je sastav iz Čačka, a ovaj trio je nastao 2010. godine i ono što je interesantno o njima, jeste da sigurno imaju najmlađeg bubnjara na festivalu (svega 14 godina). Kao što obično biva kada neki bend nastupa prvi, publike nema nigde, pa je tako njihov nastup propraćen minimalnom posetom od nekih desetak ljudi. Sviraju samo autorsku muziku, a jedna od njihovih stvari koju su izveli jeste „Heavy Project“.

Nešto malo stariji i iskusniji TG Collective dolazi iz Velike Britanije. Mešavinom flamenka, romskog džeza i još par pravaca, razmrdali su malo novopristiglu publiku. Duo gitarista, flauta, kontrabas, klarinet i udaraljke čine ovaj sastav, ali se sve vreme jedan od gitarista trudio da dominira i pokaže svoje veštine koje poseduje svirajući akustičnu gitaru.

U pauzama između sastava svirao je Mark Rainey, nezavisni umetnik iz Niša, koji je promovisao svoj EP „Stay“. Marku je dat toliko mali prostor na bini, da je zaista razočaravaljuće. Jedan ćošak, mikrofon i malo osvetljenog prostora dato je za umetnika iz našeg grada. On je svojom emocijom i ljubavlju prema sviranju ispromovisao najbolje što je mogao svoje pesme, koje možete skinuti na sajtu Balkanrock Recordsa.

Umesto Rain Dogsa, kako je najavljeno, na binu se pojavio Cotton pickers iz Mladenovca. Rok bluzeri su malo tvrđim zvukom od prethodnih sastava, privukli pažnju i učinili da veče bude raznoliko. Sve numere koje su odsvirane bile su sa njihovog prvenca „Slaughterhouse Blues“, koji sadrži deset numera.

I za kraj, Al Jazzyra koji su definitivno dali sve od sebe da zatvore ovo veče kako dolikuje, pa su kombinaciju DJ seta sa uživo nastupima instrumenata napravili sjajnu atmosferu, te je publika za kraj imala nešto nesvakidašnje i odličnu mešavinu muzičkih pravaca.

Piše: Anđela Jovanović

Ostavite komentar: