Nišville ’12: Vuvuzela simfonija

Amir GwirtzmanNišville džez festival bliži se kraju, a treće veče ravnodušnim nikog nije ostavio multiinstrumentalista Amir Gvircman koji je među instumentima, između ostalih, imao vuvuzelu, rog i gajde. Ipak, za njim nisu zaostajali ni Naked, Opus 5, Toni Kitanovski, Adrijan Gaspar trio, kvartet Lolo Meiera i Ras Abraham sa Irie Vibes.

Veliku štetu da otvore treće veče dobio je beogradski bend Naked. Na veliku štetu kažem samo zato što je u pitanju bio energičan i kvalitetan nastup koji je propratio oskudan broj ljudi. Koliko su zaintrigirali čak i same učesnike festivala, govori to što se Amir Gvircman samoinicijativno popeo na binu i zasvirao sa njima. Da su stavljeni na kraju te večeri, ne bi bilo sumnje da bi se danima pričalo o njihovoj džez fuziji.

Adrijan Gaspar, austrijski pijanista sa svojim triom ispunio je očekivanja i nije čudo što ga smatraju budućnošću austrijske džez scene. Njemu su se ovom prilikom na bini pridružili sjajni brazilski trubač Gabrijel Rosati i rumunski saksofonista Lusijan Nagi.

Pravi biser ovogodišnjeg izdanja Nišvilla dolazi iz Izraela. Već pomenuti Amir Gvircman priredio je nesvakidašnji koncert. Prva specifičnost je što toko koncerta snimi jednu deonici, snimi je i onda je lupuje dok preko nasnimava nove deonice. Tako da neodstatak benda, sam Gvircman popunjava bez problema. Druga specifičnost su instrumenti koje je svirao. Pored tradiconalne frule i više vrsti saksofona u ustima su mu se našle još škotske gajde, rog, vuvuzela i još nekoliko instrumenata koji su autoru ovog teksta nepoznati. Treća odlika je sama muzika koju izvodi. To je njegova sopstvena interpretacija balkanske, istočnjačke, džez pa čak i klasične muzike. Na bini su mu se pred kraj pridružili još bubnjar i klavirista – Jaron i Eden Bahar. Za pohvalu je što je Amir za ovu priliku naučio dosta od srpskog jezika. I umesto samo izlizanih “hvala”, na solidnom srpskom se baš raspričao sa publikom.

Opus 5, malo zasenjeni Gvircmanom, podsetili su na klasičan džez i vreme Čarlsa Mingusa. Jedan deo benda već je svirao na Nišvilu kao deo Mingus Dinastya, pa nisu strani publici, a ni ona njima. Upriličili su prisutnima jako kvalitetan džez, a ovo je bila prva prilika da se na ovim prostorima uživo čuje njihov debitantski album.

Na legendarnog belgijskog gitaristu Django Rajharta, podsetio je kvartet pedvođen Lolo Meireom. Romski sving na klasičnim gitarama jako zanimljivo zvuči kada mu se pridruži violina i naravno, neizostavni kontrabas. Možda se očekivala živahnija muzika, ali i ovo je bilo dovoljno da se publika raspleše ispred bine.

Romskoj muzici tu nije bio kraj, razdraganiju stranu ove muzike, i više sklonu balkanskim prostorima priredili su makedonski gitarista Toni Kitanovski, kubanski perkusionista Oskar Salas i bend Cherkezi. Romska muzika ukombinovana sa latino ritmom podsetila je pomalo na pokojnog Šabana Bajramovića i Cubismo.

Završnica večeri pripala je jamajčanskom rege bendu Irie Vibes predvođenom Rasom Abrahamom. Da je to bio pun pogodak organizatora, u prilog ide što je prostor vrvio od ljudi koji su neprestano igrali.

Do sada festival teče bez nekih većih propusta, satnica se poštuje, a broj posetilaca je na zavidnom nivou. Doduše, primetno je da je prve večeri bilo mnogo više ljudi pri samom startu večeri, dok se drugo i treće prostor popunjava tek u nešto kasnijem terminu. Večeras se očekuje najveća poseta zbog koncerata Get the blessing i The brand new heavies. Na programu su još Lepi Jova, Sentimental swingers, Andres Bergkranc i Eyot.

Foto: Marija Veljković

Ostavite komentar: