Nišville ’12: Plava violina i afro ritmovi

Jean-Luc PontyPosle dve večeri uvertire i besplatnog programa na niškom keju, Nišville jazz festival sinoć je i zvanično otvoren. Možda najveća gužva viđena na festivalu u poslednjih nekoliko godina, okupila se juče u Tvrđavi kako bi propratila muzičke velikane Žana Lika Pontija, Mercy projekat sa Džonom Patitučijem i Jonom Kauherdom, kao i bend Osibisa.

Otvoranje je pripalo velikim nadama džez scene, jako mladom sastavu Jazzbooka koji je upravo na ovom festivalu, i okupljen na inicijativu organizatora, pre dve godine debitovao. Od tada su već stekli zavidno iskustvo za svoje godine i uz Eyot definitivno predstavljaju džez budućnost Niša, pa i Srbije.

Na samom otvaranju, uručena je i prva od tri nagrade te večeri. Novoizabrani gradonačelnik Niša Zoran Perišić, uručio je nagradu za životno delo legendarnom Milivoju Mići Markoviću. “Srećan sam što sam dobio ovu najveću sprsku džez nagradu jer to znači da sam nešto u životu i muzici uradio i da je to neko i primetio”, rekao je Marković tom prilikom.

Iako je četvrtak, italijanski Lydian Sound Orchestra ipak je premijerno izveo svoj “Black friday” (crni petak) repertoar. U pitanju je njihov novi projekat posvećen dvojici džez velikana – Teolonijusu Monku i Žilu Evansu. Ovaj nonet predvodi dirigent Rikardo Brazale, koji je sa dosta posvećenosti i energije rukovodio bendom i postarao se da legende dobiju vrodostojnu posvetu. Bila je to opuštena džez svirka u kojoj su pravi ljubitelji žanra itekako uživali.

Prava džez poslastica je tek sledila. Svetski poznati violinista Žan Lik Ponti napokon je u Nišu. Ponti je trebalo da nastupi još prošle godine, ali ipak, uz godinu dana zakašnjena, stigao je u Tvrđavu. Za Pontija kažu da je pokrenuo talas džez violinista, instrumenta koji je ipak tipičan za klasičnu muziku, ali pored džeza, on ima dosta dodirnih tačaka sa rok muzikom. Ta kombinacija džeza i roka sinoć je zvučala sjajnom. Nije ni čudo što je Frenk Zapa unajmio upravo Pontija na snimanju nekih od njegovih najboljih albuma. Pozitivnu notu imao je segment pesama sa albuma “celtic steps”. Zanimljivo je da je sinoć u njegoovm bendu debitovao basista Adrijan Fero, kome je pritom bio i rođendan. Iako mu je ovo debi, Fero nije pokazivao tremu, a Ponti mu je ostavljao dosta slobode za soliranje, čak je dopustio da ga možda i malo zaseni. Verovatno je to bio dobar test za ovog sjajnog basistu. A i eto, makar će imati još po čemu da pamti Niš. U jednom trenutku je Francuz promenio violinu i umesto tradicionalne boje drveta, zasvirao plavu električnu violinu, prizor koji se retko viđa. Lepa muzika – lepa violina. Treba još pomenuti odličan bubnjarski solo koji je bio, u žargonu rečeno, “razbijački”. Žanu Liku Pontiju je ovom prilikom dodeljena i “Car konstantin” nagrada za izuzetan doprinos razvoju džez umestnosti.

Pontija je teško bilo pratiti, a to je pokušao Mercy project Jona Kauherda koji čine “all star” imena – Džon Patituči, Brajan Blejd i Stiv Kardenas. Bend je promovisao istoimeni debi album, koji je prvi zvanični pod imenom Jona Kauherda. Bila je to izuzetna, klasična, džez svirka. Prava kombinacija tradicionalnog i blago modernog džeza. O samoj virtuoznosti muzičara zasebno nema smisla pričati, a maksimalno su se trudili da se niko ne ističe i budu pravi bend.

Džez monotoniju, tj. laganiji tempo koji su dotadašnji izvođači forsirali, presekli su pioniri world muzike – karipsko-afrički bend Osibisa. Tu se već igralo, kako ispred bine, tako i na njoj. Bogat instrumentarij se smenjivao, a dominirale su različite vrste perkusija. Očekivano, jer je to ipak bend koji neguje afro pop zvuk. Veseli ritmovi bili su idealni za razmrdavanje kukova. Repertoar su pretežno činili njihovi hitovi, što je sjajno za prvi nastup u Nišu, a krunu koncerta činila je hitčina “Sunshine day”. Tediju Oseji, osnivaču benda, grand prix festivala “Šaban Bajramović” uručio je niški pisac Dejan Stojiljković.

Prvo veče zatvorio je kvintet Aleksandra Kunhe. Večeras su na programu Brussels jazz orchestra sa Marijom Žoao i Dejvidom Linksom, Nema problema, EF-Septet, Pedjazz kvartet, Jazzex i Bowie Funk Experience sa malom izmenom u postavi – umesto Takume dolazi basistkinja Kim Klark nazvana “ženski Ron Carter”.

Foto: Marija Veljković

Ostavite komentar: