Nišville ’08: Miris džeza na Tvrđavi

160823

Stočelo Rosenbergu (Stochelo Rosenberg), vođi benda Rosenberg Trio, sinoć je na trećoj večeri Nišvil džez festivala dodeljena nagrada „Bata Anastasijević“ za doprinos u muzici.

Koncerti na Tvrđavi pokraj Nišave počeli su u 8 sati i 30 minuta nastupom egipatskog benda Eftekasat. Ime grupe je sleng sa značenjem „odlična ideja koja se pojavljuje niotkuda“ a oni su nam se predstavili u najboljem svetlu. Svirali su modernizovanu orijentalnu muziku njihove zemlje i potvrdili svoju izjavu sa konferencije da ne zvuče kao nijedan drugi bend. Na gitari je sjajan bio Ouso (Ousso) koji je svirao tako melodično kako samo Džon Petruči (John Petrucci) ume, a Medhet (Madhat) koji je svirao elektičnu violinu muzici Eftekasata je dao novu dimenziju. Vođa benda i klavijaturista Amro Salah tokom nastupa više puta se obratio publici i na srpskom jeziku rekao „dobro veče“, „hvala“ i „volim vas“ a na engleskom je izrazio veliko zadovoljstvo što imaju priliku da sviraju ovde i upoznaju Niš. Članovi benda su tokom večeri viđeni kako sede u publici i uživaju u ostalim koncertima.

Na „nebeskoj“ bini su se upalila svetla i Nišlijama je predstavljen kvartet nemačkog saksofoniste Hugo Sigmata (Hugo Siegmat) koji su svirali fri džez, obrade pesama Sidnija Bešea (Sidney Bechet) ali i svoje prelepe balade poput „Under the tree“. Po završetku njegovog nastupa, Hugo se zahvalio publici što ga je podržala i krivila vratove gledajući ga na bini postavljenoj na bočnoj strani letnje pozornice.

U trenutku kada je na glavnom stejdžu trebalo da se pojavi Rosenberg Trio, koncertni prostor je bio pun ljudi, kao i predhodnih večeri festivala, odprilike4.000 ljudi je došlo da podrži trio. Porodica Rosenberg je izašla na binu i od prve sekunde sviranja svojih akustičnih gitara i kontrabasa dobila glasne aplauze. Svirali su ono po čemu su poznati – džipsi sving. Bilo je tu i obrada njihovog muzičkog idola i osnivača pravca Đango Rajnharta (Django Reinhart) kao i obrade pesme „Caravan“ poznatog Djuk Elingtona (Duke Ellington). Porodica Rosenborg je svojim neverovatnim sviranjem omađijala publiku i celog nastupa im držala punu pažnju. Posetioci su im čak i pomagali u sviranju održavajući ritam aplauzima. Kada su otišli sa scene cela pozornica je ustala i vikala, zviždala, aplaudriala ne bi li se zvezde vratile na scenu, ali trebalo je samo malo da se strpe, jer je sledilo iznenađenje večeri. Gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, predvodniku benda Stočelo Rosenbergu uručio je nagradu “Bata Anastasijević” za doprinos u muzici, a voditelj programa nas je podsetio da je prvi dobitnik ove nagrade bio Ričard Barton (Richard Burton), na filmskim susretima pre nekih 30 godina. Trio je po prijemu nagrade odsvirao još par pesama i napustio binu.

Usledio je nastup Sidsel Andredsen (Sidsel Endredsen) koja je uz pomoć Jana Benga (Ian Bang), svog semplera, publici predstavila elektro džez sa temama iz nordijske folk muzike. Nastup je bio monoton, više je ličio na eksperimentalnu muziku nego li na džez, ali se ipak jednom delu publike i ta vrsta muzike dopala. Kao jedan od semplova mogla se prepoznati pesma „Who si he and what is he to you“ basistkinje Mišel Endegeočelo (Me’Shell Ndegéocello), a Sidsel je neke pesme pevala u stilu rep/ar-en-bi džeza.

Sledeći izvođač je bio trio gitariste Rodni Džounsa (Rodney Jones) sa specijalnim gostom saksofonistom Donaldom Harisonom (Donald Harrison). Ono što je usledilo je više od sat vremena pravog, čistog džeza kakav prvi put čujemo ove godine na festivalu. Atmosfera kakvu su napravili je neverovatna i neviđena, svi su pažljivo slušali bend i uživali u lepoti džeza. Nastup je počeo u fanki stilu, ali se uz pomoć genijalnog saksofoniste Donalda Harisona pretopio u čist džez kojima je jasno ovaj muzičar pokazao da potiče iz mesta rođenja ove umetnosti – Nju Orleansa. Svi prisutni na pozornici su pevali pesmu „Ain’t no sunshine when she’s gone“ dok je bend izvodio njenu instrumentalnu verziju, a Džouns se ponudio da publiku povede na turneju sa njima jer super pevaju. Na bini je bilo puno improvizacije i svaki član grupe je imao solo deonice na kojima su pokazali svoju virtuoznost. Donald je naizmenično svirao saksofon i perkusije, dok se Rodni redovno obraćao publici toplim rečima i najavama sledećih pesama. Svirali su još jednu obradu, ovog puta Monkovu (Theolonius Monk) „’Round Midnight“, a nastup su završili na inovativan način. Rodni je kao poslednju pesmu najavio Dizi Gilespijevu (Dizzy Gilespie) „One more short one“ . Cela pesma je sadržala jedan ton nakon čega su napustili binu.

Ovako neverovatan koncert je morao sa nebeskog stejdža da nadmaši niški sastav Saunds of Saut (Sounds of South), da li su uspeli u tome vam neću reći… procenite sami.

Večeras nas kao vrhunac večeri očekuje nastup Dado Topića sa grupom Leb i Sol.

Ostavite komentar: