Nišville ’08: Laku noć džezeri

170830Sinoć je nastupom grupe Leb i Sol sa Dado Topićem završen XXV internacionalni Nišvil džez festival koji je svake večeri posećivalo u proseku 4 hiljada ljudi.

Prvi nastup na završnoj večeri festivala, koji je počeo sa skoro sat vremena zakašnjenja, održali su Njujork ska džez ansambl (New York Ska Jazz Ensemble). Predvođeni saksofonistom Rok Stedi Fredijem (Rock Steady Freddy) njujorkčani su sat vremena držali publiku na nogama. Sivralu su klasičnu ska muziku kao što i samo ime grupe kaže, a naravno nije izostalo ni malo rege forme koja je usko povezana sa njihovom muzikom. Fredi je od srpskih reči znao da kaže „hvala“ što je publika nagradila aplauzom. Svirali su odprilike sat vremena a tokom nastupa su (ne)namerno u jedan segment svoje pesme ubacili prepoznatljivu melodiju Marlijeve (Bob Marley) „Get Up, Stand Up“.

Sledeći izvođač je bio stari gost Nišvila, francuski muzičar Jan Vaclav Vanek sa svojim bendom. Muzičar se na konferenciju žalio da prethodni izvođači koji su nastupali na „sky“ stejdžu nisu uspeli da ostvare pravi kontakt sa publikom, pa se i sam Vanek pribojavao toga. No, kada je publika čula i videla ovog genijalca, inače samoukog multi-instrumentalistu, kako svira akustičnu gitaru sa onom dozom agresije ali i znanja kakvu je imao Džimi Hendriks na svom električnom fenderu, nije imala izbora nego da ga nagradi orgomnim aplauzom. Jan je jednostavno briljirao, po muzičkoj formi se udaljio od džeza ali je zadržao improvizaciju karakterističnu za ovaj umetnički pravac i pomešao je sa svojim jedinstvenim stilom. Tako je snažno okidao žice i udarao svoju „akustaru“ da su se svi pitali da li će gitara izdržati do kraja nastupa. Odaću vam jednu tajnu… to je jedina gitara koju Vaclav svira na svojim koncertima. Kada je završio svoj performans Jan se poklonio publici i napustio stejdž, a publika je oduševljena nastupom glasno dovikila muzičaru da se vrati na bis. Nažalost, muzičar nije smeo to da uradi jer je cela satnica festivala kasnila, ali se vratio na binu da se još jednom zahvali i pokloni publicu. Jan je te večeri sa pozornice otišao sa osmehom na licu i osećajem uspeha.

Pod reflektorima glavne bine počeo je nastup bugarskog hora Misterije Bugarskih Glasova (Le Mystere des Voix Bulgares), koji je pogrešio festival… horske svečanosti se održavaju kasnije u Nišu, ovo je džez manifestacija. Ali kada su već došli treblo ih je čuti, imali su šta da odpevaju. Onu su prvi bend koji je odao počast Šabanu Bajramoviću pevajući jednu od njegovih pesama.

Izvođač koji je zatvorio „nebesku“ binu bio je Jan Sijegal (Ian Siegal) sa niškim Siti bluz bendom (City Blues Band). Prvo je Jan nastupao sam, uzeo je akustičnu gitaru u ruke i svirao bluz, u pauzi između dve pesme, uzeo je čašu piva i rekao: „napiću se kada završim koncert“, a na aplauz publike je odgovorio: „ovo je najveći aplauz koji sam dobio za to što ću da se napijem“. A kasnije tokom svog nastupa je uzeo i par gutljaja viskija. Kada su mu se na bini pridružili nišlije nastala je prava vesela bluz atmosfera, a muzičari su svirali obrade poput Bo Didlijeve (Bo Diddley) istoimene numere i Sem Kukove (Sam Cooke) „A change is gonna come“.

U već ranim jutarnjim časovima na glavnoj bini je najavljen poslednji bend večeri i festivala – makedonske legende Leb i Sol sa gostom Dado Topićem. Na stejdžu su prvo izašli instrumentalisti benda Bogdan Arsovski, Kokan Dimuševski, Srđan Dunkić i Dimitar Božikov koji su odsvirali nekoliko pesama sa novog album „Itakanataka“. Kasnije im se pridružio i Dado Topić koji je svoj nastup počeo sa njegovim starim hitom „Makedonija“. Sve u svemu Leb i Sol više nisu isti bend kakav su bili sa Vlatkom Stefanovskim i veliki broj posetilaca je koncert napustilo sa gorkim ukusom u ustima i oskrnavljenom slikom nekada legendarnog benda. Ukoliko članovi Leb i Sol-a žele da nastave da rade nek promene ime benda i prestanu da kvare sećanje na makednsku grupu koja je nekad harala prostorom bivše Juge.

Festival je gotov, u Nišu se 4 dana čulo majstorstvo velikog broja muzičara iz više svetskih zemalja, od Japana, Francuske, Amerike do Egipta, Nemačke, Engleske i naravno domaćeg Niša. Nagrade festivala su zasluženo dobili Duško Gojković i Stočelo Rosenberg, a nezasluženo su za najbolji nastup ,,šabanom” nagrađeni Brend Nju Heviz, verovatno zbog svetske slave koju bend ima. Ali izvođači poput Rodni Džouns Tria, Donalda Harisona, Veteksa, Eftekasata, Jan Vaclav Vineka i drugih, svoje nagrade su dobili u obliku aplauza publike.

Zahvaljujemo se organizatorima festivala i Ivanu Blagojeviću što se bore za opstanak i promociju džez kulture u Nišu, kao i svim sponzorima i ambasadama koje su finansijski omogućile da se Nišvil po 25. put održi. Vidimo se sledeće godine!

Ostavite komentar: