Nišlije budno ispratile prvo veče Nisomnije

03 zabranjeno pusenje

Zabranjeno pušenje; foto: Marija Veljković

Festival Nisomnia održava se od 2002. godine, a i dalje je prisutan kao jedini veći letnji rok festival u Nišu. Organizatori vazda muče muku kako bi festival, koji  ima međunarodni karakter, nastavio da živi i prikladnim muzičkim programom obeleži kraj leta. Bez obzira na pitanje da li će festivala uopšte biti, koje se provlači poslednjih nekoliko godina, entuzijazam niške publike, željne svakog vida alternative, ne jenjava. Dokaz tome jesu skoro dve hiljade ljudi sinoć u rovovima Tvrđave u trenutku nastupa kultne grupe Zabranjeno pušenje.

Artan Lili

Artan Lili

Međutim, čast da otpočne ovogodišnju “nesanicu” pripala je jednom relativno novom bendu koji iza sebe ima tek desetak objavljenih pesama, muzičkom sastavu iz Beograda – Artan Lili. Dok se publika lagano okupljala, a masa na ulazu bivala sve gušća, rovove je ispunjavao zvuk koji neodoljivo podseća na Obojeni program, pionire alternativne rok muzike. Ipak, umesto Kebre i sveščice, na bini su pod reflektorima sijali Dragan Knežević na gitari, Marko Ajković za bubnjevima, a na basu Bojan Slačala, koji je ujedno i vokal, te pevačica Romana Slačala. Nadasve uspešna godina za ovaj bend koji je letos prošetao kroz Novi Sad, Zagreb, Pirot, Kruševac i naposletku stigao u Niš, učinila je da izvođači svojom uvežbanošću i odličnom energijom dopru do srca publike.

Moja pesma“ i, nedavno objavljena, „A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna“ najavile su uživanje u jednostavnim tekstovima i isto takvim melodijama, koje svojom lucidnošću uspevaju da zadrže pažnju i prenesu izvesne poruke. Jedna od njih je bila Srce na terenu uvek kad je gusto iz singla “Novi zvuk u gradu“, čijim nazivom opisuju svoje stvaralaštvo. Teren Tvrđave je nakon kišovitog dana bio prilično nezgodan, što je učinilo da frontmen Bojan lansira u publiku pitanje “Ima li blata?”, a onda duhovito zaključi: “Kakvo blato, takva i država”, što je bio svojevrsan uvod u pesmu “Vreme protiv čoveka“. Ovime su se razbuktale emocije koje su proizvele kolektivnu euforiju. Publika je uspevala da horski isprati većinu numera koje su se nizale: “Sve iz početka”,“Nije teško kad se mora”, “Srce”, “Džoni”, “Ispod kože”, singl “Sajko”, za koji su nedavno snimili spot, i ponosno prvo mesto Diskomerove top liste – “Ako stanemo tu”. Jednočasovni nastup okončan je najbolje što znaju upravo pesmom „Najbolje što znam“. Sa bine su ispraćeni aplauzima i vriskom kakvu zaslužuje novi zvuk na koji su sinoć podsetili Niš.

02 zabranjeno pusenjeDa li zbog tehničkih problema ili možda sveprisutnog ubeđenja da je sreća lepa samo dok se čeka, dok se Zabranjeno pušenje namontiralo na satu zamalo da izbije 12. Malo pre ponoći i nakon 25 godina, koliko nisu bili u Nišu, Sejo Sekson se oglasio i naišao na ovacije aplauza i povika. Iako se u publici šuškalo kako “Pušenje nije Pušenje bez Neleta”, Sejo je svojom energijom i konstantnim duhovitim upadicama između pesama nadomestio očigledni nedostatak jednog od najvećih jugoslovenskih rok bendova.

Na samom početku pesmama “Pos’o, kuća, birtija” i “Bos il’ hadžija” pokrenut je događaj koji će Niš dugo pamtiti. Naime, dobro znani tekstovi uzburkali su masu te se do prvih redova, rezervisanih za najvernije fanove, bilo teško probiti.  Posetioci su imali prilike da čuju hitove kao što su “Straža pored Prizrena“, “Balada o Pišonji i Žugi“, “Djevojčice kojima miriše koža“. Na Sejin zahtev upaljači i mobilni telefoni su podignuti u vis i parovima je bila pružena prilika za ples uz romantičnu numeru “Možes imat moje tijelo“. Na opšte oduševljenje izvedena je legendarna “Zenica blues“, a zatim i “Karabaja” , “Lutka sa naslovne strane“, “Ibro dirka“, nakon koje je violinista dobio svoju solo deoincu. Za svoju solažu nije bio uskraćen ni bubnjar Trak. Zanimljivost večeri jeste glasno skandiranje “Jugoslavija” koje je proizašlo spontano, što i jeste karakteristika performansa ovog benda. Sarajlije su nastup od puna dva sata pokušale da zatvore pesmom “Fikreta“, no publika ih je vratila na bis i obezbedila sebi uživanje uz pesmu “Nedelja kad je otiš’o Hase“. Zaista je za divljenje poštovanje publike koje Zabranjeno pušenje ukazuje svojim velikodušnim angažovanjem na sceni. Niška publika je zahvalna.

Eva Braun

Eva Braun

Ljudi su polako odlazili, kada je Eva Braun, pop grupa iz Bečeja, brzo preuzela binu i veče obojila sebi svojstvenim romantičnim tonovima. Pesma kojom su počeli koncert bila je “Okreni moj broj“. Zatim su usledile: “Evergrin“, “Bečej noću“, “Meg Ryan Blues“, “Vrteška“. Naravno, među odsviranim pesmama našle su se i najpopularnije pesme Bečejaca: “Sasvim običan dan“, Filmova “Odvedi me iz ovog grada” i “Lavirint“. “Strah od letenja” i “Indigo”  koje je niška publika imala čast da čuje premijerno prošle godine, i ovaj put su izvedene.

Oko 250 preostalih ljudi sinoć je provelo skoro sat i po igrajući i pevajući uz sjajne (ljubavne) pesme, među kojima se našao i najnoviji letnji singl “Rikošet“. Tako se koncert završio pesmama sa njihovog najstarijeg albuma, “Prisluškivanja”: “Hajde sanjaj me sanjaj“, čime je Vasović podsetio publiku na pokojnog Vladu Divljana koji je mnogo uticao na stvaralaštvo grupe Eva Braun, i naslovna pesma sa albuma – “Prisluškivanja”. Bilo je očigledno da su i momci na bini uživali zajedno sa Nišlijama. Uostalom, Goran Vasović, frontmen grupe, naglasio je kako uživa kada svira u Nišu, gradu u kojem je rođena njegova majka i gde je proveo svoje detinjstvo.

Prava poslastica pripala je tridesetku najistrajnijih koji vole strani i domaći funk, jazz funk, disco funk, soul, latin & brazil, kao i sve forme muzike proistekle iz tzv. “crnog zvuka”, sve ono što pruža The Funk Soul Brothers (DJ Funky Junkie & DJ Ceka The Boss). Eklektični izbor crnog plesnog zvuka sa masnim bas linijama, izlomljenim ritmovima i duvačkim sekcijama nagone svakog na ples.

05 publika Nisomnia 2015

06 publika Nisomnia 2015

Ostavite komentar: