Niške muzičke legende

gale_kerber

Kerber

Rokenrol muzika na našim prostorima, njen nastanak, razvoj i širenje, ne može se posmatrati kao zaseban fenomen. To je fenomen suštinski povezan sa postojanjem stare države, Jugoslavije, političkim prilikama u njoj, postojanju i nepostojanju cenzure, otvorenosti i zatvorenosti prema Zapadu odakle je rokenrol i došao.

Ta država imala je tri velika i više manjih muzičkih centara. Muzičke Meke Jugoslavije bili su gradovi Beograd, Zagreb i Sarajevo. Nešto kasnije, kada se počeo javljati pank, značajnu ulogu preuzeli su na sebe i Novi Sad, Rijeka i Ljubljana, uz stalno prisutni Kragujevac.

Mesto koje je pripadalo Nišu u tom odnosu snaga bilo je pomalo diskutabilno. U Nišu su se održavali veliki koncerti, prodavale su se ploče, iz Niša su dolazili dobri bendovi i muzičari, ali se većina slaže da Niš nikada nije imao autentičnu i funkcionalnu rok scenu, koja bi podržavala nastanak novih bendova i afirmisala postojeće. Mnogi za takvu situaciju krive nedostatak novca, kao presudnog faktora za proboj na tržište velike države.

lutajuca-srca

Lutajuća Srca

Ipak, i u takvim odnosima snaga, Niš je dao nekoliko velikih muzičkih imena kada je u pitanju rokenrol, uz neizostavno veliku legendu jednog drugog pravca, Šabana Bajramovića, o kome u ovom tekstu ipak nećemo govoriti. Veća zemlja značila je veću publiku, veće tržište i mogućnost da se od muzike živi, ali i veću konkurenciju, pa je ipak na kraju kvalitet bio presudan argument na putu ka popularnosti.

Veoma rano, u godinama kada je rokenrol u svetu tek postajao mejnstrim, Niš je imao svoje muzičare. Najstariji bend bio je Frape koji je postojao od 1962. do 1967. godine. Veliko i neizostavno ime za istoriju roka u Jugoslaviji je i ime Perice Stojančića, čoveka koji je snimio prvu singl ploču u Jugoslaviji još 1962. Bila je to obrada pesme „Lusil“ Litl Ričarda. Zabeleženo je i da je u Nišu 1966. godine gostovao engleski rok bend Rokin Vikers.

Prvi niški bend koji je snimio ploču sa sopstvenim kompozicijama bili su Daltoni, a iz tog perioda treba još pomenuti i grupe Srećne ruke i Rubinsi.

U to vreme svirao je i današnjoj publici poznatiji bend, Lutajuća srca. Ovaj akustički trio delovao je sedamdesetih godina XX veka, bazirajući svoju muziku uglavnom na baladama sa aranžmanima za akustične instrumente i gudače. Postali su poznati kada su na festivalu u Subotici 1972.godine osvojili nagradu za najbolji tekst pesme „Još malo“. Pored nje, poznate su i numere „Jefimija“, „Starac i more“ i „Poslednje jutro“.

Poznat je i niški bend Mama Rock iz tog perioda, čuven po izvođenju jedne od najlepših rok balada, pesme „Eva“ koju je producirao Goran Bregović. Grupa je 1974. godine osvojila prvo mesto na gitarijadi u Zaječaru i odradila mnogo turneja širom Jugoslavije sa Bijelim dugmetom, Zdravkom Čolićem i Željkom Bebekom. Bend se raspao početkom ratova u Jugoslaviji.

Galija

Galija

Sedamdesetih godina, tačnije 1977.nastaje i rok grupa Galija, jedna od najvećih u bivšoj Jugoslaviji. Bend je ime dobio po kafani u kojoj su se budući članovi okupljali, a osnivač benda bio je, tada već kao kantautor veoma poznat, Nenad Milosavljević, danas poznatiji kao Neša Galija. Neša je okupio bend zarad nastupa u okviru pozorišne predstave, ali je uspešna kombinacija muzičara nastavila sa radom i prvi značajniji uspeh postigla pobedom na Zaječarskoj gitarijadi 1978. Nakon toga odlaze na turneju kao predgrupa kragujevačkom Smaku i počinju da snimaju za PGP RTB. Galija ubrzo postaje jedan od najpopularnijih bendova u Jugoslaviji, prepoznatljivi po nešto mekšem zvuku i pevljivim tekstovima pesama. Grupa je do sada objavila 14 studijskih albuma i još uvek je aktivna kako na turnejama tako i u pripremanju novih pesama. Najpoznatija je po numerama „Dodirni me“, „Kotor“, „Skadarska“ itd.

Ništa manje poznata je i grupa Kerber, koja neguje mnogo tvrđi zvuk uz karakterističan glas jednog od najboljih pevača na ovim prostorima – Galeta Šepe. Kerber je osnovan 1981.godine od strane članova grupe Top, i nazvan je po čuvenom troglavom psu iz grčke mitologije, čuvaru vratnica Hada (podzemni svet). Svoj prvi album Kerber je snimio 1982. godine pod nazivom „Nebo je malo za sve“. Za razliku od Galije, kojoj su nastupali u početku kao predgrupa, Kerber je svirao hard rok i taj zvuk je autentično pratio Galetov (Goran Šepa Gale) glas kao i njegova raščupana, duga, kovrdžava kosa. Koncerti tokom prvih godina rada benda bili su prepoznatljivi i po gitaristi Sosi koji je svirao gitaru u obliku sekire, a na bini gutao i bljuvao vatru. Na vrhuncu popularnosti Kerber je bio tokom 1987. godine kada je održao više od 200 koncerata širom zemlje. Nedavno je bend obeležio trideset godina postojanja velikim koncertima u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a od početka 2014. rade na novom albumu koji se očekuje tokom godine.

Da je Niš plodno tle za stasavanje velikih pevača govori i činjenica da je i legenarni drugi pevač Smaka, Dejan Najdanović Najda, rođeni Nišlija. Tokom pauze u radu grupe Kerber i prestanka rada Smaka, Najda i Gale su nastupali kao duet po klubovima i festivalima širom zemlje, budući da su obojica istovremeno i odlični gitaristi.

Kada govorimo o rokenrolu u Nišu nikako ne smemo smetnuti sa uma bend Dobri Isak, niškog predstavnika novog talasa. Mnogi ih svrstavaju i u darkvejv/pank bend a presudan uticaj na njih imala je grupa Joy Division. Ime njihove pesme uzeto je i za naslov dokumentarnog filma o niškoj muzičkoj sceni „Mi plačemo iza tamnih naočara“.

Eyot

Eyot

Od ostalih bendova treba pomenuti bend Agnus Dei formiran krajem osamdesetih koji je ipak objavio samo jedan album. Dolazak devedesetih nije pozitivno delovao na niške bendove, jer su finansijski problemi bili i do dan danas ostali velika prepreka da se za njih čuje na širem prostoru. U međuvremenu, u Nišu je nastalo i nestalo mnogo bendova o kojima se van Niša premalo zna. Treba pomenuti kao najznačajnije na toj sceni bendove Novembar, Fleke, Arnold Layne i Alhemija, Ružne religiozne lutke, Hazari, Stentor, T-error, Totalni klošari, Kramer, Ding Dong, Ansambl Kič, Proces, Gospodin Pinokio, Puls i drugi.

Mnogi od primenutih bendova su i dalje aktivni, što je dokaz da rokenrol u NIšu i dalje ne jenjava. Iako su centralizovana muzička industrija i sa početka teksta pomenuta slaba finansijska situacija sprečavale značajniju afirmaciju bendova, lokalni festivali i pre svega internet odigrali su ključnu ulogu u promociji scene. U to spadaju i nezavisne izdavačke kuće koje nude besplatna preuzimanja albuma aktuelnih izvođača, o čemu smo nedavno pisali. Tako se Niš može pohvaliti jednim Eyotom, sjajnim bendom džez fuzije koji ovaj grad promovišu na koncertima širom sveta. Iz novih muzičkih naraštaja treba pomenuti Nahty, Figurative Theatre, Ego, Marka Raineya, There, Decokvaritelje, Streetcore Unity, Stereolimit, Paydo Kommu, Greenfingers, Suffering’s The Price i naravno još mnoge, mnoge druge čije vreme tek dolazi.

Jedan komentar o “Niške muzičke legende

Ostavite komentar: