Nine Inch Nails

Hesitation Marks

Izdavač: Columbia/The Null Corporation, 3.9.2013.

Producent: Trent Reznor, Atticus Ross, Alan Moulder

Žanr: Industrial rock, Industrial, Electronica, Alternative rock

Trajanje: 61:50

5.0/5

Ocena

Od par hiljada ljudi koji obitavaju u Merseru u Pensilvaniji, imali smo sreću da jedan, za umetnost izuzetno vredan čovek (Trent Reznor, prim. aut.) pre tačno dvadeset i pet godina osnuje projekat zvani Nine Inch Nails. Neverovatan tok uspona ovog (u nedostatku boljeg izraza) benda je dokaz Reznorove neverovatne revnosnosti u karijeri.

Situacija je sledeća: Trent Reznor je pre tačno dvadeset i pet godina uspeo da od prilično opskurnog underground žanra napravi varijaciju koja će se lakše proširiti među publikom, pritom ne gubeći ni pikogram kvaliteta i integriteta. A onda je, mučen raznim demonima, usavršio svoj rad maestralnim The Downward Spiral, pa dalje epskim i (na momente previše) dramatičnim The Fragile, kvalitet održao i na sledećem izdanju, With Teeth, da bi najblaže rečeno trijumfovao dve godine kasnije na remek-delu Year Zero. Posle „Nulte Godine“ je uradio nešto neverovatno u muzičkoj industriji, a ticalo se same industrije. Izdao je potpuno besplatno naredni album, nešto slabiji, The Slip, a na pratećoj turneji izjavio da je sa Nine Inch Nailsom gotovo. U međuvremenu je, umesto da svoje ja traži u drugim umetnostima kako to čine drugi muzičari, obično krajnje neinventivno, naš junak je dobio Oskara za OST za film The Social Networknapravio bend sa svojom suprugom i na tom polju dokazao da mu kreativnost ne jenjava. Jedna stvar je vodila ka drugoj, kako bi rekli na zapadu, i 2013. godine, dvadeset i pet godina od osnivanja NINa, Reznor je objavio da je zapravo radio na novom albumu svog matičnog benda i vodećim singlom Came Back Haunted nas je uverio da je ovo stvarno povratak. Povratak na one staze na kojima je stao posle albuma Year Zero.

Ono što će se čuti čak i na uvodnoj skoro pa glitch numeri The Eater Of Dreams je da je ovo pre svega čist industrijal album. Gitare su svedene na minimum, analognog bubnja maltene nema i što je najvažnije, harmonija disonantnih slojeva preovlađuje albumom. Ako za With Teeth možemo reći da je vrhunac „analogno“ odsvirane muzike Trenta Reznora, onda je Hesitation Marks svakako najviša tačka u elektronskom, industrijal uvrnutom aspektu muzike Nailsa. Pre nego što se upustimo u detaljno analiziranje albuma, vredi obratiti pažnju na aspekt zrelosti istog što postaje evidentno još kod samog imena – Hesitation marks su rane od neuspelih pokušaja samoubistva, kojima je Reznor davno bio sklon. Ovakav naslov je i više nego očigledno ironičan. Album nema ni trunku depresivnog, beznadežnog i patetičnog. Za čoveka koji je pred svojom pedesetom godinom, to bi zaista bilo neprikladno, i vreme je da i slušaoci to shvate.

Pomenuti singl, Came Back Haunted, podsetio je mnoge na Pretty Hate Machine svojim zvukom i skoro-pa-retro ritam mašinom. Refren kao da nam jasno poručuje „Kralj se vratio“. Pozitivnija energija koja se čuje u epski odrađenom sintu u pozadini refrena se nastavlja i u narednom singlu, a prethodnoj pesmi na albumu, Copy Of A. Iako je malo agresivnija po lirici, zvuk je nešto blaži, ali uvijen u retro ritam koji u pojedinim trenucima vraća negde u period The Downward Spirala. Pre nego što pomislite da je ovaj album reciklaža prva dva, da se ogradim, stilski, ovakvo izdanje je pravo osveženje u Reznorovom opusu. Sklad robotskih ritmova, „beepova“ i gradativnog eho efekta u autrou All Time Low nije nešto što smo tako često mogli da čujemo kod Nailsa do sada.

Najveće iznenađenje albuma je treći singl Everything. Ova numera zapravo ima pop-punk prizvuk i umesto agresivne instrumentacije ona zvuči – nećete verovati – srećno! Postoji armija ljudi koja će odbaciti ovakav potez kao očajnički pokušaj komercijalizacije, ali poenta je upravo u tome što ova numera, ovakva kakva je, predstavlja šok – služi svrsi. U njoj Trent peva I survived everything: nije ga ubila ni depresija, ni narkomanija, ni apatija, ni otuđenje od svih – on poručuje da je, u najmanju ruku, neuništiv. Posle nje, što se potpisnika ovih redova tiče, doalzi najslađa neočekivana poslastica na albumu u obliku pesme Satelite. Bit koji biste očekivali negde na podijumu za igru uparen sa paranoičnim tekstom o skoro orvelovskom režimu posmatranja ljudi savršeno gradi čistu, punokrvnu, toksičnu sajber industrijal atmosferu.

Ovog puta, Reznor je imao malo više oduška u studiju jer su mu, više nego inače, pomagali sešn muzičari od kojih ga većina prati i na trenutnoj turneji. Impresivno je to što je i sa većim ljudskim faktorom, Trent napravio izuzetno elektronski album koji je prožet neverovatnim gruvom, koji „vozi“ kroz gotovo ceo album, a kulminira u All Time Low, Satelite i Various Methods of Escape. Svoj pravi povratak disonantnim trikovima je imao na albumu Ghosts I-IV, objavljenom između Year Zeroa i The Slipa, a svoje mesto su našli i na Hesitation Marksu, u Running pre svega. Ova stvar zapravo „vuče“ na Queens Of The Stone Age u par muzičkih fraza, što je verovatno još jedno mesto gde je Jošua Om zavukao korene svog uticaja.

Kada nije agresivan, svi znamo da Reznor apsolutno vlada sporim, hladnim i, sve do Hesitation Marksa, hermetički zatvorenim pesmama. Find My Way, I Would For You i While I’m Still Here funkcionišu u potpunom skladu sa ostatkom albuma, ne narušavajući jedinstvo i pomenuti gruv. Svaka će vas, na svoj način, oduševiti, jer iako ih spaja sporiji ritam, apsolutno su drugačije jedna od drugih. While I’m Still Here će vas zapravo zaprepastiti količinom analognih instrumenata koji se javljaju negde u pozadini, i time vas podsetiti da album preslušate još par puta, u lovu na slične trenutke. A tih trenutaka ima u svakoj numeri na albumu, osim na uvodnoj. Black Noise, kraj albuma, vrlo lukavo spojena sa While I’m Still Here, gradi monstruozno veliki (ali jezivo prazan) zvuk škripe i disonance i tek tako nestaje.

Ovaj povratak je zaista neverovatan, bez preterane pompe, sa dosta zrelosti i taman tolikom količinom novih ideja da mu ne ponestane za sledeći album. Mala napomena za kraj – slušati na što boljem ozvučenju. Da, ovo je jedan od tih albuma.

Spisak pesama:

1.”The Eater of Dreams”
2.”Copy of A”
3.”Came Back Haunted”
4.”Find My Way”
5.”All Time Low”
6.”Disappointed”
7.”Everything”
8.”Satellite”
9.”Various Methods of Escape”
10.”Running”
11.”I Would for You”
12.”In Two”
13.”While I’m Still Here”
14.”Black Noise”

 

Ostavite komentar: