Nikola Pejaković – Kolja: “Spasa ima, ali propašćemo sigurno”

Kolja i Grobovlasnici / foto Nebojsa Babić

Kolja i Grobovlasnici / Foto: Nebojša Babić

Nikola Pejaković je ime koje smo odavno prestali da vezujemo isključivo za ostvarenja na velikim platnima i malim ekranima. Još od svog albuma prvenca “Mama, nemoj plakati”, Kolja se melodijama, britkim jezikom i crnim humorom etablirao na domaćoj rok sceni kao autentična muzička figura. Ove subote, 21. marta, imaće jedan veliki poduhvat pred sobom – u prostorijama Doma sindikata u Beogradu prvi put će izvoditi svoju muziku uživo. Ikada. Za Balkanrock, Kolja govori o sazrevanju, bluzu i otkriva nam na koji način je čovek sposoban da pobedi smrt.

BR: Vaš poslednji studijski album “Grobovlasnici” izašao je pre dve godine, a još od debi albuma, stekli ste publiku i “kupili” je za sva vremena. Zašto jednostavno niste izvodili pesme uživo?

Nikola: Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. Nisam imao bend, a bend nisam imao, jer nisam mogao da preuzmem odgovornost i budem siguran da ću da dođem na probu, da se pojavim na svirci – da budem živ uopšte. Nisam hteo da pravim nešto što je teško moglo da opstane.

BR: Kako biste opisali put i muzički razvoj od prvenca “Mama, nemoj plakati” do “Grobovlasnika”?

Nikola: Normalan, prirodan put. Sazrevanje.

BR: Ko su grobovlasnici? Kako je nastao ovakav naziv albuma?

Nikola: Grobovlasnici smo svi mi. Ljudi trebaju da češće razmišljaju o smrti i da paze o tome šta ostavljaju iza sebe, zašto žive i u čemu im prolazi život, u kakvom smislu ili besmislu. U šta troše dane. Eto, to smo hteli da predložimo ljudima…

BR: Vaša muzika je puna crnog humora i kakve teskobe, ali provuče se poneka vedra nota i poruka. Da li je Nikola Pejaković u životu optimista ili pesimista?

Tužni optimista.

Kolja i GrobovlasniciBR: Vaš stil je mešavina bluza, džeza i soula, i bavite se takvom vrstom muzike u državi u kojoj ta scena nije dovoljno razvijena i tek poslednjih nekoliko godina se ozbiljno popularizuje među mlađim svetom. U čemu se onda ogleda Vaš uspeh i kod starije i kod mlađe publike?

Nikola: Verujem da ljudi prepoznaju iskrenost i ideju – daj se emotivno, pruži se koliko si dug i širok, ali ne preko toga. Nemoj da lažeš ljude, nemoj da konstruišeš i muljaš, jer sve se to vidi. Emocija je najvrednija, otvorenost i iskrenost nose najviše bodova. Otvori se i ljudi će to do cene. Na kraju krajeva, kažeš šta imaš, pa ako vredi – vredi, ako ne vredi – idi kući. I opet ništa, nema pritiska, ljudi imaju ili nemaju dara, to nije do njih i po tome ne treba da se vrednuju i dele.

BR: Kada se pomene Vaše ime, nekako ne možemo a da se ne setimo hita “Haljinica boje lila”. Ako pomislimo na vrstu emocije koja je karakteristična za oba žanra, koliko sličnosti imaju (ili nemaju) kafanska muzika i bluz?

Kafanska muzika je širok pojam, bluz takođe. Sve je bluz. Pa tako i moja muzika, iako nema direktne veze sa klasičnim bluz standardima. Zajednička je ta plava boja u izrazu, tuga i seta. Naš najbolji pevač bluza je Šaban Bajramović. I autor, verovatno. Bluz je stanje duha, spremnost da se ogoliš pred ljudima, da se ispovedaš. To je bluz, javno ispovedanje. Bluz je ispoved.

kolja2BR: S obzirom na to da ste muzičar, reditelj, scenarista i glumac, da li je moguće baviti se različitim profesijama u isto vreme? Koliko Vam je bilo teško da žonglirate sva ova zanimanja?

Nikola: Teško je biti sve to. U stvari, nemoguće. Ja ne živim od muzike, ali ću, nadam se, živeti. Po obrazovanju sam pozorišni reditelj. Nije bilo teško. Ja sam lenj čovek, i uvek sam radio malo i nekako stizao stvari. Ovih dana me malo stislo, ali ću da se izvučem.

BR: Tokom kojeg snimanja filma ste se osećali najopuštenije? Kada ste imali najviše slobode i koja je po Vama najdraža scena koju ste izrežirali ili čak odglumili?

Nikola: Nemam neku omiljenu ulogu. Uvek sam imao dovoljno slobode. Reditelji su me i uzimali s idejom da me puste da malo “razgazim” ulogu.

BR: Oseća se da ste se nekako povezali sa Vojom Aralicom. Kako je raditi sa njim?

Nikola: Voja i ja dugo radimo i delimo iste muzičke vrednosti. On je prepoznao i otkrio moju muziku i, te 1997. godine, odveo me u studio. Radio je produkciju, ali u tom kreativnom žrvnju i studijskom radu mnoge stvari se stapaju, pa je i njegov rad na aranžmanima autorski i mnogo utiče na krajnji zvuk albuma i izgled pesama.

BR: Koncert u Zrenjaninu je odložen zbog Dana žalosti. U subotu je premijerno veliki beogradski koncert u Domu sindikata. Kako će izgledati vaš nastup?

Nikola: Nemamo neke specijalne efekte i specijalne goste. Sviraćemo muziku sa tri albuma, pokušaćemo da podelimo to naše uzbuđenje i sreću sa publikom. To su naši verni ljudi, fanovi kako se danas kaže, oni su ti zbog kojih pokrećemo sve ovo i njihov pritisak je, na kraju, urodio plodom. Naravno, to je i moj susret sa mojim Beogradom, sala će biti nabijena ljubavlju i emocijama, a ja okružen prijateljima.

BR: Na kraju, da li postoji ikakva šansa da budemo nešto više od pukih vlasnika sopstvenih grobova?

Nikola: Da. Postoji. Pravoslavlje nudi tu šansu. Uz pravoslavlje, čovek je sposoban da pobedi smrt. Pobediti smrt može samo duša, a ljudi o duši i ne razmišljaju, misle samo na hranu, parenje i pare. Njih večnost ne interesuje, misle da je sve na svetu logično i da se logikom može objasniti, da su oni svoji sopstveni mali bogovi. Kakva greška… Kakva sumanuta, egocentrična i neintelignetna teorija: Svet je nastao slučajno, a mi smo sami sebi gospodari. Zaista, svet je poludeo onog trenutka kada je zaboravio na Boga. Što se mene tiče, kad god govorim o tome, kao da sam sebi skačem u usta i devalviram priču, teško je ljudima propovedati o veri. Ali, moram da kažem šta mislim, nema drugi izlaz. I zato, spasa ima, ali propašćemo sigurno.

8 komentara o “Nikola Pejaković – Kolja: “Spasa ima, ali propašćemo sigurno”

  • Балон Вина

    E jebi ga, advokatice, ne može.
    Izvinite, žao mi je, praštajte, delete page i puj pike ne važi. Ovo govno do kraja svog bednog života ne zaslužuje ni ovaj mizerni medijski prostor. Razumeo bih da je ovo sajt srbski-arijevski-rock (gde bi se ovaj gmaz ispod savršeno uklopio) i ne bih ga nikada otvorio, ali je ipak balkan i voleo bih da znam šta o temi misle članovi redakcije iz ostalih ex-yu republika.
    Intervjui sa takvim likovima koje pominješ me još manje zanimaju. Ne zanimaju me ni ove šablonske recenzije tipa red wikipedije, red allmusic-a, red (upiši ime sajta). Jebi ga, moraju budući novinari nečim da popune CV, a NGO na osnovu nečega da dobije donaciju.
    U stvari, ne znam šta radim ovde koji kurac.

    Reply
    • Jova

      I ja se pitam brate moj sta radis ovde. Svako ima pravo na svoje misljenje, pa i ti da mislis o neki srBskim-naci-rok sajtovima, pa i Nikola da iznese svoj stav i na kraju gde je izazvana lavina komentara u pozitivnom i negativnom smislu na njegovo misljenje, covek se izvinio svim ljudima koji su se nasli uvredjeni i trazio za oprost. Evo moje misljenje npr, ne volim Jugoslaviju, al ne mrzim druge narode koji su ziveli u njoj. :)

      Reply
        • Jova

          У хришћанству постоји покајање, нешто што човека направи таквог да промени мишљење и покуша да добије опрост од особе коју је увредио или слично. Ја верујем да се Никола покајао, а од нас слабих људи очекујемо исто да опростимо ономе ко нас је увредио. То је изузетно тешко, али не и немогуће и у томе и лежи Божја снага. Верујем да је тако урадио, а ако није вероватно њему на грех…Шта је свидело ти се Дежуловић србофил ;) Опрости ми на томе брате драги човече.

          Reply
          • Пера

            Važi Jovo Milane Dejane.
            Шта је замерило ти се Дежуловић србофил ;)
            Свјатаго владика николај изнад свега!

    • Brunhilda

      O “mješanom mesu” je već sve rekao, objasnio šta je time mislio da kaže i izvinio se iskreno svima koje je povredio način na koji se izrazio. Mislim da bi zanimljivije bilo intervjuisati one javne ličnosti koje su javno izbljuvale mnogo nepromišljenih izjava, uvreda, laži, lupetanja i zlobnog cinizma, a za koji nikada i nikome nisu rekle “izvini”, ili, ne daj Bože, “pogrešio sam”. E, te nadobudne blećke treba pozvati na odgovornost za javno izgovorene gadosti kojima truju duše onih koji ih uzimaju za ozbiljno. Takve licemere treba javno razobličavati. Ko ne oseća Koljino upinjanje da bude iskren prema sebi i drugima, trebalo bi da preispita da li je iskren prema sebi.

      Reply
    • Milan

      Зашто би питала тако нешто ? Човек има свој став, ја га подржавам и делим слично мишљење о тој теми.

      Reply

Ostavite komentar: