Nikola Pacek-Vetnić (Svarun): “Ne verujem u saradnju sa drugim ljudima”

nikola-pacek-vetnic-4Svarun predstavlja dugogodišnji projekat i viziju Nikole Pacek-Vetnića, muzičara koji je prešao dugi put od zaljubljenika u metal muziku, preko interesovanja za različite mitologije do ozbiljnih kompozitorskih poduhvata na akademiji muzičkih umetnosti u Novom Sadu, a danas i u Beogradu, na doktorskim studijama. Želeli smo da podelimo misli sa ovim izuzetno aktivnim mladim čovekom, koji ne prestaje da se trudi i bude uporan u ostvarivanju svojih ambicija.

BR: Čajkovskog su smatrali dobrim melodičarem, dok za Lista piše da je pored odličnog pijanizma prikazao i vrlo interesantan harmonski jezik. Kao kompozitor, šta smatraš svojim jačim stranama u stvaranju i ka čemu si više usmeren u kompoziciji, a šta te generalno manje interesuje?

Nikola: Što se muzike koju pišem za „Svarun” tiče, smatram da su forma, odnosno aranžman, i slobodoumlje po pitanju završnog zvuka koji tražim za taj projekat njegove daleko najjače strane. Velike strukture zahtevaju pre svega inovacije i zanatsku veštinu u domenu oblika (ne mogu dovoljno da istaknem koliko mi je besmislena muzika grupa poput Dream Theatera kod kojih je oblikotvorenje svedeno na nizanje delova/solaža kao kobasica u liniji sve dok se na kraju ne smore i oni i publika), a one su za uzvrat neophodne u cilju iznošenja složene tekstualne i književne komponente projekta. Raznovrsnost konačnih rezultata je posledica izbegavanje dosade – ja objektivno nemam nijedan drugi razlog da pišem muziku za „Svarun” osim upravo da bih pisao muziku za „Svarun” i ukoliko bi se to svelo na povlađivanje publici i hodanje nekim utabanim stazama, zaista ne znam šta bi me duže zadržalo zainteresovanim da se takvim nečim bavim.

BR: Nordijska kultura (konkretno norveško područje) jeste ona za koju si izuzetno vezan. Koji su razlozi interesovanja za daleka severna područja?

Nikola: Interesovanje za Skandinaviju u meni su probudile dečije slikovnice i bajke kojima sam se zanimao još u predškolsko doba. Pretpostavljam da su romantika i ikonografija tih predela počeli da rezoniraju u meni još tada, a da sam kasnije naprosto ta interesovanja proširio, objasnio i tu početnu znatiželju i fascinaciju dopunio konkretnim činjenicama. To je pre svega zanimljiva lingvistička oblast – jezik kojim se govori na severu Evrope je sve samo ne uniformisan i lišen svoje lokalne boje tako da na neki način podseća na varijacionu formu u muzici. Drugo, ledena klima i pomalo zatvoren i hladan mentalitet ljudi, iako drastično različiti od našeg podneblja, meni prilično odgovaraju. Na kraju, postoji i taj detalj društvene uređenosti koja nama ovde tako očajnički nedostaje…

nikola-pacek-vetnic-3BR: Neki od bendova koje voliš su usmereni ka sirovijem black metal zvuku i folklornim uticajima. Takođe si veliki ljubitelj istorije i čini se da te ona inspiriše u pogledu komponovanja. Pronalaziš li vezu u konceptima black metal muzike i svog interesovanja za istoriju koja obično upućuje na duh starog, drevnog vremena i vezanost čoveka za primalnu ljudsku prirodu?

Nikola: Izneo si jednu zanimljivu pretpostavku – zanimljivu zbog toga što je netačna. Ja ne bih rekao postoji veza između koncepata BM žanrova i koncepata „Svaruna”, pre bih rekao da i oni i ja koristimo, recimo, isto ili slično platno, ali zatim svako svoj komad oslikava na drugačiji način. Kod BM žanrova, koliko sam ja uspeo da shvatim i ispratim, akcenat je na depresivnosti, melanholiji, žaljenju za često idealizovanom prošlošću – „Svarun” se ni izdaleka ne bavi takvom tematikom. Ja koristim folklorne,ranije mnogo češće nego danas, i istorijske elemente, ali ja njih koristim kao prizmu kroz koju posmatram sadašnjost i trudim se da uvek dam makar tračak nade da stvari neće biti i dalje tako crne i da ipak postoji neki način da ono što je pozitivno iz naše prošlosti ponovo zaživi na jedan novi način u ovom našem, novom vremenu.

BR: Rekao si da ne želiš da se tvoja dela klasične muzike izvode u Srbiji. Koji je razlog takve odluke?

Nikola: Mislim da izvođači u Srbiji i ja imamo velikih problema da nađemo zajednički jezik i ostvarimo saradnju. Ta moja odluka je doneta kako bi i njima, a i meni život bio koliko je god moguće lakši.

BR: Svarun je projekat u kom učestvuju muzičari iz Rusije, Ukrajine, čak i Norveške. Kako je došlo do zajedničke saradnje?

Nikola: Iscrpan odgovor na ovo pitanje bi proizveo epopeju u rangu sa obimnijim delima Tolstoja, tako da ću skratiti koliko je moguće: nakon propasti isključivo srpskog „Svaruna” 2010. godine jedan moj poznanik, na sopstvenu inicijativu, pokušava da okupi kompletnu postavu u Moskvi. U tome on i uspeva… Na neki način – iako ima sve ljude na okupu on sam nema autoritet ni znanje da ih održi niti da takvu skupinu vodi i to sve se nakon nekog vremena raspada. Iz tog perioda u kontaktu sa mnom ostaje jedino Rodion Kitaev koji odlučuje da pokušamo da zajedno dovršimo EP „Zemlja” koji je tada bio aktuelan. Budući da nam je nedostajao ženski vokal on je postavio on-line oglas od kog nismo očekivali previše, a na koji se uprkos tome javila Viktorija Kargina iz Sverdlovska (Ukrajina). Ispostavilo se da je ona, nakon obaveznih dečijih bolesti, odličan saradnik te smo nastavili da se bavimo muzikom zajedno u sreći i veselju. Sa gitaristima je bilo nešto više problema – u početku sam sarađivao sa sjajnim Markom Ercegovcem koji, nažalost, nije bio u prilici da i dalje ostane u grupi što ne znači da će tako ostati zauvek, naravno, tako da ga je na novom albumu zamenio Bojan Vukoman sa kojim ja sarađujem na njegovom projektu „Paimonia”. Bas gitarista Einar Storlien je poznanik moje stare profesorice norveškog – on se ne bavi aktivno bendovima već svira iz hobija, Svarun mu se dopada i to je materijal koji on može da iznese bez prevelikih teškoća tako da nam rado pomaže kada god nam zatreba.

BR: Postoji li izvesna ideologija koju sprovodiš unutar Svaruna?

Nikola: Hmm, u smislu političke ideologije kao što bi npr. bio nacionalizam? Ja lično ne bih rekao da postoji, ali to ne znači da neko u stvaralaštvu „Svaruna” ne bi mogao da prepozna elemente određenih ideologija, naročito ukoliko su mu emotivno bliske i ukoliko se pronalazi u njima.

nikola-pacek-vetnic-2BR: Koliko te interesuje politička, odnosno društvena aktivnost i misliš li da je za muzičare bitno da se više bave ovim delatnostima?

Nikola: U pogledu srpske političke scene, ja sam zakleti defetista – smatram da je jedina moguća promena zapravo promena na gore. Uveren sam da svi, ako ne bukvalno, onda barem skoro svi, rade stvari bolje, uspešnije i pametnije nego mi i da se to vidi u svakom aspektu života u Srbiji i drugde. Smatram da je za muzičara, kao i za svakog odraslog čoveka bitno da je informisan i upoznat sa dnevno-političkim dešavanjima, ali takođe smatram da onog momenta kada se umetnik politički deklariše za istog jedan život se završava a drugi, ne nužno bolji, počinje i traje večno.

BR: Poznato je da većinu stvari radiš potpuno sam i da vladaš brojnim znanjima i sposobnostima, kao i dobrom radnom etikom. U tom smislu, koliko zaista veruješ u zajedničku saradnju i neki vid kompromisa? 

Nikola: Ne verujem uopšte. Baš ovih dana sam imao problema sa određenim „saradnicima” kojima sam, verujući u njihovu kreativnu nadmoć u odnosu na mene u nekim van-muzičkim oblastima, delegirao određene zadatke očekujući da će izvršenju pristupiti požrtvovano i odgovorno, kao što bih i ja sam tome pristupio. Naravno, to se nije desilo i na kraju me je čitava avantura koštala skoro mesec dana izgubljenog vremena. Ne želim da budem prepotentan, ne tvrdim da ja sve najbolje i znam i najbolje radim, naprotiv, u nekim stvarima znam da sam ako ne najgori onda makar blizu toga, ali ono u šta sam siguran je da ja završavam stvari. Smatram da je završavanje više manjih stvari često bitnije od stvaranja jednog jedinog najvećeg remek dela za koje je umetniku potreban čitav život i koje će mu nakon toga doneti večnu slavu – ovo potonje smatram da dobro funkcioniše samo u Holivudu.

Naravno, bitno je reći da s vremena na vreme upoznam vredne ljude sa kojima ostanem u kontaktu pa se ovaj čitav proces možda može posmatrati kao prosejavanje, ali opet, teško počinjem da verujem ljudima i smatram da je bolje da sve konce držim u svojim rukama, dokle god se ne dokaže suprotno.

BR: Čini se da je tehnologija segment tvog života koji je teško zaobići. Koliko ti je bitno u procesu rada da budeš updateovan sa novim “igračkama”, softverima i svemu što je dostupno u virtuelnoj okolini?

Nikola: Volim tehnologiju, interesuje me i trudim se da ispratim sve što se na tom polju dešava koliko je god moguće. Ipak, ne mislim da ja za bilo šta što radim apsolutno krucijalno posedovanje najnovijih alata budući da nije sve novo što se pojavi ujedno i dobro. Sve probam, ali uopšteno govoreći imam veći afinitet prema stvarima za koje znam da funkcionišu dobro.

BR: Trenutno radiš sa nekoliko ljudi na svojoj prvoj video igri, ako se ne varam. Kako se igra zove i možeš li reći nešto više o tom projektu?

Nikola: Naravno, drago mi je da te i to zanima. Već godinama se pokušavam baviti razvojem igara sa manje-više slabim uspehom – nedostatkom novca izazvana nemotivisanost i neozbiljnost su se pokazali kao najveći problemi. Pre par meseci rešio sam da napravim jedan konačni pokušaj pre nego što bih eventualno stavio tačku na tu priču jednom za svagda i tako je nastao trenutni projekat pod radnim, a verovatno i konačnim, naslovom “K’nossos“. U pitanju je “point and click” avantura klasičnog izvođenja zasnovana na manipulaciji predmetima, dijalozima i istraživanju. Dve glavne odlike koje smatram da će privući pažnju publike su priča i grafički stil, mada nipošto ne smem dozvoliti ni da se obrukam na muzičkom planu. Igra je još uvek u ranim fazama razvoja, prema optimističnim procenama do kraja leta bismo trebali završiti grafiku, što je daleko najveći deo posla, nakon čega nas očekuje sklapanje i testiranje. Razvoj čitave priče možete pratiti na našoj FB stranici (https://www.facebook.com/svarunstudios).

nikola-pacek-vetnic-1BR: U protekle tri godine si uspešno organizovao KompArt, letnju radionicu za kompozitore u Novom Sadu? Kakvi su planovi ove godine i šta misliš da može da se poboljša u projektu?

Nikola: Pregovori oko ovogodišnjeg KompART-a još uvek traju i za sada nažalost još uvek ne mogu dati preciznije informacije. U planu su klavirski trio i gudački kvartet, s tim da će konačna odluka o sastavu biti doneta spram toga koliki ćemo budžet uspeti da obezbedimo do kraja. Sasvim je sigurno da će se susret održati u julu, međutim kada – pitanje je. Kada i sami budemo znali nešto više informacije će biti dostavljene zvaničnim kanalima onima kojima bi mogle biti od značaja, a do tada preostaje samo čekanje.

BR: Za koji instrument ili sastav najviše voliš da komponuješ i zašto?

Nikola: Trenutno omiljeni sastav je kvintet koji sam sam osmislio, a sastoji se od električne gitare, akustične gitare, harfe, cimbala i čembala, a volim ga stoga što mene lično podseća na ambijent i stvaralaštvo iz praskozorja ljudske civilizacije u drevnoj Mesopotamiji. Takođe volim da pišem/pravim elektronsku muziku, mada sam u tom žanru još uvek vrlo slabih rezultata. Najmanje volim, da ne kažem “mrzim”, da pišem za klavir i velike orkestre, budući da mislim da su u pitanju danas poprilično iscrpljeni mediji.

BR: Kakvo je tvoje mišljenje o današnjoj muzičkoj sceni u Srbiji, bilo da se radi o popularnoj ili klasičnoj muzici?

Nikola: U popularnoj muzici stanje je identično stanju u svetskoj popularnoj muzici, teži se pojednostavljivanju, naglašavanju seksualnosti, vulgarnosti u svakom smislu i podvlačenju zabavnog karaktera te muzike. Meni je to sve isuviše dosadno i ne bavim se time preterano. Što se klasične, umetničke, muzike tiče, ponovo mislim da je u mom najboljem interesu da te stvari ne komentarišem (smeh).

BR: U svom interesovanju za istoriju, veliki deo je vezan za Slovene. Šta te privlači kod slovenskog naroda i postoje li neke predrasude u udžbenicima koje si u međuvremenu rasvetlio?

Nikola: Kod slovenske kulture najviše me privlači mogućnost identifikacije sa istom budući da sam rođen i odrastao u takvoj sredini. Takođe, mislim da su Sloveni neraskidivo povezani sa drevnim slojevima svog kolektivnog bića što možda nije slučaj sa nekim drugim evropskim narodima, a meni je to takođe interesantno. Ne bavim se toliko raskrinkavanjem zabluda i ubeđivanju ljudi budući da mislim da je, naročito na Balkanu, to jedno ogromno gubljenje vremena. Verovanje je iracionalna kategorija, tako da sumnjam da se može raščiniti debatom ili raspravom pa se zato ni ne upuštam u iste. To ostavljam nekim dokonijim ljudima (smeh).

BR: Pomenuo si u jednoj prilici da si potpuno ignorisan od strane muzičke scene u Srbiji. Koji je razlog tome?

Nikola: Težak sam i često neprijatan kao osoba, očekujem da svi budu isti kao ja ili makar veoma slični meni, nisam taktičan i verovatno tražim previše. Takođe je moguće i da je sve što pišem i radim bez ikakve objektivne vrednosti, iako ja mislim da nije tako, pa da i zato ljudi neće da se previše petljaju sa mnom.

BR: Koji su tvoji omiljeni kompozitori i šta smatraš njihovim najvećim kvalitetima?

Nikola: Trenutno ne bih mogao nikoga da izdvojim… Previše toga slušam i proučavam da bih se za bilo šta čvršće vezao.

BR: Kako vidiš novonastalu situaciju u kojoj neće biti izdvojena sredstva za ovogodišnji Bemus i tribinu kompozitora?

Nikola: To je prirodan sled događaja. Nisam iznenađen.

BR: Konstantno naporno i uspešno radiš u mnogim delatnostima. Gde pronalaziš inspiraciju za svakodnevni rad?

Nikola: Uspešno? Prejaka reč, ali zahvaljujem se svejedno. Ne bih rekao da je reč o inspiraciji već pre o napornom radu i upornosti, kao i nadanju da će nekada biti nečega od toga svega, ma koliko to “nekada” izgledalo daleko. Teško je biti inspirisan kada ni od čega, ili skoro ni od čega, tokom dugog perioda nema opipljivih rezultata… U tim momentima zapravo nastavljam više zato što u suštini nemam izbora i ne mogu da prestanem ovim da se bavim nego što sam nešto naročito srećan dok to radim. No dobro, možda je samo loš period. Biće bolje!

BR: Šta možemo da očekujemo od novih projekata, planova i materijala u budućnosti?

Nikola: Prvo na dnevnom redu je završavanje i izbacivanje novog albuma za Svarun pod naslovom “Zaveštanje I: Zemlja“, što očekujem da će se desiti u narednih mesec dana. Nakon toga, u pregovorima sam za jedan koncert, isto sa Svarunom, nakon čega krećemo sa snimanjem sledećeg materijala koji očekujem da će biti izbačen do zime. U to vreme ću takođe sklapati i igru o kojoj je bilo reči, pisati doktorski rad… Mnogo stvari. Videćemo.

Ostavite komentar: