Nikola Čuturilo Čutura

Neko kao ja

Izdavač: PGP RTS, januar 2015.

Producent: Nikola Čuturilo, Saša Habić, Vlada Negovanović, Nikola Vranjković, David Micić

Žanr: Rock, pop rock

Trajanje: 76:33

3.5/5

Ocena

Da parafraziram samog Čuturu: Nije se dogodilo odavno da jedna rock pesma izazove takvu pažnju javnosti; prošlogodišnji singl Nikole Čuturila Čuture „Neko kao ja“ (sa jednostavnim a izuzetno efektnim spotom), izazvao je nepodeljeno oduševljenje kolega, kritike i publike. Nije ni čudo – Čuturi je uspelo da u tačno pet minuta sažme osećanja miliona ljudi sa ovih prostora koji nisu ni „lovci“ ni „meso“, koji, naprosto, „za ovo nisu stvoreni“. Nije onda čudo ni što je Čutura rešio da stečenu pažnju iskoristi da javnosti predstavi jedan presek sopstvenog stvaralaštva.

Iz naslova prvog kompilacijskog albuma u Čuturinoj diskografiji (objavljenog za PGP-RTS; na ćirilici, naravno, jer zašto bismo pokušali da išta od izdanja izvezemo u zapadne delove rahmetli Jugoslavije?) moglo bi se pogrešno zaključiti da je reč o pesmama sa irazitom ispovednom i autobiografskom notom. Međutim, ova kompilacija predstavlja tek kolekciju najvećih hitova (ili samo hitova; Čutura ulazi u red autora koji su potpisali više hitova drugih izvođača – tekstovi pesama „Blagi Bože, podigni me“, „Još ovu noć mi daj“, „Zaboravi“, „Mornar“, „Dunavom šibaju vetrovi“, „Kome se raduješ“, „Letnje kiše“, „Nebo jedino zna“, „Ruža ispod pepela“ – no što ih je imao u sopstvenom opusu). Tako su neki od Čuturinih najvećih artističkih uspeha, poput pesama „Skopje“, „Fuck My Father“ ili „Čekamo jutro (Gde si sad)“, nepravedno izostavljeni. Druga pogreška načinjena je pri rasporedu pesama: umesto da album počne sa ranim radovima te da se pesme odatle ređaju hronološki, učinjeno je upravo suprotno – album otvaraju dva nova komada, naslovna numera i „Nije se dogodilo odavno (Paspalj bluz)“ (interesantna, ali znatno manje uspela no „Neko kao ja“ – doduše, malo je Čuturinih pesama koje bi sa „Neko kao ja“ na drugom tasu mogle da stoje u ravnoteži), a zatvaraju pesme sa Čuturinog prvenca. Tako je propuštena prilika da se ovom kompilacijom pruži uvid u Čuturino autorsko sazrevanje, od vedrih pop rock pesama sa 9 lakih komada i Raskrća, preko nešto tvrđeg zvuka sa Reke ljubavi, do čvrštih, mračnih komada sa I.D.-a i srednjestrujaškog gitarskog zvuka sa Nemira i Tu i sad.

Razume se, zbog labave koncepcije (ili nedostatka iste) same pesme objavljene na ovoj kompilaciji niti dobijaju niti gube na vrednosti. Ima među Čuturinim pesmama izuzetno uspelih – „Beograde“, na kojoj su gostovala braća Jelić (i koja blagim primesama etna podseća na radove YU Grupe), bolna emigrantska „Vrati se“ (uz naslovnu numeru verovatno jedna od najboljih pesama u Čuturinom opusu), duhovita, blago setna „Bio sam jako mlad“, izvrsna balada „Srećan put“, angažovana „Brod“, na tragu Balaševićevog „Solitera“, fina latino balada „Kišobran“ – ima onih manje uspelih – ambiciozno zamišljena, ali nebrušena antiutopija „Poslednji dinosaurusi“, bledunjava „Sanjam da je bolje“ – ima, naposletku, nepretecioznih (što nipošto ne znači bezvrednih) mejsntrim komada kakvi čine osnov svake zdrave rock scene – rockabilly „Kad je Lojpur svirao“ (podsećamo: značajan kao prvi diskografski zapis pionira jugoslovenskog rock ‘n’ rolla Mileta Lojpura), vedra „Voli me“, te himnične „Nemir putuje“ i „Glorija“.

A Čutura svojim opusom ulazi u red onih autora koji su predstavljali jedan od nosećih stubova jugoslovenske rock scene: zvuka radiofoničnog, ali ne bljutavog, tekstova ne odviše poetičnih, ali ne banalnih, (mada u Čuturinoj karijeri ima i pesničkih uzleta, kakav je slučaj sa „Neko kao ja“, „Vrati se“, „Brod“) pesama ne virtuozno, ali solidno odsviranih (mada je Čutura – što je jasno uočljivo i sa ove kompilacije – potcenjen kao gitarista; valjda zato što je tamo gde je imao najviše prilike da se dokaže kao svirač, u Ribljoj Čorbi, bio osuđen na stajanje u senci Vidoje Božinovića) – fudbalskim jezikom rečeno, solidnih drugoligaša. I kako snažna scena počiva na njima, tako se i njihovo polje delovanja drastično sužava kada se ona uruši; jer, njima manjka autentičnosti (što nikako ne znači i talenta) da bi se plasirali na scene hala prve lige, ili stekli kultni status u zadimljenim podrumima treće lige. Oni se obraćaju najširoj publici, a kada je najšira publika malo zainteresovana za rock muziku, ponajčešće bivaju osuđeni na kačenje gitare o klin.

Čutura, na sreću, to nije učinio. Ova kompilacija nije samo presek njegove dosadašnje karijere, već možda i nagoveštaj činjenice da Čuturina kreativnost još nije zašla u zenit, te dobra prilika za vatrene navijače domaćih rock prvoligaša (često me je zaprepašćivala činjenica koliko je malo vatrenih Čorbinih fanova upoznato sa Čuturinim solo radovima), pa i trećeligaša, da se upoznaju sa repezentativnim delom Čuturinog stvaralaštva.

Spisak pesama:

  1. „Neko kao ja“ – 5:00
  2. „Nije se dogodilo odavno (Paspalj bluz)“ – 3:12
  3. „Beograde“ – 4:24
  4. „Budi se“ – 4:50
  5. „Sanjam da je bolje“ – 4:49
  6. „Nemir putuje“ – 3:43
  7. „Ceo grad“ – 3:27
  8. „Vrati se“ – 5:14
  9. „Poslednji dinosaurusi“ – 4:46
  10. „Glorija“ – 3:28
  11. „Bio sam jako mlad“ – 3:38
  12. „Srećan put“ – 4:36
  13. „Daj mi krila (Live)“ – 3:32
  14. „Voli me“ – 2:41
  15. „Da kažem ti“ – 3:58
  16. „Brod“ – 3:20
  17. „Patetična pesma“ – 4:12
  18. „Kad je Lojpur svirao“ – 3:20
  19. „Kišobran“ – 3:56

Ostavite komentar: