Niko (Seven That Spells) i Janko (Temple Of The Smoke): “Radi se dalje, dok tijelo ne odustane”

Temple of The Smoke

Temple of The Smoke

Hrvatski majstori psychodelic/progressive/free rocka Seven That Spells ponovo će dijeliti binu sa Temple Of The Smoke, bratskim bendom u muzičkom i svakom drugom smislu, a koji su ovoga puta i u ulozi domaćina. Naime, ovi sastavi spremaju opasan zvučni tajfun, koji će uživo predstaviti 25. aprila u beogradskom Božidarcu, a do tada, u narednim redovima možete pročitati kraći, dvostruki intervju, jer su nam u susret izašli Niko Potočnjak ispred Seven That Spells, dok je u ime Temple Of The Smoke govorio Janko Stojanović.

BR: Nadolazeći koncert nije prvi na kojem nastupate zajedno, pre dve godine svirali ste u Zagrebu i Beogradu. Kako je uopšte došlo do saradnje između vaša dva, odnosno, sada već tri benda?

Niko: Uh. Ne sjećam se. Mislim da ni oni nisu bolji po tom pitanju. Ali uvijek je bio tulum, tako da mislim da je to najbolji uvid u situaciju (smeh).

Janko: Hahaha, ni ja se ne sećam, stvarno. Dušan i Niko se su se poznavali od ranije, pa smo se verovatno tako spojili. Ta dva koncerta su bila šou. Masa ljudi i odlično zezanje.

Seven That Spells

Seven That Spells

BR: Ne usuđuje se mnogo bendova da stvara instrumentalnu muziku, naročito ne na ovim prostorima. Potrebno je dosta rada na aranžmanima, kako bi svaki sekund pesme zvučao isupnjeno. Šta je bilo presudno da se odlučite za takav tip izraza?

Niko: Puno sam se drogirao i napušavao prije, pa mi je glas uvijek smetao flowu pjesama. Iz toga sam se nekako upleo u instrumentalnu glazbu. Jer je direktnija i iskrenija – nema laganja.

Janko: Meni se desilo da sam ušao u Temple Of The Smoke koji je već tada bio koncipiran kao instrumentalni bend i tako sam se prvi put našao u situaciji da pravim muziku bez glasa. Dobro je to, naučiš da slušaš i praviš muziku drugačije. Svaki detalj je bitan, svaki zvuk, svaki ton, sve mora da bude deo cele priče i da ima smisla, mene je to uvuklo i super mi je.

BR: Izdavali ste albume za inostrane etikete, kakve uslove nude strani izdavači?

Niko: Situacija je dosta gadna. Masa je bendova, a labelovi i mailorderi propadaju brzinom svjetlosti. Iz tog razloga većina labelova nudi dosta jadne uslove. Ja se ne smijem žaliti, uvijek dobijem izvrstan deal, ali ja već imam i reputaciju i iskustvo iza sebe.

Janko velika

Janko Stojanović

Janko: Za ove nepune četiri godine koliko bend postoji, mogu da kažem da smo imali sreće, ali to nikako nije palo sa neba. Manji su tiraži i prodaja fizičkih izdanja je skoro pa simbolična, ali sa druge strane, za razliku od domaćih izdavača, strani su se mnogo bolje snašli u ovim novim vremenima, pa su i uslovi za bendove mnogo bolji. Prodaja digitalnih izdanja ima veliki potencijal, a izdavači su tu da to objave na vinilu za one koji vole i da predstave bend nekom širem krugu ljudi.

BR: Šta treba jedan bend da uradi da bi, kao i vi, zasvirao na “Duna Jam” sešnu?

Niko: Treba biti pozvan.

Janko: Niko je rekao suštinu, nemam šta da dodam.

BR: Niko, kako je došlo do saradnje tvog benda sa Kawabata Makotom iz legendarnog benda Acid Mother Temple, nakon koje je usledila i turneja po Japanu?

Niko: Upoznali smo se na koncertu u Zagrebu. Makoto mi je bio masovna inspiracija ispravnog sviranja gitare. Jedan od zadnjih pravih rock trubadura. Ja sam im snimio i montirao dosta toga kada je video u pitanju i izdizajnirao masu kavera, pa se tako i prijateljstvo učvrstilo. Klasična rock trampa (smeh).

BR: Pored matičnog Seven That Spells, ti si i polovina dua Jastreb. Otkud potreba za još jednim bendom?

Niko: Uvijek dobro dođe malo odmora od matičnog benda. A, Jastreb je dobra platforma i za moje solo drone/ambient nastupe pod imenom Jastreb Solo. Estetika je slična Sevenima, ali pristup i izvedba su druga priča.

Niko Potočnjak

Niko Potočnjak

BR: Na prvom izdanju Jastreba nalazi se numera “Yggdrasil” u trajanju od skoro 37 minuta i određenom broju ljudi nije problem da je presluša “iz cuga”. Sa druge strane, koliko je zahtevno odsvirati je uživo?

Niko: Trens je zeznuta stvar, jer ga malo ljudi razumije u hektičnom 21. stoljeću. Svi su nadrkani i pate od poremećaja pažnje, pa im je Jastreb zapravo neka vrsta antiteze glazbe – sve je statično i ništa se ne događa, kao zaleđeno stanje uma, odnosno riffa. Zahtjevno je zbog mikrodinamike i metronomskog održavanja pulsacije ritma. Izveli smo dosta puta to live i nije nimalo lako, kako se čini na prvu.

Janko: Gledao sam uživo izvođenje te pesme dva puta. Prvi put su Niko i Jerry svirali sami, mislim da je to bio koncert Seven That Spells i Temple Of The Smoke u KSET-u, ali nisam siguran. Drugi put sam je opet slušao u Zagrebu, sa dva bubnja i ne sećam se koliko gitara. Bilo je bučno i masno.

BR: Jastrebov “Mother Europe” je izašao prošle godine i to je najsvežije izdanje, dok su “The Lost Art Of Twilight” i “The Death And Resurrection Of Krautrock: AUM” izdati pre godinu, odnosno dve. Planirate li nova izdanja?

Niko: Upravo smo smiksali novi Seven That Spells – drugi dio trilogije “The Death And Resurrection Of Krautrock” pod imenom IO. To bi trebalo izaći u junu – vinil i CD.

Janko: Ove godine sigurno, trenutno radimo na njemu.

BR: Ostali planovi?

Niko: Planovi su jednostavni – živjeti ispravnim načinom života i vjerovati u snagu rocka, igrati lotto i nikad se nervirati oko budala i retardiranih situacija uzrokovanih tim istim budalama. Glazbeno, radi se dalje, dok tijelo ne odustane. Osobno bih htio klonuti i završiti ovaj život za vrijeme hasanja Dedine pljeskavice u Beogradu. To je neki optimalni herojski kraj.

Janko: Trenutni i jedini plan je da napravimo taj novi album, sada sam skroz u tome, a posle toga idu koncerti preko leta i jeseni. Jedini koncert koji ćemo imati u narednom periodu je ovaj u Božidarcu sa Seven That Spells.

BR: Pratite li regionalnu scenu, možete li izdvojiti neke bendove, koji su po vama vrijedni pomena?

Janko Stojanović

Janko Stojanović

Niko: Ima dobrih bendova. Stonebride od starijih, Them Moose Rush od mlađih. A iz Srbije, Repetitor, bendovi od ekipe oko Ilije – Petrol i tako dalje. I, naravno, momci s kojima sviramo u Beogradu uskoro.

Janko: Pa da, ima ih dosta, ali ovih drugih ima mnogo više. Pored ovih koje je Niko spomenuo, ja bih dodao još Threesome i Consecration iz Beograda, kao najbolje live bendove u Srbiji, pored pomenutih Repetitora, kao i Wooden Ambulance iz Subotice. A od zagrebačkih bendova, tu su Fjodor i posebno Jastreb, čiji je album “Mother Europe”, za mene, verovatno najslušaniji “domaći” album u poslednjih nekoliko godina.

BR: Jedno klasično “guitar geek” pitanje, šta od opreme koristite na koncertima?

Niko: Bubanj, gitaru i bas. HAR HAR! Ja koristim full stack “London City” iz 1969. godine, plus još jednu ekstra glavu, “Music Man 60”. I basist i ja idemo u stereo setup. Masa efekata, naravno, i “frljenje” empova. Od gitara koristim “Kramer 650G” s aluminijskim vratom, a basist Jerry roka “Rickenbacker”. Sve oprema iz sedamdesetih. Ne vjerujemo stvarima iz sadašnjosti.

Janko: Trenutno “American Standard Strat”, “Hiwatt Custom 100” iz sredine sedamdesetih u 4×12 “Ampeg V4”, tri fuzza, par “prljavština” i par lepih stvari. “Kurzweil” i “Nord” modular, ponekada i “Farfisa” organ i par outboard efekata, to je to. Dušan ima još i mnogo više (smeh).

BR: Još uvek pamtimo koncert “Temple Of The Smoke” u Domu omladine, zajedno sa “Consecration”. Da li će se i ovaj put u Božidarcu ponoviti takva atmosfera sa “Seven That Spells”?

Niko: Nisam bio na tom koncertu, ali sam nekako uvjeren da će ovaj biti masu glasniji.

Janko: Biće haos… glasno i hipnotišuće. Mantre, ritmovi i zvukovi koje nemate priliku da čujete često.

Ostavite komentar: